Fenomen koji dozvoljava ženama da apsolutno zloupotrebljavaju polne razlike, i da se istovremeno, sasvim legitimno, žale na to.

Sabij iz flaše to što je ostalo.

ЕКВ је одлична група.
Њихова музика је изванредна, нешто сасвим другачије и - хм, ајде-де - паметније од онога што се овде конфекцијски производи. Као таква, ЕКВ је зацементирана као мајлстоун у овдашњој музици и верујем да је то став свих који их воле.

Е, курац! То није довољно!
Ви који имате овакав став показујете колики сте медиокритети, мали људи, затворени за Архиестетику, Архихармонију, Архиметафизику и нејасно је како се усуђујете да кажете да "слушате ЕКВ" а да тиме не скрнавите Миланов и Магин Свети Лик!
Ви, људи једни најобичнији, не разумете и никада нећете разумети све валере и нијансе Миланове Поезије! Видите, ЕКВ се не "слуша", ЕКВ се ЖИВИ.
Ако сте то разумели, стоко са најпримарнијим емоцијама, да наставимо даље.

На овом свету не постоји, нити је постојао, нити ће постојати нико - НИКО - ко је паметнији, интелигентнији, начитанији, једноставнији, а опет тако компликованији од Милана, који није био човек, како то ви мислите, него Надбиће.
Ако не разумете зашто је то тако, нема сврхе ни говорити, то знају наше Изабране Душе у које је ушла Светлост. Милан је непогрешиви Пророк, свака Његова Реч одише Мистичном Маглом Нејасноће из које израња Смисао - авај! - тек кад се догађај који предвиђа догоди.
Такође, ако вам се његова музика чини монотоном и досадном, то значи да би требало да се терате у пичку материну и јебо вас Бајага, што ћемо вам гласно добацити у себи.
А ако не разумете ниједну Њихову песму, нема вам места међу Нама, који разумемо чак двадесетину Опуса. Стравично ћемо се намрштити на вас ако кажете да је Милан умро, јер Он НИЈЕ умро, него је једноставно извршио Апотеозу!
Још ако помислите само да се Маги овердозирала, онда ћемо се на најужаснији и најокрутнији начин избечити и преврнути очима јер Ју је заправо Милан позвао!

То што тражимо улицу за Милана је Наше искушење да бисмо дошли чисти пред Његове Очи, то је најмање што Му припада и доћи ће дан када из сваког звучника и са сваког екрана гледати на Нас Његово Свето Дело а ви, стоко несловесна, ћете гледати у Нас - Мудраце и нећете Нас више зајебавати због Наших нескладних лица и због Нашег Девичанства (које чувамо за Милана, а не зато што смо "уображени скрндељи и искомплексирани смарачи")!

Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića

Нискобуџетни демо коитуса овековечен као клише домаће кинематографије.

Интимни сусрет два напаћена бића која је социо-економско-политичка ситуација спојила и малтене приморала на то. Тај... Чин. Двоминутни немушти грч полуодевених протагониста. А-капела гротеска са ужитком у траговима.

Он је хипстер, неприхваћени, летаргични мангуп, навијач Металца, шиптар. Лице му одаје муку над неодложном обавезом, глађу коју мора да утоли. Кратким и одсечним покретима се готово кришом примиче и одмиче, уз пригушено дахтање. Он не јебе, он тужно воли.

Она, у суштини фина девојка бираног имена, можда Ива или Софија, ломи карму на пола и даје се, готово да статира, попут принешене жртве. Стење као рањеник. Њен поглед се супротставља његовом, а затим губи фокус.

Све траје кратко, инсектски кратко, секс је прејака реч за ово инстант трење. Завршни потез и кратка станка. Његово тело попут леша сваљено уз њу. Крај. Дувански дим. Јединке се разилазе уз облачну мелодију домаћег кантаутора.

Играју и: бубрегаре, разбарушена коса, размазана шминка, двосед на развлачење, паклица Века, сисе.

Danak neiskustvu.

Šanker na pivskoj točilici.

Jedan od najčuvenijih komentatorskih izliva emocija tokom Velike Juge, kada ju je na splitskom Poljudu uskliknuo legendarni Mladen Delić u meču protiv reprezentacije Bugarske, nakon što je Safet Sušić rešio da u važnoj utakmici ocarini loptu u situaciji kada je imao mnogo bolja rešenja.

Ova neprikriveno pristrasna i totalno neprofesionalno navijačka sugestija od strane velikog vizionara, po mnogima je verno oslikala i najavila crnu sudbinu država bivše SFRJ, a Sušičeva solo akcija na kraju nije donela željeni rezultat, već samo gubitak lopte. Mada je kasnije uterao bugarskim ciganšturama dva komada.

Danas se koristi u slengu kod nešto starije populacije i jugonostalgičara za svaku radnju koju tvrdoglavi pajtos uporno obavlja solo, bez prihvatanja tuđe pomoći.

Lik koji je nahranjen hamburgerima i nadojen koka-kolom. Urbanost mu izbija iz svakog pokreta, svake reči, svakog pogleda. Znoj mu je urban. Mokraća mu je urbana, izmet mu je urban. On je urbanost na dve noge. On je urbaniji od urbanosti.

Šmeker, baja, car, kralj, prvak u skoku u dalj. Šta god on bio u nekom filmu ili seriji, on je urban. Uvek isti, sa uvek istim forama, gestikulacijama, frazama. On je mister urbanost.

Ako je u pitanju komedija - on je tu da pokaže da može prosipati fazone i fore bolje i nadasve urbanije nego u "Američkoj piti".

Ako je u pitanju serija posvećena žiteljima sela, on je glavni baja koji je ispred vremena, prostora i svoje njive - on je urban. (Ovo sa njivama nije podjebavanje zemljoradnika i nema nikakve veze sa njima).

Ako je u pitanju horor - on je i dalje urban, čak i kada ga kolju, on krvari urbano.

Čuvena spoljna antena za vatanje zemaljskih kanala, prepoznatljiva po obliku riblje kosti. I dan danas misteriozno, u velikim količinama, ovo nekadašnje čudo tehnike čuči na krovovima stambenih zgrada.

Svojevremeno je masovno korišćenje bilo opravdano, jer su, za razliku od drugih antena, nudile fantastičnu mogućnost da ne moraš ručno, mrdanjem levo-desno, remetiti njen savršeni ugao setovan za Dnevnik 2 na Radio televiziji Beograd, samo kako bi što jasnije video ćega Duške i Nataše na 3K dok najavljuju kuda će te sve voditi, samo da im kažeš 'de. Elem, omogućavale su savršenu sliku na sva tri programa bez da je mrdaš.

Danas su trn u oku rukovodećim kadrovima kablovskih operatera, posebno u ruralnim predelima, gde su glavni razlog loše prodaje TotalTV rešenja, a sve zbog toga što Loga 3 sa obaveznim pojačivačem nudi čistiju sliku od najboljeg digitalnog kanala, čak i po nevremenu. Naravno, povrh svega, TotalTV risiveri omogućavaju špijunima da znaju tačno kada gledaš posle ponoći filmove na TV1000, pa čak i za koga ćeš glasati. Sve zbog piplmetra, koji ti se sa njim ugradi u zidove, mater im njihovu kapitalističku.

Urbana je legenda da se većina ubistava u gradovima događa nakon sugestije komšija iz potkrovlja ovima sa nižih spratova, kako im je Loga 3 nepotrebna. Nakon toga, priču u medije, da je razlog svirepog ubistava komšije sa poslednjeg sprata preljuba/droze/sekta, plasiraju članovi masonske lože, povezane sa arhitektama ponovoizgrađenog tornja na Avali.

Израз којим се констатује статусни пад девојке у очима других и на хијерархијској лествици којом рибе оцењују једне друге, изазван неоснованим тврдњама мушкараца да се дотична сатире од курца горе него једина групи девојка осредњег демо бенда из горње Вукотрсотине.

Елем, ми самопрокламовани алфа мужијаци по дифолту од тренутка када нам препоне засврбуцка прва стидара, уживамо у печатирању девојака. Једноставно, жигошемо их називима: добра пичка, радодајка, не би дала Питу ни стидницу да јој омирише, итд, све зарад лакше идентификације сексуалне комуникације дотичне са спољним светом, па се губљење времена на мување оних које глуме недодирљиве смањује на минимум.

Ипак, у том процесу неминовно је доћи до грешке, па ће се увек наћи неки слинави, отрцани џуџа, који ће се похвалити да је отрсио неку јадницу која се курца стиди и на постеру, превећи од ње курву пар екселанс. Прича се брзо прошири, и испадне да је девојка стишћала међу ногама више паламара него што их је у животу видела.

Можда су рођени с тим, од оца Џонсона и мајке Џонсон, са Q10 ензимом у ћелијском једру и мисијом да редефинишу појам интензивне неге као козметички израз.

Они су лепи и блистају. Цакле се од микса папуанског бисера и вучјих бобица, које продиру дубоко у епидерм, штите и подмлађују. Ђавоља маст им обавија зглобове, а влашке голосеменице сежу у лигаменте и они постају људи од гуме, кадри да изведу 41. позу из Кама Сутре. Сатима.

Они трепћу својим екстра-волуменом од трепавица. Успорено на пет FPS-а, изазивајући плиму влажних емоција оба пола и терајући Имлекову кравицу да падне у депресију и овердозира се росном луцерком.

Они се стално мажу. Крему носе свуда: на плажу, у кафић, на утакмицу, на планинарење, на плаштење. Њихова кожа има невероватну упијајућу моћ и стално иште још, још, а кутија је магична и креме увек има, што је природно кад је крема регенеративна.

Они су племенити и желе да помогну. Свима деле по кутију препарата: сисатој риби са спрата, бубуљичавом клинцу на игралишту, а старцу у парку, са борама ко хомољске изохипсе, туткају онако у спусту на ролерима, а он са задршком од три атеросклерозе маше у знак захвалности.

Сви одмах постају лепши и бољи људи. Клинац изгуби бубуљице и порасте, те ожени рибу са спрата (која је коначно повратила влажност и pH), а старац из парка се подмлади за 20 година, прода кућу у Борчи и постане познати клабер.

Kultne patike. One predstavljaju bunt, razlicitost, individualizam. Za samo 6999 dinara možete da budete jedinstveni, originalni i posve različiti od bezlične gomile onih drugih, običnih smrtnika, koji nemaju Converse starke i nisu tako neponovljivo kul. I to nije sve! Posle samo dve nedelje, postaćete ponosni vlasnici vazdušnog đona, i to bez ikakve doplate. Naravno, da biste bili dovoljno originalni, vaše starke moraju biti original Converse. One pijačarske ne dolaze u obzir. Kupujući original starke, vi kupujete i više od običnih patika. Kupujete stav! Izražavate bunt protiv nemorala i mulja kojim smo zatrpani sa svih strana. Po prvom obuvanju po difoltu vam biva ugrađen bunt protiv sistema. Ne treba da vas iznenadi ukoliko odjednom počnete da brinete o pravima životinja, da propagirate mir u svetu, da se bunite protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi. Takođe,ukoliko se desi da kreativnost počne da vam isijava iz bulje, ili da vam kosa naprasno pocrveni, ne brinite, to je samo znak da je sve u redu. Počele su da deluju, i vi ste sve više originalni.

Професионални судија кога чешће можете видети на РТС-у уторком и средом навече, него на терену. Боли га курац, што би се јурио са фузбалерима Јеленове Суперлиге по Новом Пазару и Светозареву кад за исте паре може да паламуди у полувремену и на крају утакмица Лиге шампиона код Тијанића.
И сад, сваки пут кад се игра нека текма, ето га Страјнић, врхунски спортски новинар и коментатор, овог пута у улози водитеља, затим еминентни стручнњак, типа Ненад Јестровић и наравно он. Не Џеј, но судија Милан Караџић. И док Пеђа и овај други гост анализирају утакмицу (читај- утркују се ко ће лепши хвалоспев о Барселони изрецитовати), Милан даје стручни осврт на суђење. А пошто је Милан велики човек, пун солидарности и пролетерске колегијалности, он никад неће рећи да је суђење лоше, ма колико то очигледно било. НЕ! Судије су под великим притиском, те ако погреше, онда то није њихова грешка.
У сваком случају, остаје жал што се све речи изговорене у овој емисији не трансформишу органски у помије. Колико би се само крмади наранило.

Реченица коју изговарају деца у игри, а која оставља траг у психичком развитку неких девојака те је схватају преозбиљно и постављају за свој животни мото.

Девојка коју нећеш јебати.
Пут до кубних сантима њене румене слузокоже зајебанији је чак и од осме мисије са Зерговима у Старкрафт кецу (ако знаш о чему је реч, наду овде остави). Микроскопске су шансе чак и да дођеш до нивоа на коме биваш баждарен од стране аристократског оца јој њеног. Ако ли доспеш дотле, господин Мићаловић, са својим медивл-византијским именом за чије изговарање твоје паорске чељусти немају одговарајућу анатомију, поставиће ти следећи рафал услова које мораш испунити, како би утврдио твоју достојност своје шћери-мезимице:

Бити убеђен у своју чемерну баронијаду.
Бити хибридни Крстан Ковјенић са адреналинском инјекцијом на последњем нивоу Зуме, по сопственом признању оспоравани и превођени врхунски уметник од кога стрепи државни врх, љубимац угледних медија и лични пријатељ еминентних личности, татко на тролови и оћубудем мафију.
Бити говноваљ, али инсистирати да те зову "Атлас", па макар то били само твоји подстанари.

U Sjedinjenim državama, ali i nekim zemljama Zapadne Evrope striktno rezervisan termin za neke izvođače rok, metal, ali i rep muzike. Ovakvo mišljenje i svrstavanje ovakve muzike pod nasilnom pokazuje samo kakvi su neimači pojma oni sa tog trulog Zapada.

Алатка помоћу које радознале девојчице могу да пробају укус своје вагине.

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.