Devojčica u razredu u koju su, ako je lepa, svi neko vreme potajno zaljubljeni i plaše se da joj priđu, a ako nije, onda je se plaše jer može u zubima da ih nosi i teško njima ako napadnu nekoga koga ona uzme pod zaštitu. Trenira rukomet, košarku, karate, ili ženski fudbal. Odbojku ili tenis nikako, to su ženski sportovi bez kontakta.
Nije se karminisala ni isprobavala mamine salonke, ona je igrala fudbal sa dečacima u kraju i tukla se sa njima često pobeđujući. Dečaci cene kod nje što je neustrašiva i OK drug, što ne kmeči svaki put kad je neko štipne, udari ili samo zadirkuje, kao što rade ostale devojčice. Nikad ne nosi haljinice jer su nepraktične. Obično je ona ta sa kojom se prvo poljube ili imaju prvo seksualno iskustvo. Kad se u pubertetu zaljubi, ne može dugo da krije emocije, odlazi pravo kod njega da mu to i kaže. Ne vrede upozorenja drugarica da se "to tako ne radi, da ne treba ona prva da priđe i da osvaja, muškarci su vizuelne životinje i lovci, mora da se dotera i da im privuče pažnju, da oni nju požele i da krenu u lov". Ide srcem na teren i glavom kroz zid, zbog čega je onaj u koga je zaljubljena izbegava i sažaljeva, a ona i dalje pokušava, nadajući se da će ga iskrenošću ljubavi osvojiti. Prva zove, šalje poruke i opravdava ga kad joj ne odgovori umesto da odustane.
Shvata da su iste one male cmizdravice zavrtele pamet drugarima koji su ih pre toga ismejavali ili prezirali. Sada im ona služi samo kao rame za plakanje i tetka Saveta koja će im kao ortakinja iz ženskog ugla reći kako da osvoje dotične šiparice. Ženstvenost je na ceni, a ona ostaje u zapećku. I dalje se muški drži i pravi se da je sve to ne pogađa, sama je, ali uzdignute glave. Ako se u poznijim godinama nesrećnim slučajem zagrejala za nekog od svojih najboljih drugova, odbacuje ponos i spremna je da postane "drugarica za ispomoć" kad god je potrebno, ali ovoga puta lažući o svojim emocijama i praveći se da ni njoj, kao ni njemu, to ništa ne znači, sećajući se tinejdžerskih poniženja.
tijanna
Ne sinko, nije ti to isto kao siromaštvo. Siromaštvo je samo finansijsko stanje koje može biti prouzrokovano raznim faktorima na koje čovjek ne može uticati. Čist deficit novca, bez koga u današnje vrijeme ne možeš. Nešto iz čega se možeš izvući radom, upornim trudom i jakom voljom. Ne moraš se nikada potpuno izvući ali bitno je da se boriš, i svejedno ćeš ga pobijediti.
Bijeda, to ti je nešto drugo. To ti je ono hronično odsustvo duha, poletnosti i mentalne snage koje obuzima čovjeka. To ti je porok, baš kao i ova rakija. Jednom kada ti se uvuče u kosti i potekne krvotokom, gotovo ga je nemoće izbaciti. Parazit koji se hrani tvojom energijom i tvojom dušom, bolno je unakažava. Znam, ljudi ga mješaju sa siromaštvom jer najčešće dolaze pod ruku, pa te zajedno, onako neimunog shrvaju i unište.
Na bijedu se jednostavno navikneš. Predaš se ništavilu oko sebe, dopustiš životu da se igra ringišpila sa tobom, nikada ne ulazeći u otvorenu borbu sa svojim demonima. Povučeš se bez otpora, kriviš zle ljude i goru sudbini, kriviš život. Tada te obhrva i siromaštvo, tuga, nesreća.Tako sinko, samo uništiš najfinije djelove sebe, pretvoriš se u onog vječitog nezadovoljnika koga si do skora prezirao. Dođe starost, a ti jadniji nego ikad, sa vagonom neispunjenih snova. Naravno da onda svi žele da se vrate u prošlost, da život skrenu drugim tokom. Ali malo morgen, onda to nije život već naučna fantastika...
Zato sinko, ustani sada i poleti u život, bori se do poslednje kapi damra i ne dozvoli da te obuzme bijeda. Nikada ne ustukni ni pred čim, obuhvati život objema rukama i nauči da pobjeđuješ sam sebe...
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj
zla časa
i rđava glasa
velikoga duga
i rđava druga.
Amin.
Lik koji je prevodio obične i dugometražne crtane filmove za RTS/RTB, tipa Nindža-kornjače, Hi-men, Snorkijevci itd.
Verovatno bi za mene izbledeo kao totalno arbitraran član TV-redakcije, da mi nije ostala istetovirana u sećanju neprijatna situacija koju bi obavezno spominjanje njegovog imena na kraju svake epizode stvaralo u idiličnoj porodičnoj atmosferi u mojoj kući, pogotovo pošto se ono "k" na kraju prezimena često nije ni čulo.
Čovek je kriv za mentalnu sliku nabreklog, pozamašnog spolovila, koja nam je putem najmasovnijeg tadašnjeg medija redovno bila servirana svako veče.
(Glas sa TV-a):
"...prevod: Emil Kurcina(k)", (sa nepostojanim "k")
-(Moja baba): -Ju-ju-ju! Sram ih bilo, gde je otišao ovaj svet...
-(Moj mlađi brat): -Aaaaaaa, KURCINA!!! Hahahahaha, rekao je KURCINA!!!
-(Ja): -(crvenim, jer sam mnogo stidljiv)
-(Moj mlađi brat): -KURCINA, KURCINA, KURCINA-NA-NA!!!! (oduševljeno skače po sobi)
-(Keva): -(uzima varjaču da bi ga trankvilizovala)
Njena se plava kosa mešala sa tečnošću boje crvene kao njene usne te junske noći kada ju je video uplakanu na klupi u parku. Kroz vlasi su tekle tople reke krvi kao kroz kakve klisure u proleće kada se poslednji sneg topi i time označava početak nekog novog života. Njenom je došao kraj.
Zelene oči su bile mrtve, bez sjaja, prazan pogled uperen prema prozoru kroz koji je treperila svetlost ulične svetiljke. Gledao je u svoje šake. Krvave, izguljene kože od nekoliko snažnih udaraca. Šta je to uradio koji kurac? Nije osećao ruke. To ne može biti njegovo delo, neki đavo je ušao u njih. Poželi da mu otpadnu, da se osuše i pretvore u pepeo, nije hteo ta prljava oružja krvnika na sebi.
Hteo je da se probudi, opet na trotoaru ispred kafane, kao i svako jutro. Jebena šećeruša i ona kurva konobarica, zbog nje sanja ovakve gluposti. Ma mora da je san. Nije! "Jebem ti majku mrtvu, ubico!", pomisli i zajeca gledajući kako kroz njenu kosu teče krv kao vetar onog dana kad ju je nagovorio da sedne sa njim na APN-a peticu, bolje nije imao, jebiga.
Isti vetar joj je mrsio kosu kad je pomolila glavu kroz prozor vagona, poslednji put gledajući kakvog monstruma, pijanicu i kockara ostavlja. Nije mogla da trpi stalno mučenje, batine i smišljanja izgovora za modrice po telu, niti njegov zadah na jeftinu rakiju i još jeftiniju kurvu kad bi se prljav i obuven izvalio na krevet pored nje. Uzela je jednogodišnjeg sina i otišla daleko iz tog mraka i agonije, nadajući se da nikad više neće videti njegovo lice, mržnjom i patnjom oblikovano i urezivano u njenom sećanju.
Njegove misli, crne poput najdubljeg ponora okeana, prekinu dečji plač. Iz senke je, vukući svog najboljeg plišanog prijatelja, dopuzao njihov sin, crvenog lica preplavljenog biserima koji su se slivali niz pidžamu, ostavljajući za sobom duboke brazde na duši. Uzeo je dete, poljubio ga, pozvao muriju i skočio kroz prozor.
"E budalo pijana, na drugom si spratu bio.", pomisli dok je ležao u bolničkoj postelji sa nekoliko preloma. "Otkomanda, prijatelju, okreći list, menjaj ili se nadaj da će sledeći put biti više spratova."
Dobio je nož u zatvorskom dvorištu jer je krivo pogledao jednog nadrkanog robijaša. Otkomandovan na pravo mesto, poslednji dah ispusti dok mu je krv tekla kroz sedu kosu, nikad vrelija, žureći što dalje od svoje prošlosti i senki života koje konačno popustiše svoje okove.
U startu si se zajebao. Tražio si od ćaleta da te probudi. Bolje da si navio usrani alarm i sam ustao.
Dakle, svaki ćale to radi sa nula emocija, za razliku od keve, koja čak ponekad i promeni glas dok to radi. Dođe čovek, kao da budi neku nepoznatu osobu. Jesi mu ti sin, al' tada to ''nestaje'', cilj je da te probudi.
Upali sva moguća svetla i pusti sve što svira (po mogućnosti neku narodnjačinu tešku). Roletne diže brzinom svetlosti. Da se što jače čuje.
U slučaju da se ni tada, njegov najveći neprijatelj, TI, ne probudiš, zna se šta sledi. Uzima ti prekrivač, boli ga tuki je l' spavaš go, il' sa ribom, rekao si mu da treba da budeš budan tad i tad. Ali! Ako i tada ostaneš u horizontalnom položaju, gotovo je. Voda... neću to spominjat'.
Što je najgore, u ekstremnim slučajevima je i keva ovakva.
-Au tebra, na šta to ličiš? Držiš podočnjake jebote!
-Ćale me probudio, ne pitaj...
Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.
*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪*
*klik*
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.
Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.
Sestra: Mama, mama, on je opet pio pivo.
Optuženi: Pa imam 19 godina, može mi se.
Majka: Šta ja to čujem ? Pio si pivo, pušio i drogirao se ?
Optuženi: Ma samo sam...
Majka: I opet si bio u onoj kući gde se svašta radi ?
Optuženi: Nisam bre, majke mi.
Majka: U mene se kuneš delikventu ? Neće ovo proći tako lako.
Baba: Ja sam čula od komšinice Mice da ti valjaš drogu i sipaš drugima tu istu drogu u heroin. I to sam ispričala Jeci i ona je potvrdila. Zar smo te tako vaspitavali ?
Optuženi: Ajde još recite i da švercujem Kineze iz Japana u Češku.
Majka: Ju sine, zar i to ? Milorade, šta ti misliš o ovome ?
Otac: Pa, ja... Znaš, mislim...
Majka: Znači kazna bar godinu dana.
Optuženi: Da li ste vi normalni bre pička vama materina ? Evo pitajte dedu, sa njim sam pio pivo. Jel tako deda ?
Deda: Jeste, sećam se ja 41. u rovu sa 3 nemca, a ja četnik i tako ti mi...
Optuženi: Aj deda u pizdu materinu...
Prema predanju, mnogi narodi privrženi konjima imali su običaj da na dugim putovanjima stavljaju pod sedlo trake mesa kako bi ono omekšalo i upilo začine, nakon toga se sušilo na vazduhu i kroz nekoliko dana bilo bi spremno za upotrebu.
Danas, sedlovina se tradicionalno sprema po kasarnama, vojnim akademijama, naftnim platformama i prekookeanskim brodovima. Jelo se najčešće sprema u osami i priprema je jednostavna, uzme se komad džigerice ili kakvog nežnijeg mesa i po želji namasti biljnim uljem ili guščjom mašću. Zatim se komad trlja kobasicom ritmičkim pokretima kako bi se razvila temperatura i meso omekšalo a kobasica eventualno postala tvrđa. Ukoliko je potrebno može se koristiti nekoliko različitih kobasica ali taj metod nije popularan. Kada se završi s trljanjem, meso se spremi na uobičajen način i po tradiciji servira starešinama, najčešće u sosu od belih bubrega.
Sto slabije cujemo nekoga, to se mi vise deremo.
- Alo Milutn ovde, snajka, mogu li da cujem Zivotu?
- ALO!!!! KO JE TO!!!???
- MILUTIN!!! Ne moras da vices...
- ALO MILUTINE!! PA SVE SE NESTO SLABIJE CUJES!!!
- Snajka, ne moras da vices...
- AAAA?
- ...JA TEBE DOBRO CUJEM!
- EVO, EVO SAD CE ZIVOTA!!!
- :sklanja slusalicu: Id' u picku materinu...
Ekipa debila. Elita betona. Jelen super liga, mečevi svake večeri, samo na domaćem terenu. Svako ima svoju kao što svako ima dlačice na čmaru - neizbežno su tu kada treba zasrati. Bildeberg grupa je prirodna posledica previše incesta, hemikalija i terminalne izolacije što kao kombinacija rezultira primercima sa ruba zvona na grafikonu raspodele pameti, sa tajnim jezikom znakova i primalnih urlika direktno nasleđenih od Konana Simerijanca i njegove omiljene kobile Kušadasi.
Kriterijumi za ulaz u ovo probrano društvo su surovi, ako si iz kraja ae đido mojne si sisa, ako nisi ša koji kurac? Njihovi planovi za budućnost su monstruozni u svojoj banalnosti jer svode se na daj opijata i igara za široke narodne mase. Unutrašnja organizacija im nije potrebna, na kraju krajeva, već suvereno vladaju celim poznatim svetom, od Pekabete do terenčića za basket.
Baron Gavajo: De si lima, oš popi pevo snama
Lima: Ehehe, ovaj... šta? Mislim, htedoh reći, de ste momci, ja u prolazu...
Filip Rubinštajn : U prolazu, nego de si mislio daćemo pijemo, nogekako!
Sir Feta od Ozgora: NOGEKAKO!
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
