Lapot
Lapot je drevni srpski ritual javnog ubijanja starih i iznemoglih - preteča slešer filmova, samo sa pravim žrtvama. Da su imali kameru i snimali, zvalo bi se snaf. Tako napuni baba 80 godina, nema više vajde od nje, samo sedi i jede sira, ništa ne može da radi, izlapela, nervira ukućane. Onda ukućani postignu dogovor da je izmasakriraju i jednog dana joj kažu: ''Baba, idemo u varoš!'' A u varoši se sjatili brđani sa kopačima, sekirama, satarama, kocima i toljagama. Ponesu i ukućani svako po nož, sekiricu, šilo, iglu za pletenje, ko ima martinke ponese martinke, ko nema - može i truperke, sukaljku i sve čime možeš dobro da opaučiš (da je postojala kompanija ACME, verovatno bi kupili specijalnu palicu za prebijanje baba). Kad stignu u varoš, posade babu na stolicu, izljube se s njom srpski triput, a onda udri, šutiraj, mazgaj, bodi, seci sekirom ruke noge, vrši liposukciju, deri kožu, krv pljušti na sve strane, i sve tako dok ne naprave od babe kašu.
Onda svi odu kući srećni i zadovoljni, a naročito babini ukućani.
Severni narodi su imali drugačiju verziju. Stave babu/dedu na santu leda i samo gurnu santu u smeru otvorenog mora. I dan-danas nalaze konzervirane babe i dede koje plutaju po ledenim morima.
- Dete, pomeri se da prođem!
- Beži, bre, babo, da ti sad ne priredim lapot!
-------------------
- Gde si, baba, što si se snuždila, k'o na lapot da si krenula!
