Све већи феномен модерног времена. Последњи бастион одбране ортодоксних пијандура, штипача меснатих гузова средовечних конобарица, самотњака и боема.
Место које је у широком луку избегавано од стране хипстер момчадије која се чешља на урбано, третира браду препаратима за негу косе, прави лајт-шоу блицем мобилног апарата док клабингује и даје Јована Цвијића за пиво од 0,3.
Женска чељад је пак згрожена масним стољњацима, заговњаним вецеима, ласцивним коментарима на рачун свог изгледа од стране задриглих гостију али превасходно чињеницом да су таговање и остали облици фејсбуковања отежани услед недостатка вајрлеса.
А и окле вајрлес у кафани у чији је једини комад технологије 21-ог века телевизор у боји са додатком телетекста? Свакако и више него довољно сложићете се, размажена клинчадија слободно нек се педерише по клабанама.

Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.
I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.
Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...

Шикуља. Гузуља. Путена виола. Мож' да роди теле. Једноставно женско чељаде како треба да буде, пунокрвно и расно, храњено само природном храном. Не глође керетину из Мека већ сабија сарму и јагњеће печење, заливајући све шприцером. Кап крви са образа да јој кане колико је румена.

Просто добијеш жељу да поставиш квоту од хектар и да се залетиш без мозга у сву ту доброту и лепоту.

Прототип самотног чиче, отуђеника од цивилизације, Хајдин деда, брдско-планински Шопенхауер.

Да ли зато што су му још '46. конфисковали шуму на Руднику, што баба одавно није са њим, или што су му се деца разишла по белом свету, тек овај стари мизантроп већ годинама готово да не избија са планинске падине. Онде чува козе, гаји пчеле, другује са природом и не хаје за људско друштво. Каткад само старим нерегистрованим реноом 4 сиђе до варошице по дуван и још понеку потрепштину. Тада обично сврати у Монако и попије влахов, онако с ногу, те процеди две-три реченице.

Мештани подозревају од његове појаве. Како и не би. Иако у озбиљној старости, кршан је, снажних плећа испод дебелог гуња и оштрог погледа испод густих седих обрва. Кажу да су му једном тако неки дошљаци добацили вулгарну пошалицу, на шта је старац двојици подсмешљиваца у трен ока обио фасаду држаљом за крамп.

Старом нико не треба, он има свој микрокосмос. Понекад само делиће сете испусти кроз двојнице, седећи на прагу оронулог кућерка. Тада се засеоком подно планине разлегне мелодија нагомиланог времена које као кроз какав вентил истиче ван, струји и прожима мутњикаво вече.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Podjebavačka fora koja služi za nerviranje onih kojima smeta što neki imaju posao na kom 'lade jaja/jajnike.

Назив за фекалију просечног макробиотичара.

Najveća problematika u američkim filmovima/serijama. Naime, ovu rečenicu je gotovo nemoguće izgovoriti ako x lik tako zaista i ne oseća. Čovek je u stanju da sebi povisi pritisak na 260, dobije padavicu, prolivčinu i gonoreju;stiska se, ispadaju zubi, prostata zabrinjava...ali ne. On neće reći "Volim te" ako to zaista nije tako. Dobiće pedalu u dupe od najbolje pičke, prekinuće vezu sa švedskom groficom, razvešće se od žene (znajući da će mu na sudu ostaviti samo par gaća i siledžijku) ali neće uspeti da kaže TU rečenicu.
Posle pedalisanja, on u sobi plače i urla u jastuk, sluša Green Day..ali on ne bi mogao da slaže.
Interesantno, na trusnom Balkanu problematika ove rečenice nikada nije dovedena u pitanje niti je predstavljala veliku moralnu dilemu.

Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.

Nekom je život majka, a nekom ofucana kamiondžijska skula koju je otac morao oženiti pod starost jer ne ume ni zube da opere, a kamoli šaren veš. Nismo svi živeli i prošli kroz isto. Ne vidimo stvari istim očima. Ne vrednujemo stvari isto. Plave noći u satenu i mleko od kokosa sa jedne strane, a sa druge memljivi iznajmljeni stan, mušema na stolu i u crno ofarban bojler na krovu sa vodom za tuširanje (SOLARNO GREJANJE, BATO, PRC!). Ko će pre da prežali 500 kinti na Inter iz iksa?

Rečenica koja se koristi u fudbalu kao pružanje moralne podrške saigraču koji se strmopizdio na sred terena, ničim izazvan.

Očajnički pokušaj da dočaraš zatvorske muke uz bol jednak porođajnom.

Sad, stručnjaci bi možda objasnili da tvrda stolica mehaničkim delovanjem napravi naprslinu na sluzokoži debelog creva usled čega se analni mišić dodatno zgrči, i eto ti problema.
Sve u svemu, ovo stanje i prati sve porođajne faze: nervozno šetanje tamo-vamo, zverski pogled sa destruktivnim idejama, beznađe, mnogo znoja i dranja i olakšanje uz salvu emocija na kraju.

Odličan naziv za one male muške torbice koje se nose o rame pa te udaraju u kuk, a tu držiš ono što ti kao "savremenom muškarcu" "treba".

Liče na zobnice koje se stave konjima na usta kako bi u miru zobali neku žitaricu..

Fraza predstavlja bezopasnu, bezazlenu stvar koja obično eskalira u ozbiljan problem ukoliko se na trenutak nađe ostavljena bez kontrole; problem enormnih granica. Na prvu loptu, nesaglediv i malo verovatan.

A onda **BUM**. Primetiš da se stvar širi kao hlamidija u studenskom domu i da nemaš mnogo sredstava kojim bi mogao da je suzbiješ.

Појавише се компјутери.
Појавише се и ЦРТ монитори (они што имају изражену трећу димензију, јер је катодна цев коришћена, такође то је оно што сте мислили да је компјутер кад сте први пут отишли у кабинет за информатику), који су, судећи по неким изворима, били радиоактивни, штетни и зрачили су као Чернобиљ 1986. године.
Међутим, сетио се један залудан Кинез.
У неко доба (1995-2003), могли су се купити такозвани Филтери за ЦРТ мониторе, који су "давали стопроцентну заштиту од васколиког зрачења, чували вид, мозак, потенцију, бубреге и крста".
Прелепа плавичаста антисепија је чинила Лару Крофт још лепшом и њена шпицаста буљезгара у резолуцији 800х600 није могла оштетити ваш очињи вид, нити вас спречити да квалитетно прскате у будућности јер је омогућавала савршену заштиту од зрака смрти из монитора које су Американци посејали да надокнаде оно што осиромашени уранијум није успео.

Najčešće se tu mogu naći internet jebači prosečne dužine alatke oko 30cm koji se hvale virtuelnom onom stvari kao i prevejane forum ribetine(možete zamisliti,svaka ima nabildovanog dečka,životinju u krevetu,visokog 195,sa metalik audijem,alatke ne kraće od 35cm,crne kose,plavih očiju i uz to studenta sa svim desetkama)

Opaska koju pecaroši izgovaraju prilikom vraćanja ribe natrag u vodu aludirajući na to da nimalo nisu zadovoljni njenom veličinom, da je još mlada i zelena, i da njemu iskusnom ribolovcu treba krupniji komad koji će da zadovolji njegove potrebe. Obično se spominje mama, mada i ostali članovi familije dolaze u obzir.

Batine koje se doživotno pamte.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to *malo*, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Jedan od mnogih izraza za zadnji ulaz ili narodski kratko i jasno rečeno rč. Plinara.