Pojam koji se u Srbiji menja cesce od Vlade.

Rečenica koja prati revoltiranost nekim potezom nekog člana neke društvene manjine (najčešće se odnosi na Rome).

Napravljene tako da ih drugi narodi ne mogu razumeti.Apsolutno vulgarne,uvredljive (Najcesce vredjaju celo porodicno stablo),su nesto sto samo Srbin poseduje (Niko nema sto Srbin imadeee).

Pre oko 250 miliona godina, ovaj gore navedeni lik je bio glavni baja na celoj planeti. Sve picke su se otimale oko njega, jer je on jelte bio najjaci, a medju zenskim svetom kruzile su neke glasine da je bio najveci mudonja medju svim dinosaurusima. Posto je bio u stalnoj zavadi sa ovim dinosaurusima vegetarijancima redovno ih je tamanio. Ostale dinosaurusi mu nisu mogli nista, jer je on imao neku svoju ekipu, koja je harala planetom i dovodila dinosaurusice do ludila pa su odlucili da ga proglase za glavnog tiranina tj. kralja. Njegov alter-ego Ti-Reks pokupio je mnoga priznanja u svetu kinematografije.

Ukidanje viza balkancima.

Krvav je to lebac prijatelju. Braniš pedere i amerikance od svojih da prehraniš taštu.

Porn tube, red tube, porn hub, kad ih otvori neko žensko.

Kad si ponosan sto si gej, a pride dobiješ batine.

Ono sto kod nas Srba nije potrebno da se vratimo u proslo vreme

Za 23 godine,ziveo sam u 4 drzave,imao 3 zastave,pevao 2 himne,a iz kuce nisam mrdnuo...

Emisija u kojoj će se skupiti svi mogući znalci koji su bilo šta slično kompjuteru videli '89, i to u formi digitrona, da bi kolektivno pljuvali Internet, video igre, kompjutere i ostalu bagru. Dok ovo gledate, konačno shvatite kako se osećaju okoreli kriminalci dok gledaju neku naivnu američku krimi seriju.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Govori se izuzetno izgubljenim,dosadnim,i nadasve neodgovornim osobama.

Omiljeni izraz mog komšije; na skali maleroznosti 1-10 ovo verovatno zauzima 100

Priča o Deda Vinči nije obična priča, ona se već godinama prenosi sa kolena na koleno i niko ne zna da li je istinita ali zato svi žele da veruju da jeste. Naime, sredinom 18. veka 15-ak kilometara od današnjeg Beograda živeo je jedan deda po imenu Vinča (neki kažu da je celo mesto kasnije po njemu dobilo ime). Za njega se govorilo da je bio star i kad je bio mlad i da je otkad se rodio bio deda (to su kasnije iskoristili za film o Bendžaminu Batonu). I ne bi on ni po čemu bio poseban, jer je takvih staraca već bilo, da se o njemu nije prenela legenda koja i danas obuzima misli muškaraca i žena sa ovih prostora (a i šire).

Deda Vinča je za svog života bio poznat kao travar. Spravljao je razne napitke, vidao bolesne, budio mrtve ali ništa nije privlačilo pažnju kao njegov tajni napitak vezan za (po svemu sudeći) najvažniju temu od kad je sveta i veka, seks. Po predanju Dedin napitak je muškima davao toliku snagu da su kada završe radnju sa svojim ženama jurili svu živinu po dvorištu (jedan pevac je zbog depresije izvršio samoubistvo skočivši u kazan sa provrelom vodom). Tako su muškarci orgijali a žene bile srećnije nego ikad, pa su i kućne poslove obavljale bolje nego pre. Sve je bilo lepo dok Deda i sam nije popio duplu dozu svoga napitka (podmetnula mu jedna baba u nadi da će i nju neko da opali), krv mu otišla gde ne treba i mučenik preminuo ubrzo jer mu je već bilo 113. godina. Samim tim, tajnu o svom napitku je poneo sa sobom u grob, za koji se ni danas provereno ne zna gde je.

Ko na onu stvar, Deda Vinča je bio nepismen, pa svoje sastojke nije beležio nekim pismom već samo sebi razumljivim znakovima. Jedna grupa teoretičara koji se danas bave ovim problemom veličaju Dedu i kažu da je namerno pisao samo sebi svojstvenim kodom, dok mu oni drugi jebu mater nepismenu. Do danas Deda Vinčin Kod nije otkriven ali je zato mnoge obogatio. Den Braun se proslavio zahvaljujući obradi ove priče (dodao masone, ovo-ono da napali narod), Armani je je u svoj čuveni Armani Code parfem ubacio par travki za koje su samo pretpostavili da ih je Deda Vinča koristio i izbili na vrh mnogih prodajnih top listi a Ron Džeremi je imao u šteku 5 ml ovog napitka koju mu je ostavio čukun-čukun deda iz Srbije, a koji je slučajno popio kad je bio mali (ovo je inače bila inspiracija Gošiniju i Uderzu tvorcima čuvenog stripa „Asteriks i Obeliks“).

Životinja koje se Srbi mnogo plaše a najviše gore navedene vrste.
Ujeda ovog pauka čovek najčešće nije svestan a uzrok je nesmotrenost i neopreznost.Simptomi su izrazito telesni:napad panike ,širenje zenica,otežano disanje,napad ludila i besa dok u težim slučajevima ako se ne prepozna na vreme može da izazove i infarkt,ali pak ako se reaguje na vreme protivotrov se može nabaviti za 150 evra kod lokalnog specijaliste posle čega simptomi trenutno nestaju i javlja se napad euforije.Ovo iskustvo ljudi dugo pamte i trude se da ne dožive više ni jedan ujed.

- Intrigantan naslov
- Kratak i bombastičan tekst
- Životno realan sadržaj
- Duhovito-sarkastičani karakter teksta

Sprava na kojoj trampite svoj dugo izgrađivani ponos za nekoliko minuta neobuzdane radosti.

S dužnim poštovanjem onima koji su sposobni da sklope neku iole lepu i vrednu pomena ljubavnu pesmu, lepi običaj pisanja poezije koji je nekada bio odraz nečijeg talenta, ljubavi i kulture sada, u rukama nekog napaljenka kome je do lakog zbarivanja, može da postane obred vredan sprdnje.
Uz pomoć krasne kompanije koji predvodi Sergej Ćetković, dolazimo do zaključka da ništa nije lakše od pisanja ljubavne pesme uz koju ćete brže doći do srca i koječega svoje drage izabranice. Batalite svoja osećanja, batalite simpatične detalje, batalite stil, originalnost, batalite posmatranje željenog objekta kao živo biće. Samo uzmite CD nekog kmezavca, dobro osmotrite tekstove, sve prelijte neviđenom patetikom. Željeni objekat, koji je inspiracija za pisanje te ode, što češće nazivajte piletom, bebom ili, najbolje, ANĐELOM! Nema veze koliko je gospođica promiskuitetna, važno je da se ona oseća netaknuto. Metnite tu i tamo w umesto v, da se oseti dah modernih vremena u pesmi. Rima je obavezno detinjasta i banalna.
Na kraju, pošto su svi postali pesnici, a mogli bi i da prodaju tekst nekom novokomponovanom pevaču, sve se lepo završi. Pesnik dobija šta je hteo, a inspiracija može da pokazuje remek-delo prijateljicama. Ona je vrlo srećna, s obzirom na to da se u poeziju razume isto koliko se ja razumem u visokofrekventna pojačala.

Nedavna istraživanja pokazala su da postoje četiri vrste, četiri tipa putnika (poređani prema učestalosti):

1) Paranoik:

U strahu od drakonske kazne sposoban je stoji na minimalnom rastojanju od aparata za poništavanje sa kartom u znojavoj ruci. Pri svakom stajanju posmatra da li je u blizini trojka u žutom i na koja će vrata ući.

2) Rođak sa sela

Sa sobom uvek nosi štos karata koje uglavnom više nisu u opticaju i redovno ih otkucava naopačke, ubeđen da je "123456789" serijski broj i da ga ne treba dirati.

3) Taktičar

Koristi metodu koja garantuje najisplativiji način vožnje gradskim saobraćajem. Metoda se sastoji u tome da svaki put kada kontrola naiđe, on pokuša da se probije na već 'očišćeno područje' na koji se kontrolori neće vraćati. Ako baš zagusti, sposoban je da se non-stop šeta gore-dole po trolejbusu/autobusu/tramvaju dok kontrola ne izađe. Najgorem slučaju može mu se desiti da izađe na sl. stanici pod izgovorom da je karta u 'novčaniku/torbi/džepu/etc' i da ne može da je traži jer silazi 'sad odmah' (iako stoji na semaforu u trajanju od 125 sekundi na 400m od stanice).

I najređa varijanta:

4) Uzoran građanin koji poseduje mesečnu markicu i putuje bez opterećenja.