Jesam ti pričao?
Испричаћу ти нешто, боли ме курац ако си чуо.
А: Јесам ти причао прошле године кад нам је поп дошао да освешта кућу?
Б: Јеси, сећам се хахах...
А: ...дође он нама као да свешта кућу и отвори му мој стриц врата...
Б: Ма знам, оно за квадрате, причао си.
А: ...и пита он стрица "Колико квадрата има?"...
Б: Да, да, сећам се приче, кажем ти..
А: ...а стриц ће њему "Што, да нећеш то да кречиш?" ХАХАХАХАХАХ
Б: Да, добра фора, нисам се овако смејао од прекјуче, кад си задњи пут испричао то...
Majka dvoje dece
Najviši stepen imuniteta, diplomatski imunitet
-Gospođo, ima klip ovde kako drkate pičku.
-Ne, to nisam ja!
-Lol, bukvalno tvoje lice, tvoje sise, sve tvoje...
-Ne, ne razumeš, ja sam majka dvoje dece.
-Aha, ok, ništa onda.
Otkad sam izašao sa robije
Rečenica, kojom u prvi mah zbunimo sagovornika, da bismo kasnije u toku razgovora mogli da ga šetamo na kratkoj uzici.
- I? Koliko često si u Ugrinovcima?
- Pa ne znam, tu mi je baba, pa dođem u toku leta. A ti? Živiš ovde?
- Ma jok. Ja otkad sam izašao sa robije, svud sam pomalo. Za neki dan palim u Švabiju.
- A.... ti si bio u zatvoru?
- Ma, neko ubistvo u pokušaju, bezveze... nego, 'oćeš ti da se ljubimo u usta sa jezikom, m?
- Pa, ako moram...
* * *
- Ne seri da si zveknuo Sanju pekarku iz Novog Sada?
- Pa da. Navukao sam je na staru "tvorza" foru, hehe!
- Silovanje?
- Ne, pokušaj ubistva.
- A da. I to pali...
Skinula izolaciju
Obrijala noge.
- Ljubavi, jesi li skontao nešto u vezi mog izgleda?
- Aha, vidim skinula si izolaciju. Pa krajnje je vreme bilo. K'o da si imala obavijene tepihe oko tih nožurda, draga.
- Majmune, mislila sam na nove minđuše.
- A, pa jebe mi se.
Antiheroj
Не, антихерој није главни негативац, безосећајно створење, психопата или неко сличан. Јер да би лик постао антихерој, он мора да носи неку поруку, мора да има неко сопствено виђење света, и мора да има добар разлог за то да ради и да му то причињава задовољство, а да притом нема другу корист од тога. Наравно, да његово деловање буде у складу са моралним кодексом, који додуше само он разуме, али без обзира.
Представници ове групе, који мени први падају на памет су свакако Антон Чигур и Патрик Бејтмен. Једноставно, то су људи који у себи носе све особине овог света, у неку руку, достижу нивое полубогова и постају неухватљиви и невидљиви представницима "правде". Они не губе. Бескомпромисна интелигенција сјебаног мозга их доводи до нивоа култа и задржава их ту. Једноставно, не можеш да их мрзиш. Било да даве проститутке док слушају Витни Хјустон или Фила Колинса, пуцају у све живе или људима дају шансу да баце новчић. Покривени велом животне ироније и сарказма делају у полумраку и никога не остављају равнодушним.
Такође, антихерој може бити само пародија на хероје, било парвелове, било на неке друге, али притом мора бити урађен са стилом, тако да кроз све своје деловање показује апсурд борбе за "бољи свет", апсурд херојства и осликава прилично бедну страну друштва. Суперхик.
У свакодневном животу их и нема толико, или их има у много блажем облику, да то прелази у домен заједљивог старца који сере по свему, људе који знају да дају смислену критику и то раде са задовољством, до ироничних и саркастичних дркаџија који једва чекају да покопају некога, у интелектуалном смислу, нешто као Грегори Хаус.
1 - Добар дан, јесте ли заинтересовани...
2 - Не.
1 - Кажите ми шта вам треба.
2 - Ништа. У ствари, дупли Џек са ледом и кесица цимета ако имате.
1 - Господине, ово је Вумен Сикрет, имате мар...
2 - Ма немој ми рећи.
1 - кет доле низ улицу, 300 метара одавде.
2 - Немој ти мени 300 метара одавде, имаш ли то што сам ти тражио?
1 - Немамо, и бојим се да ћу бити принуђена да зовем обезбеђење ако не изађете из продавнице.
2 - Слободно, у ствари, немој, чекај. Имам још једно питање. Јебеш ли шта? Или је л' те неко јебе, да формулишем тако, учтивије.
1 - Господин...
2 - А је ли, колико су ти ове танге са трегерима? И купује ли ико то?
1 - То су строго поверљиве информ...
2 - Ахам, а је л' да ли би могла да их обучеш, да видим како стоје, да знам вреди ли их узимати за моју чиваву.
1 - А?
2 - Немој ти мени а, чивава лаје.
1 - Господине, зваћу об...
2 - А да, заборавих, ово је пљачка.
1 - Молим?!
2 - Шта молиш? Дај ми три велике кесе и...
1 - Ево, ево, уф, истрешћу вам целу касу.
2 - Немој да се трудиш, не требају ми паре.
1 - Него?
2 - Запакуј ми тридесет пари назувица и стотинак гаћа, од тога минимално 28 буду танге, и нек спектар боја буде што шири, 32 нек буду боксерице, не не не те, оне бабске ми требају.
1 - Али господине, немамо те бабске...
2 - Каква је бре ово радња? Ништа, онда скидај своје, оцртава ти се испод тих панталона да носиш ове што чувају и бубреге и јајнике, а богами и грло. Такође, као одштету, мораш да ми даш и нешто по свом избору. Али пази се ако ми се не свиди.
1 - Добро, добро, ево...
2 - Узгред, хоћеш жваку, остале су ми само две?
1 - Нека хвала...
2 - Погрешан одговор, сад се лагано сагни и приђи...
1 - Јоооој, мајко мила... Куд ја баш? Што не Миа, она ради у другој смени.
2 - Полако крени ка мени...
1 - Ево, ево.
2 - И без кукања.
1 - Добро, само полако, немојте се нервирати, све што кажете.
2 - А сад устани.
1 - Молим?
2 - Не узимај га...
1 - Јесте сигурни.
2 - Да.
1 - Стварно?
2 - Понудиш им курчине и не можеш да их одвратиш од идеје, о боже...
1 - Ево устајем.
2 - А сада погледај ка оном прозору...
1 - Гледам.
2 - У ствари немој да гледаш, нема тамо ничега.
1 - Не разумем.
2 - Спрдао сам те све време. Ова киша напољу, па сам 'тео да се склоним на кратко. Ај здра'о.
Uzvik klinca pred šut na koš
Као што је свако у своје доба ране младости имао свог најомиљенијег јунака што су били Микеланђело, Донатело, Томи, Били и Ајиша, Миња Субота, Гоку, Булма Крилин и Теншинхан, Душко, Дача, Сима Страхота, тако је имао и најомиљенијег спортисту чије је име узвикивао пред сваки кош, гол, шут, ударац...
Свако је хтео да буде неко од најбољих па су с тога увек настајале свађе...
- Савановић!!! И погодак! Људи моји да ли је ово могуће!!!
- Ајде Нецо прекини да се дереш као магарац...
- Кецмаааан!
- Сам ти рекао нешто???
- ИИИИИИИИИИИИИИИИИИ КОООООШ!!!!!!!!!!
- Немања озбиљан сам прекини да се дереш пред шут и буди озбиљан да се сада ја не продерем!
- Крстић!!!!
- Е претера га! ТААААЈСООООН!
(бам)
Folija, ovsene pahuljice, mleko, utikač za struju, šibice
Materijal od kojeg marinac u američkom filmu napravi bombu.
Gola komšinica
Nešto kao vanzemaljci. Ili Bog.
Niko je nije video ali mnogo ljudi veruje da će se jednog dana pojaviti.
Baš na njihovim vratima.
Latinski Jezik
Narod je poriknjavao pre 2000 godina ali jezik je i dan danas živ, misteriozno. Predmet koji pomera dupe svim đacima gimnazija iako je beskoristan ( osim u medicini i pravu ). Uglavnom su rečenice koje se uče iz tog latinskog prešle preko granice razuma,cik pogodite, i dalje se izučava u gimnazijama zajedno sa rečenicama tipa : "Pešadija ide prva sa kopljima" i "Ribari vade ribu mrežama iz mora"...
Đak : Dederit mihi panem!
Prodavačica : Sta bre?
Đak : Daćete mi hleba!
Prodavačica : Aha tako reci evo..
Još jedan dokaz da ne možete hleb kupiti sa znanjem iz latinskog jezika.
Osvetlio mi se film
Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.
*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪*
*klik*
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.
Ciganska pljeskavica
Пљескавица са комплет свим прилозима које продавац нуди. Изрека "Што је џабе и богу је драго" је једно од животних начела Рома, тако да, ако су већ прилози бесплатни, ред је да се све узме.
Наравно, постоје два начина стављања прилога: Онај где ти продавачица сама стави, а ти причаш и онај где ти само да пљескавицу у лепињи па ти стави шта хоћеш (и кол'ко 'оћеш). Како Ганци не купују пљеске сваки дан, ред је и да се поједе што више. Реч "дијареја" не постоји у речнику продаваца чарапа на локалном бувљаку, па зато није никакав проблем да се помешају руска и урнебес, мајонез и павлака, вегета и со.
*Напомена: Аутор дефиниције ГАРАНТУЈЕ за аутентичност примера и напомиње читаоцима да ако виде сличну пљескавицу у стварности, окрену лице на другу страну. Дуже гледање овог уништавања пљескавице може да изазове трајне последице као што су аверзија према месу у лепињи.
-Шта ћете од прилога?
-Јел се плаћа то?
-Не.
-Добро. Лука, краставице, парадајз, купус, кепач, мајонез... Шта је ово?
-Пилећа салата.
-И то стави. Унребес, руска, палвака, семф, љуту паприку, алева, љутеница, празилука, ово бело и ово зелено.
-Само то?
-Стави мало со и вегету.
Prateća oprema naših pilota
1. Kaciga
2. Padobran
3. Pare (da ima čime čovek da plati taksi do kuće)
Onima što lete u okolini Beograda stavka 3 nije potrebna.
Oni idu GSP-om.
Kućni pravosudni sistem
Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.
Sestra: Mama, mama, on je opet pio pivo.
Optuženi: Pa imam 19 godina, može mi se.
Majka: Šta ja to čujem ? Pio si pivo, pušio i drogirao se ?
Optuženi: Ma samo sam...
Majka: I opet si bio u onoj kući gde se svašta radi ?
Optuženi: Nisam bre, majke mi.
Majka: U mene se kuneš delikventu ? Neće ovo proći tako lako.
Baba: Ja sam čula od komšinice Mice da ti valjaš drogu i sipaš drugima tu istu drogu u heroin. I to sam ispričala Jeci i ona je potvrdila. Zar smo te tako vaspitavali ?
Optuženi: Ajde još recite i da švercujem Kineze iz Japana u Češku.
Majka: Ju sine, zar i to ? Milorade, šta ti misliš o ovome ?
Otac: Pa, ja... Znaš, mislim...
Majka: Znači kazna bar godinu dana.
Optuženi: Da li ste vi normalni bre pička vama materina ? Evo pitajte dedu, sa njim sam pio pivo. Jel tako deda ?
Deda: Jeste, sećam se ja 41. u rovu sa 3 nemca, a ja četnik i tako ti mi...
Optuženi: Aj deda u pizdu materinu...
Bio sam živ kad je Srbija dala šest golova!
Опаска која преживљавање Армагедона чини смешним, раздвајање мора као Мојсије прелаким, па чак и достављање исправне документације на шалтеру из прве ништавним. Можда будуће генерације могу да ураде све ово горе наведено док су живи, али и Ви и ја смо били живи сведоци да је Србија дала некоме шест голова!
*Деда препричава причу својим унуцима далеке 2070. године*
Деда: Сад ћу вам испричати причу за коју су сматрали да је мит, прича о томе како је Србија постигла шест голова на једној утакмици...
Унук: Деда опет булазниш, одох ја у моју виртуелну капсулу да се играм, сви знају да то не може да буде истина!
Деда: Балавче безобразни, због вас се заборавља историја!
Gostinska soba
Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.
U gostinskoj sobi su se nalazile sasvim obične, svakodnevne stvari, ali oslobođene svake funkcije, a samim tim zaštićene od upotrebe i habanja. Jednostavno, bile su samo za gledanje. U ovu sobu se ulazilo teško, gotovo nikako. Otvarala se vrlo retko, za goste, praznike, i u veselim i manje veselim situacijama. Pretpostavljam da je zbog toga uvek mirisala neobično i potpuno drugačije od ostatka kuće.
Jedna od retkih prilika kada sam mogao da prodrem u kućni hram je dan kada je, u skladu sa lokalnim običajima, kovčeg sa telom mog voljenog dede bio izložen u gostinskoj sobi. Iako tužan do bola imao sam priliku da nežno dotaknem sve one stvari koje sam samo na trenutak viđao kada je baka otvarala ili zatvarala vrata gostinske sobe. I baš tada sam shvatio da je i deda dospeo u gostinsku sobu onda kada je postao “nefunkcionalan” i kada je “služio” samo za gledanje baš kao i sve ostale stvari u gostinskoj sobi.
Lepota
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Tastov humor na upoznavanju
Са тачке гледишта потенцијалног зета, укопаног у месту као млади лос којег је пресрео чопор гладних курјака, свесног на чијој се територији налази, ствар која је у рангу црног хумора.
Обећао је тата својој мезимици да ће бити пријатан према теби, те ће се суздржати од класичних и помало архаичних "Које су твоје намере?" типа питања. Али није матори лисац сисао весла, зна он кога ти натежеш кад год ти се штрокави мишко дигне, па ће ти зато оружјем у виду подјебавања вратити мило за драго, сладећи се док од тебе, наизглед опуштеног лика, трема прави обичну сојку.
Она: Тата, мама, ово је мој дечко.
Он: Драго ми је господине, госпођо...
Ташта: Добродошао! Можеш слободно да ме ословљаваш по имену.
Таст: Мене можеш слободно да ословљаваш "Господине".
Она: Тата!
Ташта: 'Ајде идите вас двојица у собу док ми поставимо вечеру.
- Значи ти си тај због којег сам ја морао данас да пропустим лов.
- Жао ми је ако сте због мене...
- Па што си дошао ако ти је жао?
- Па ја...
- Хахахах... Шалим се бре, ионако ми се није устајало јутрос. Синоћ сам се запио са неким пријатељима.
- Хахах...
- Шта је смешно?
- Ништа.
- Па шта се смејеш онда? Је л' ти смешно то што ми се сад цео дан повраћа или што нећу бити у прилици да скинем капиталца?
- Ништа, ништа.
- Зезам се бре, шта си се укрутио? Него, је л' чуваш ти ову моју малу? Да је чуваш сад, касније кад остарите и кад теби дође из гузице и главу можда буде касно па ти оде код комшије. Хахахахаха...
- Надам се да неће.
- Што си тако озбиљан, нису ти смешне моје шале?
- Па јесу, него...
- Што се не смејеш онда? Шта, ти само волиш да се смејеш другима, је ли?
- Па не, ја само...
- Опусти се бре, момак, не уједам ја. Идемо да једемо.