Велика скупина људи. Разјарена маса. Феномен због којег ће повучени банкарски службеник, показати своју мрачну страну и дивљачки искалити свој наталожени бес. Маска која сакрива кукавичлук, маса у којој је једно лице камуфлирано стотинама других. Једно лице, чији се идентитет губи, бесни заједно са стотинама других лица, чији одрази такође нестају, постају део контура руље.

Бес руље настаје због беса индивидуалца. Индивидуалца, који је као и своји безлични саборци, само "тројка херц" у склопу огромне куле од карата. Надахнут осећајем подршке и припадности, који често недостаје људском бићу, појединац прати оних пар лудака или јунака, који започињу песму линча и раскола. Да није тих лудака или јунака, не би се десиле кључне револуције, са друге стране не би хиљаде престрављених војника зајуришало у смрт. Слободан Милошевић и његови људи, не би сишли са власти.

Изгубљена утакмица, национализам, педери, дерби, Косово, све је то балон чија је намена била да пукне. Прави разлог, због којег улице горе, је унутрашњи проблем појединца, његов осећај недостатка љубави, друге половине, осећај безнађа и слабости, разни разлози постоје. Појединац, немоћан да се било коме лично супротстави, осећа се сигурним у маси и пљује свој гнев.

Године пролазе, лепи тренутци бледе из наших сећања, а трауме, чак и оне најбаналиније, остају ту и стружу нашу подсвест.

Болан тренутак. Неко ко има услова, своје старе телевизоре, касетофоне, усисиваче, звучнике, фрижидере, шпорете, па и компјутере, поклања неком или их односи у гаражу или подрум како би уступио место новој опреми. Тамо ће им бити хладно и биће усамљени, али ће ипак бити ту негде. Ко нема услова за то, уређај оставља поред контејнера, на милост и немилост комуналцима. Апарат тада као да га гледа тужним очима, вуче га за ногавицу и моли да буде враћен, пошто сваки апарат воли свог власника највише на свету - сетимо се само Храброг малог тостера који даје живот за свог бившег господара након што га је годинама верно служио, иако је био одбачен и напуштен.

Лапот је древни српски ритуал јавног убијања старих и изнемоглих - претеча слешер филмова, само са правим жртвама. Да су имали камеру и снимали, звало би се снаф. Тако напуни баба 80 година, нема више вајде од ње, само седи и једе сира, ништа не може да ради, излапела, нервира укућане. Онда укућани постигну договор да је измасакрирају и једног дана јој кажу: ''Баба, идемо у варош!'' А у вароши се сјатили брђани са копачима, секирама, сатарама, коцима и тољагама. Понесу и укућани свако по нож, секирицу, шило, иглу за плетење, ко има мартинке понесе мартинке, ко нема - може и труперке, сукаљку и све чиме можеш добро да опаучиш (да је постојала компанија ACME, вероватно би купили специјалну палицу за пребијање баба). Кад стигну у варош, посаде бабу на столицу, изљубе се с њом српски трипут, а онда удри, шутирај, мазгај, боди, сеци секиром руке ноге, врши липосукцију, дери кожу, крв пљушти на све стране, и све тако док не направе од бабе кашу.

Онда сви оду кући срећни и задовољни, а нарочито бабини укућани.

Северни народи су имали другачију верзију. Ставе бабу/деду на санту леда и само гурну санту у смеру отвореног мора. И дан-данас налазе конзервиране бабе и деде које плутају по леденим морима.

Понашати се рачунџијски и сматрати да сваки потрошен динар мора да се врати. У вокабулару људи који се јеврејишу не постоји термин ''чашћавање'', осим када њих не чашћавају, па чак и тад многи одбијају да им се нешто плати, јер мисле да тако остају дужни ономе ко плаћа. Једном речју, "јеврејисати се" значи понашати се као јеврејин.

А не мораш да будеш јеврејин да би био јеврејин.

Najveći od svih učitelja ikada Joda je. mmm! Ako se pametno nešto poželi reći ikada multiplicira se efekat ako reči se izvrću kao master veliki. mmm! A na ceo trip može i da mrda ušima!

Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.

Батица који иде некуд без циља. Он само хода и хода и хода. А успут и смара. Дрка курчину успут, са геј друграром и гномом. Јебени ФРОДО!

Алкохоличарски сленг. Све што је геј, срање, оба или на било који други начин не задовољава критеријуме, што му се опет сведе на ова два ал' небитно.

Rečenica kojom se u Srbiji deca uče na vreme da se nasilje sprečava jedino nasiljem. Jer su lepa reč i dijalog za pičkice.

Vinjak od milošte.

Тинејџерка која још није учила о "пчелама и птицама", тј. није још упућена у оне ствари.

За њу су мачор и певац још увек само домаће животиње, пушење се односи само на цигарете, глаголе као што су дати, утерати и набити она слободно користи у комбинацији са заменицом "га", не слутећи ништа лоше притом.

Viši stupanj transfera blama. Doživljava se u trenucima kada pročitate ili čujete nešto toliko glupo, da vas je ne samo sramota zbog toga što je neko drugi odvalio, već vam dođe da prosto puknete od muke, da se samodezintegrišete, jer ste bili svedoci epohalne gluposti u svom najobskurnijem obliku.

Место на коме је друштвено прихватљиво да се трпамо у буљу.

Od milošte Jelen pivo u južnjačkim krajevima.

Оно што студент енглеског језика и књижевности чује најмање 1789 пута у току студија, у разговору са дежурним мудросерима који су сви тако перспективни и успели у животу, па дају себи за право да те омаловажавају зато што се бавиш енглеским језиком, јер, јелте, данас га сви знају, а како и не би, кад постоје школе где се исти учи турбо-брзим темпом за 20 дана.

Наши ћалци, у њихово време, били су највећи трситељи. Шмекери који су шетали и по 5 риба дневно. Недељом су хладили јаја прегрејана викендом, а могли су попити као чета војника стационирана у Сахари 1944. године.

Кеве су, наравно, биле фине и васпитане, умерене, женствене и пре свега невине.

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Za ljubitelje RP igara, gadna stvar. Na primer, neki lik ti predloži nešto ultra zajebano, tipa da pođe sa tobom u sred bitke sa demonima, zmajovima, mutiranim ljudima bogomoljkama, iako zna da barata samo aparatom za kafu, a ti treba da sačuvaš i sebe i njega. Pošto ni lud na to sam ne bi pristao, namerno ti je ponuđena samo opcija ''važi se''. Mož' da se koristi kad upadneš u teška govna ili situaciju koju ne možeš nikako da izbegneš. Mora se i gotovo.

Jedini koji se bogati na pustim snovima.

...искривљени друштвени морал данашњег човјековог социолошког хабитуса, казује да се ове три ноторне врлине могу доказати само на "јуначким мегданима", "заосталим витешким двобојима", "мушким поносом", тј-"борбом за исправну ствар"...
...али чојство, јунаштво и част се никада нису доказивали на мегданима, двобојима или поносом, већ бригом, њежношћу, помагањем, сарадњом и прије свега саосјећајношћу и саживљењем...