Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

-Кочи бре да мало уфатим ваздух, гецркт сам.. воде...пешкире....
-Смањи пренос пајване, па ћеш и ићи лакше. Јој, животе луталицо!

380. godina p. n. e.

Sokrat: Platone, kurvo moja nedojebana, ala radi ovaj tši! Tripujem da ovoj maloj Hermesovoj porasle dojke.
Platon: Lolololo, brate puk'o si. Gde više da rastu u pičku materinu. Po mojoj profesionalnoj opservaciji rekao bih da ima dobru prirodnu četvorku!
Sokrat: Hahahaha, ljaljane mali. Šta bre prirodno, dišvi valjda ožiljke od ugradnje silikona?
Platon: Da bree. Nisam izvalio. No svejedno, dobre su.
Sokrat: Realno jesu. Ladno joj se vidi bradaja. Kao kompakt disk jebote!
Platon: Ma k'o točak za rulet. Nego kapiram da ovo namerno radi. Hoće da nam pokaže ono što nikad nećemo sišemo iako to želimo. Jebote to nije humano, to nije...
Sokrat: Po načelima etike!
Platon: Škk? Tebe baš radi ovo sranje.
Sokrat: Jebote, ovo je bingo! Pazi ovako, imaš zadatak da smišljaš što zajebanije nazive, nebitno šta oni značili. Bitno je da u sebi imaju ono logos. To narod voli! Voli da govori o nauci, iako nema gram mozga. Dragi moj Platone, mislim da znam kako ćemo usrati život čovečanstvu narednih par milenijuma.

- Sinko, izletila ti kurčina!
- 'Fala baba.

Šta radiš to ?
- Jebem!
- Izvini, ali svršio si pre 25 minuta, a i dalje ga ne vadiš.
- Toliko je do jaja.
- Jeste do jaja kad ti je kurac sada veličine šumske jagode. A i boje je takve. Kondom si odavno pocepao gurajući osušene mošnice u njega. Kako si krenuo napravićeš mi petorke, ali nema veze, bar će imati dovoljno mesta da izađu napolje, idiote jedan!
- Ali...
- Da, i tvoji su se vratili kući! Ušli su da se pozdrave. I baba je bila sa njima, Bog da joj dušu prosti. Vadi ga bre više!
- Ali ja ne želim da prestanem...

- Jao, znaš, volela bih onako, znaš... Mnogo ljudi, mrak, a ja sijam... Znaš na šta mislim?
- E taman mi stigla neka prepečenica. Šljiva. Deda Slavkova iz Japana. Svetliš ko svitac od nje.
- Daj bre... Uozbilji se. Budi malo inovativan...
- Znači razmislila si o onome, ti, Maja i ja?
- Ne mogu da verujem... Nikada se nećeš promeniti... Idem...
- E, a da mi daš Majin broj?

- Brate, kako da stignem do Borče?
- Pazi, sad ću ja zovem Luka Skajvokera da te prevede preko reke, a onda ću te spojim sa jednim ortakom što otvara vremenske kapije, pa ću ti poslati broj Zordona da te teleportuje u Krnjaču. Tamo ćeš sresti jednog mog prijatelja, zovu ga Pobesneli Maksa, kome ću javiti da dolaziš i da smiri tamošnje Bogove, da bi ti mogao pešaka u Borču...
Koji ćeš bre kurac tamo?!

- Dobro veče, mlada damo, da li opslužujete i po kućama?
- Naravno, vrli gospodine, ali po višoj tarifi.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

- „...ја бих вам препоручила нешто из Дове асортимана...Рецимо нову купку за...“
- „Уше сподобо! То свом сину да даш, шчула! Мени дај коприву...од шес литара...и да јој је истеко рок трајања...“

1 - И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?
2 - Хм, ко?
1 - Па Беч. А на шта си ти мислила?
2 - Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?
1 - Мислиш? И је л' ти било лепо?
2 - Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л' ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?
1 - Јесам, јесам. Кажи шта треба.
2 - Донеси крпу, просух мало пива на столицу.
1 - Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.
2 - Дај ми. Вештија сам.
1 - Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.
2 - Хм, влажна је.
1 - Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?
2 - Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.
1 - Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.
2 - Ма јок, ја ћу да је оперем.
1 - Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.
2 - Ма добро. Да укључим климу?
1 - Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.
2 - И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.
1 - Важи. Не смета ми ни најмање.
2 - Јеси волиш Бору Станковића?
1 - Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?
2 - Ух нисам могла, превише је велик.
1 - Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.
2 - Хвала на савету.
1 - Да га упалим?
2 - Упали, само немој Пинк.
1 - Договорено, ништа се не брини.
2 - Немој превише гласно.
1 - Бићу тих.
2 - Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.
1 - Ма не смета мени хаос, али 'ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.
2 - Ма не треба, бесплатно је.
1 - О чему ми причамо уопште?
2 - Немам појма, ај' се јебемо.

- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.

rendom dan 1:
Retard: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim jevrejima da mu ližu jaja, e, e, e provali koliko je to carski jebote.
Krembil: Jao jeste jbt. Smejo sam se tri sata posle epizode, i da, onda su ubili kenija.
Rendom kul lik: mnjeh.

rendom dan 2:
Krembil: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim crncima da mu ližu jaja, e koji car, nemam reči, on je najjači lik ikada, ikada!
Retard: Jao jeste, znači umirao sam od smeha kolko je bilo dobro, još je posle prdnuo i ubio kenija izduvnim gasovima. Jedva čekam sledeću epizodu.
Rendom kul lik: ... mnjeh.

rendom dan 3:
Retard: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim pevačima da mu ližu jaja, ali je prvo umočio jaja u tabasko sos pa mu je bilo do jaja, joj jebote koliko e on do jaja nemam reči.
Krembil: Jao da, da, da, a onda su ubacili kenija u bazen tabasko sosa pa se udavio dok mu je ljutina nagrizala oči. Brate, kartmen je najjači lik ikada, hoće li im ikada ponestati genijalnih ideja?
rendom kul lik: brate...
Retard: Šta je bilo rendom kul liče?
Rendom kul lik: Ma ništa...

rendom dan 4:
Krembil: E ljudi, ste gledali sinoć poslednju epizodu sautparka a?
Rendom kul lik: E...
Krembil: Čekaj da kažem samo, e došo kartmen i el se sećate one epizode kad je isprozivao sve jevreje? E sad je uzeo samo jednog jevreja, i naterao ga da mu liže jaja. Jao brate, znače mojsije se prevrće u grobu, koliko su samo kul iz epizode u peizodu su sve jači.
Retard: Da brate, i onda su ubili Kenija...
Rendom kul lik: o bože...

rendom dan 167:
Krembil: E ljudi ste geldali sinoć poslednju epizodu sautparka?
Rendom kul lik: Ne.
Retard: rendom kul liče, gledaš li ti uopšte ikada sautpark, jebote, to je najgenijalnija serija ikada, znači kidaju kako su dobri, ono, guba matori.
Rendom kul lik: E gledao sam onu jednu epizodu gde Kajl nešto jede govna pa Onda dođe Rendi i kaže Šefu...
Krembil: Šta? Ma šta sereš bre, nego slušaj, došo sinoć kartmen u starački dom i naterao sve matorce da mu ližu jaja jebote. Kolko sam se smejao, znači ono, uništili su me.
Retard: Jebote da! Probudio sam kevu u sobi pored kolko sam se smejao. Brate, onda kad su se posle matorci razgnevili pa pojeli Kenija, brate, ništa originalnije nisam video hiljadu godina. Majke mi, svaka epizoda im je bolja od prethodne!
Rendom kul lik: E, aj ćao.

Alo, Gatuzo, odmori malo ili nas sledeće nedelje neće biti dovoljno!!!