Da bi ste dobili crnu rupu morate prvo da uradite nešto krajnje neobično. Ne, nije cveće, ni vino, nisu ni komplimenti … Morate prvo da urušite atom. Ne da ga POCEPATE, rasturite, razbijete … već da sve njegove “delove” spojite u jednu celinu. To nije lak zadatak, jer problem je u devičanskoj tvrdoglavosti elektrona. Koliko god da ga privlači proton udobno smešten tamo negde u dubini jezgra atoma, elektron neće tek tako da “padne” na njega. Femka se ama baš kao seoska mlada, i to tvrdoglava. Naterati elektron da se “sruši” u jezgro i kopulira sa protonom zahteva specijalne uslove za koje mi ne znamo u potpunosti kakvi su ali znamo da SUPER NOVE to rade odlično. Seks između elektrona i protona zahteva mnogo više od grube sile (gravitacije), recimo samo da su potrebni specijalni uslovi i mnogo kosmičkih “začina” jer to nije običan seks. Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije. Rezultat ovog, i bukvalno burnog, seksa je njegovo hermafroditsko visočanstvo - NEUTRON.

Ako se radilo o masovnom seksu elektrona i protona, dobili ste mnogo neutrona. A mnogo neutrona na jednom mestu čini najveći deo neutronske zvezde uz manje prisustvo nekih čudnih materija kao što je kvark-gluon-plazma … kako izgleda kvark-gluon-plazma? Pa upravo tako kao što je baš vi zamišljate na osnovu njenog imena. Zapravo, niko ne zna, a i oni koji kažu da znaju - foliraju se.

Napravili ste neutronsku zvezdu koja nije ništa drugo do neutronske kaše neverovatne gustine. Ali vi naravno nemate pojma koliko je to neverovatna gustina. Zamislite da sve ljude sveta smestite u zapreminu kockice šećera, e toliko je gusta neutronska zvezda. Sada ste stekli predstavu (kada bi se šalili) o gustini neutronske zvezde, ali je i ta gustina još uvek nedovoljna da neutronska zvezda postane crna rupa. Neutronska zvezda nije crna rupa, ali poseduje istu lovačku ćud kao i crna rupa. To je zvezda lovac na materiju. Svojom teragravitacijom privući će svaki atom ili nebesko telo, samleti ulovljene atome i pridodati ih svojoj neutronskoj kaši. I sve tako dok se ne utovi dovoljno da postane crna rupa.

A tada, nastaje mrak.

Ono što je nekada bila neutronska zvezda sada je crna rupa i mi više nismo u mogućnosti da saznamo šta se unutra događa. Svi naši instrumenti za merenje i “gledanje” takvih objekata postaju beskorisni. Neutronska zvezda se “sakrila” u crnu rupu i jedino naše oružje za saznavnjem stvari je list papira, olovka, formule i MAŠTA. Da li je unutra još uvek neutronska kaša?, kvark-gluon-plazma? ili nešto treće? pojma nemamo. Možemo samo prokleto i nesrećno da nagađamo. Ipak, srećni smo što znamo da gravitacija u crnoj rupi teži beskonačnosti, kao i zakrivljenje prostora i usporenje vremena. Crne rupe postaju tajanstvene i nedodirljive i sve što saznajemo o njima činimo posrednim putem - na osnovu vasionskih distorzija koje one redovno prave slično prolasku metka kroz kartonsku metu. Ne vidimo metak, ali vidimo rupu od metka. Čudna mi čuda, rupa ko rupa, ali to je gotovo sve što je u našoj moći.

Definiciju da je crna rupa nebesko telo toliko jake gravitacije da ni svetlost ne može da joj pobegne znaju i vrapci na grani. Ali ima tu nešto mnogo interesantnije. Crne rupe su vasionski i galaktički redari. U centru svake galaksije postoji crna rupa koja sve te silne zvezde drži u savršenom poretku kruženja oko crne rupe. Inače bi se bezglavo razbežale prostranstvima svemira uz neizbežne sudare. Bez crnih rupa svemir bi ličio na autoput bez saobraćajnih znakova i bilo kakvih pravila. Pravi vasionski zvezdano-saobraćajni haos. Naravno, zvezde uredno plaćaju reket svom galaktičkom makrou tako što se povremeno jedna po jedna žrtvuju i bivaju usisane u crnu rupu i tako je hrane i uvećavaju njenu gravitacionu moć. Senzacionalistička imena Discovery kanala kao što su “monstrum i čudovište u centru galaksije” su obične novinarske baljezgarije, jer kada bi bog postojao sigurno bi i sam napravio crne rupe da održavaju vasionski red i mir.

Crna rupa koja milostivo drži i organizuje Mlečni put (naša galaksija) u savršeno lepom geometrijskom obliku spirale zove se prilično zagonetno “Sag A*” i spada u relativno “pitome” crne rupe čije usluge (računato u broju progutanih zvezda) i nisu tako skupe. U Vasioni ima i mnogo gorih stanodavaca.

Genetička sudbinska predodređenost u narodnoj mudrosti Srbije. Odraz klasne pripadnosti u besklasnom društvu gde je budućnost potomka unapred određena profesijom i staležom roditelja. Tek retki se tome odupru i izbore za svoj sopstveni pravac, ali obično uz visoku cenu.

Najpouzdaniji tester kvaliteta određenog produkta.

Душевни спокој. Тренутак када бићем завлада нека лаганица која анулира негативне вибрације. Кулијана без огорчења и љубоморе; без беса и похлепе; без ичега што ће да поремети хармонију.

Моменат када изнивелишеш сам са собом неке ствари; заборвиш што ће комшија да изводи геометар за део њивчета код зâбрана. Или што немаш детету да платиш дводневну екскурзију на Златар. Испразнио си умни шаржер и боле те курци.

Učiniti svojim ili svojom. I više od toga. Puno više. Uvesti u najuži porodični krug, dodeliti pravo glasa i prvenstvo pri bitnim odlukama. Zavoleti, ako baš insistirate.

Кратак, јак звук и црвена текућина разливена по поду.

Јебига, ниси ти делио карте с којим си играо. Не питаш се. Не буди наиван. То није врлина. Знаш и сам да си цео свој бедни живот био заглављен у шупку друштва. Без икакве шансе да изађеш одатле.
Да си само скуп костију и коже, можда, али само можда, би те макар једном поштедео тај твој усрани живот. Можда би у једном тренутку сви коначно дигли руке од тебе и оставили те да патиш у тишини.
Знаш како, вероватно није твоја кривица што си се родио у најнижем слоју друштва, земље која је већ довољно ниско. Није ни твоја кривица што је сваки твој пад пропраћен одушевљењем, а сваки твој покушај да устанеш ударцем у плексус.

Ниси ти, пријатељу мој, изгубио много. Ниси ни имао шта да изгубиш. Рођењем си наследио огроман бол сјебаних људи. Ниси се дао дуго, дуго. Чак си и пробао да функционишеш као други. Пробао си да се уклопиш у монотону, мртву, мучну свакодневницу. Није ишло. Гледао си људе како пролазе поред тебе, завидећи им и избегавајући их. Ниси желео да будеш један од њих. Ниси желео да будеш само један од. То ти је и дошло главе. Нулта толеранција на различитост, јебига.

Знам, знам да те је живот напушио курцем и да никада ниси имао избора. Знам да се нико није ни потрудио да те разуме, али јебига. Остаје ти само да се надаш да је смрт крај. Остаје ти да се надаш да о теби неће причати све најлепше, јер би то била увреда за оно што си проживео. Да си коначно успео да пљунеш курви у покварено лице, и да твој болесни кез при повлачењу ороза није био узалудан. Мирно спавај.

Кратак, јак звук и црвена текућина разливена по поду.

Девојка са већом, или бар приближном, количином препарата на лицу од египатских фараона. Доказ да се мумификација примењује више хиљада година. Углавном их одликује бронзана боја лица, и велика количина накита, аналогно египатским владарима.

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Тест за то колико особа заиста чита и размишља о прочитаном.

Ако површност лимунада Паола Коеља сматра најдубљим што ико икада може написати, а површне савете Скот Пека за неки водич "како што боље проћи у животу", значи да особа не чита ништа друго и да жели да кроз живот прође површински, али да опет може да се похвали нечим за шта су сви чули.

Један нуди петпарачку философију која ослобађа осећаја кривице, јер се све своди на неумитну судбину, а други лака и брза решења и одговоре на сва животна питања.

Na svetu ima ljudi koji su dospeli u pogrešno vreme i prostor. Oni koji se izdvajaju svojom genijalnošću, toplinom duše, širinom i dubinom misli. Jednostavno, bitisanjem na nekom višem, nadzemnom nivou. Usmeravajući energiju ka traženju istine i trajnih vrednosti, bez ljudskih požuda. Dovoljno snažni da svoje ideale isprate do kraja.
Ipak, takvi anđeli ne mogu da opstanu. Svaki ima izbor: da se utopi u masu il da nastavi putem spoznaje istine, uz masu bola. U svom svetu, oni su na vrhu i nalaze ushićenje, dok zemaljski dvet ne može razumeti takve stavove. Njihova krila zbog nerazmevanja i samoće gube snagu, i oni su osuđeni na brzu smrt jer se ne mogu snaći na zemlji.

Sve je veći trend među maloletnim devojkama da izjavljuju kako im je život težak-Naravno,svakodnevno se sreću sa ogromnim problemima..Najbolja drugarica(Alter-ego mawa perwerzna 97) joj opet skinula dečka,keva je ne pušta da obuče onu ultra mini suknju(Jebote ima 13 'dina,zna ona valjda šta je dobro),baba joj dala jedva 2000(Matori šišmiš,šta će njoj tolika penzija),Volela bi da bude muško,"da kara sve te kurvice" ne uzimajući u obzir da bi jednu propustila(nepotrebno reći koju),Omiljene cigarete poskupele,Ona kravetina joj opet dala 4 iz prirode i društva..Ihh,pa vi deco u Africi ne znate šta su pravi problemi..

Čudno osećanje koje stigne čoveka s vremena na vreme. Znaš da vam nikada ne bi uspelo, da je odnos među vama nemoguć ali jednostavno taj osećaj ne možeš da potisneš. Ona je uvek tu, neiskvarena je i ima tako prelep osmeh kojeg se setiš s vremena na vreme, kada te svi zaborave ili kada padneš u depresiju. Razumeš da voli drugog a ne razumeš njeno čudno ali ipak slatko ponašanje prema tebi. Devojka zbog koje ćeš uvek imati osećaj da tvoj život nije sasvim potpun, iako ponekad imaš sve što ti treba u životu,sve osim nje.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Hronicna, a u nekim slucajevima ipak "samo" akutna, oboljenja izazvana mahom sredinom, drustvom i opsteprihvacenim standardima i obicajima. Musko-zenski odnosi se u velikom broju slucajeva zasnivaju na njima, sto u konacnici dovodi do nastavljanja kruga...

Svako od nas je bar jednom u zivotu upoznao jednog.To je osoba koja ce nakon 10 minuta poznanstva da vam objasni kakav ste vi,u stvari,covek i to sve na osnovu vaseg datuma rodjenja!

Poslednje i najskuplje piće u toku dana.