Cudno iskustvo.

Грчки филозов стоичке школе. Ученик Клеантов, целог живота пропагирао Зенонова учења. Кад је ишао у средњу, било је ин и урбано да се просипају форе из грчке митологије, па су га зајебавали јер се звао исто као неки Хрисип од Пелопа у кога се краљ Лај (који је био и познати инструктор вожње) заљубио и једног лепог поподнева му скинуо гаће и обљубио га анално, те је Хрисип од Пелопа од блама покушао да се убије. Хрисипа је болело уво за све то, пошто је, је л' те, био рођен са сребном кашиком у устима и нон-стоп је био наварен. Једног дана му власти наместе зврчку и разбаштине га, па се Хрисип пресели у Атину. Тамо је почео да пискара. Кажу да је био такав скрибоман да није могао да издржи да оде у клозет да кења, а да не напише неколико мисли на тоалет папиру. Тај је, бре, сопствену девојку истетовирао од главе до пете својим филозофским мислима. Значи, како прође улицом, тако му из џепова испадају папирићи. А нема шта није писао - озбиљне филозофске есеје, књижевна дела, песме, приче, пошалице, чак је и своје дефке читао на агори. Болело га је уво за све, веровао је у судбину и говорио да свака случајност има тајни смисао. Зато је у свему налазио инспирацију, па још кад се надува - хумору никад краја. Још је тад трава била легална, па си могао да је гајиш у дворишту - рај на земљи. Једном се био тако добро устондир'о да га је био блам да оде жени кући, те се определио за стондилозу, али у подруму нашао само неко вино. Седне он у ладовину испод смоквиног стабла, сипа оно винце, засвира џитру и запева блуз. Уто му се појави његов магарац (који је иначе волео блуз, па би га увек слушао). Хрисип му дадне мало оног винцета да попије, а магарца увати алкохол (никад није пио човек, шта ће), те магарац поче јести смокве с оног дрвета. Хрисип поче да се смеје као нездрав, а уз то је био и наварен к'о бог, одјекну Атина громогласним церекањем, па га стрефи срчка, те премину тог лепог поподнева, лета господњег двеста и неке пре нове ере.

једна од ретких манифестација у којој ћеш у сред Београда видети заставе Америке,Немачке,Европске уније,заставе педера,заставе невладиног удружења за заштиту маховине на Карпатима,пароле подршке лососима против медведа и још много сличних а ни једну једину заставу државе коју хоће да воде...

Brat-detektiv sa svojom ekipom uhapsi 257 ljudi ne bi li otkrio ko je ukrao 3 kila plavog patlidžana sa jedne tezge na pijaci. Kad vidi da se sjeb'o i da je iscrpeo sve ideje, zove brata-matematičara. On reši sistem jednačina sa dve nepoznate:
2x + 3y = 4
2y - 3x = 7
i odatle otkrije da je lopov 43-ogodišnji hirurg. Pronađe njegovu adresu, broj lične karte, krvnu grupu i uradi detaljnu analizu njegove spermokulture. Onda brat-detektiv ode tamo i ukeba ga.
Uveče, ćale okupi svoje sinove i kenja im kako su prezauzeti poslom i da bi trebalo da češće igraju basket i karaju pičke.

Vrlo čest izraz (bar) u Čačku.
Osoba koja se skotrljala sa nekog brda direktno u grad misleći kako je mnooogo kul i pritom je nevidjeni seljak.

Pojavljuju se u kulturno - umjetničkim emisijama o afričkim plemenima, gdje tamnopute gospođe sa svojim obješenim poprsjem koje se završava u visini pupka plešu u cilju prizivanja elementarnih nepogoda za rodnu godinu, istovremeno se trudeći da ne odalame sisom nekog iz publike u zadnjim redovima.

Процес, који се одвија у западној непрофитабилној уметности. Више ниси кул уколико, било мишем или бојама, у реалистичном маниру овековечиш поглед са своје терасе, или ону Чехињу, на коју дрвиш још од лета у Макарској, 1986е године. Данас, младе креативне људе чине генерације одрасле на дигимонима, и Сони "кец" акционим авантурама, за чију основу су служили напади параноје проузроковани прсканушом, коју су јапански дизајнери набављали од Нермина из Ђаковице.

Слика пролази добро, само ако је на њој сисата дропља, "Селтик" зелене косе која јој пада преко трапезоидних очију, док носи једну од варијација "како бих јебо оне сисате француске собарице" хаљина, и притом јој олињали реп искаче из дупета. Све мора бити аниме. Јебеш Ван Гога и Пају Јовановића. Они су пичке које нису гледале Блич. Јапанизација се постепено шири читавим светом, а окосницу јој чине млади шведски покемонизовани уметници. Они на Девиантарт и сличне сајтове, каче гигабајте слика аниме фукара, које су радили у хладно, северно време доколице. Јеби га, ове њихове немају толике сисурине, пиргаве су, зубне протезе су им к'о шкољка од спачека, фале им мачје уши и репови, а опет следећи пут, прилику да их виде имаће у априлу када се отопи снег. Можда звучи сулудо, али џапонерози нам овим наметањем своје визије сликарства и дизајна, могу увалити позамашан курац, јер Европа већ одавно губи свој идентитет на свим пољима. Остаје нам да се надамо да је ово само пролазни тренд.

Obično ga prave sportisti,kada postignu najvažniji koš,gol,ili šta već na utakmici.Znaju oni da su sve oči uprte u njih,da ih svi slave,uporedjuju sa istorijskim ličnosti,da bi im govno pojeli,da su najomiljeniji ljudi na svetu u tom trenutku,ali oni se prave hladnokrvni,kako bi stvoril utisak da oni mogu još,i da je to za njih ništa,dok ih je sve ustvari,samo usralo.

Mesto koje može da i najokorelijeg optimistu potpuno sjebe. Lanac komande je uvrnut i tamo se za sve pitaju najobičniji vodnici. Spavaone su od pre Hrista, naoružanje iz kamenog doba, oprema iz starog Egipta...
Dok se u drugim kasarnama zna tačno u sat ko šta radi u Zaječarskoj se samo nagađa. Dok si rekao piksla mogu da te premeste od ređanje drva na ljuštilicu za krompir, takođe je tamo i običaj da posle puzanja u blatu sa tako prljavom uniformom nosiš veliki komad mesa u zamrzivač.
Tuširanje traje pet minuta, obrok deset, a ceo dan te drkaju po svim osnovima.
Ko u toj kasarni izdrži šest meseci ima dobre šanse da postane psihopata.

Све оно што може задесити младе рокере који су пошли у други град да одрже свирку, па прича може изгледати овако:

(Ово је инспирисано истинитим догађајима, а кога мрзи да прочита нек доживи исту судбину као басиста)

----------

Бубњар је коначно искукао од ћалета кључеве од кола, како би могло да се оде на свирку и да се пребаци опрема, али уз клаузулу да ће га овај пребити као вола у купусу ако му ауто буде огребан или седишта уповраћана. Свирка је у другом граду, зваћемо га Кикапу. Стрпа тако бубњар бас бубањ и томове у гепек, а сталке, добош и чинеле распореди по задњем седишту. Да би стала још и појачала, мораће да се одустане од индијанера. Сврати до басисте да узме бас појачало, а мајка му вришти из куће ''Јебале те гитаре, кад ћеш књигу у шаке?''. Онда сврати до гитаристе да потрпа и његову опрему, заседне на звонце, а овај му отвара врата после десет минута, јер је спавао (шест је увече). Оде тако бубњар колима до Кикапуа да и истовари опрему и врати се после сат времена да покупи и ортаке. Затиче басисту како мајка још увек вришти на њега, овог пута зато што тражи паре за клопу и бензин. Ипак, то успева да искука, али за кондоме не. Седне басиста у кола и стрпа бас у гепек, па крену код гитаристе кога затичу у фази испијања расола. Жали се како су му жице зарђале од немењања. Стрпа гитару у гепек, па оду до певача. Испоставило се да је он целе претходне ноћи банчио, те му глас није ни за курац, но добро, шта је ту је. Сврате до пумпе, која је уједно и сервис, да наточе гориво, па бубњар нагази и правац Кикапу. Не одмакоше далеко, а већ им пуче сајла за гас, те емораше да се зауставе. Срећа па је онај сервис остао само 300 метара иза, те сви уложише по 500 калорија да изгурају ауто узбрдо до сервиса. Одоше последње паре за клопу и пропратне трошкове, те тако шворц кренуше и са закашњењем стигоше у Кикапу. Наместише опрему и наштимоваше се, са све крш микрофонима, неисправним кабловима и срање Солтон разгласом који газда клуба љубоморно чува последњих сто година. Газда се испрси за неки алкохол, те поче алкохолисање до тренутка кад се колико-толико људи окупило у клубу. Празан стомак и много алкохола, поче интоксикација. Певач паде у депресију, јер га је недавно оставила девојка, па почне да булазни о томе како му је ово последња свирка у животу, те како ће да с'исече на бини. Гитариста се одузео и гледа у једну тачку, а није још ни све тровање од синоћ избацио из организма. Басиста гледа около да види има ли шта за трс. Могло би да падне нешто, јер дуго га већ искључиво дрви. Бубњар гледа да не пије, пошто мора да вози назад.
Почне свирка, распад, гитариста промашује акорде, пичи соло из погрешног тоналитета, певачу пуца сјебан глас, хвата публику на патетику, прави гримасе као да ће да заплаче, басиста флертује с дебелом готичарком што се бацака поред бине, диг'о му се, нема довољно крви за ионако пијану главу, испадне му кабл из баса, он не конта, бубњар му маше, но овај се напалио као млади зекоња, па не види. Види бубњар да му од бенда много нема вајде, па запне да удара као сивоња како би макар он бриљирао, и уто му пукне ланац на дуплој педали. Затражи кљешта и шрафцигер од газде, прави се пауза, а басиста искористи прилику да одведе дебелу готичарку радодајку у ВЦ. ''Имаш ли кондом'' - упита он, ''Немам'' - рече она, ''Ма, једном се живи!'' рече басиста и крене у трс. Сврши он, ови већ поправили педалу, и настави се свирка. Гитариста се прими опасно на Вуду Чајлд, почне да трипује да је Хендрикс, тури трзалицу међ зубе, па трси солажу зубима. Ту му пуче жица и исече га по носу. Газда му стави ханзапласт, а он настави без једне жице. За крај свирке иде балада, певач клоне духом и почне да цмиздри као нездрав, на опште сажаљење емо клинки које дочекаше то са узвиком ''Aaaaaawww''. Гитаристи није до живота, не зауставља му се крволиптање из носа, једва чека крај. Басиста, срећан и задовољен, истрипује да је рок стар и да га поблика много обожава, баци бас, залети се да скочи међу публику, публика се размакне, а басиста пољуби пиво просуто по поду. Крај свирке, одоше људи кући. Гитариста, унесрећен, без жице и читавог носа, исповраћа црева преко ручне кочнице, командне табле, шофершајбне, свог седишта, возачевог седишта, задњег седишта, а мало повраћке оде у касету и у гепек. Бубњарев ћале кад је то сутра видео, убио је бога у свом сину од батина. Бубњар сутрадан умре од унутрашњег крварења. После пар дана, певач изврши самоубиство због непрежаљене љубави, обеси се о цев водокотлића. Гитариста убрзо умре од тетануса, јер је жица била зарђала. Басиста умре после неколико месеци од сифилиса.

И тако свему дође крај.

Реклама за неку шатро академију која од ваше дечице прави ТВ лица. А у реклами се појављује вероватно наиритантнији клинац икада на ТВ који има једва 15 година а изговара невероватну, реченицу ''Ја сам Марко и бићу успешан још 100 година''.

Laksativ

Tatko na Malera, Nesrecu i Baksuza

Pozrazavajuce je da danasnja omladina pravi cirkuzante od sebe.
Porazavajuce je da imas 20 i manje godina a nosis stikle ,tasne, ,narukvice i opremu kao tetka od 35.
Porazavajuce je da ta devojcica primorana da bude oskudno obucena ne bi li joj neki prisao.
Porazavajuce je da ne zivis mladost kako se ona zivi,vec silujes nesto sto te ceka ceo kasniji zivot.
Porazavajuce je da dajes sebe svakome.
Porazavajuce je da nemas osecaj bunta,iskazivanja SVOJIH stavova , SVOJIH osecanja.
Porazavajuce je koliko se omladina otudjila.
Porazavajuce je da nemas nikakav hobi,nista sto tebe ispunjava, da nemas svoj svet vec samo prazna pracenja mode i dokazivanja.
Porazavajuce je da jedan decko nosi roze majicu sa cirkonima , i tesne farmerke ,umesto da je u nekom ugodnom sorcu .
Porazavajuce je da su svi na jednom mestu i grozno se provode.
Porazavajuce je koliko su svi isti.Porazavajuce je sto im to prija.
Porazavajuce je sto to nije omladina to su ljudi. Porazavajuce je sto ni za sta ne bore,ni za cim ne da zude, ni o cemu ne sanjaju, uzimaju sad,sve,odmah.
Tako su starmali a tako bi moglo da im bude lepo.

Пензионерски фејсбук.

U početku možda zanimljiva pojava posmatranja ćala ili keve kako se suočavaju sa privikavanjem na PC igrice i kako postavljaju naivna pitanja vezana za igricu dok se ne naviknu. Onda nastaje noćna mora odvajanja istih od iste. Najcešći razlozi da budete odbijeni pri pokušaju da ih odvojite od kompa dok igraju Solitaire, DX-Ball ili CS su:

Kažete roditeljima, kad se najzad jave!