Dva smo sveta različita
Наслов легендарне песме и уједно најлакши начин да блиској особи ставити до знања како између вас двоје постоје непомирљиве разлике и да је било каква фузија - немогућа.
Најчешће су то физичко, социјални и економски разлози, као и - ја бараба, а ти змија фактор.
Она штека за гучи торбицу да попуни колекцију, ти за килу цемента да замешаш малтер.
Њој фали бод да упадне на буџет, теби бод да ти одузму возачку.
Она је мис вечери на матури, ти си мис фрактуре на ВМА.
итд.
Zastava pit stop
Кочи Југо на семафору. Гаси се. Лик излази из аутомобила, подиже хаубу, уради нешто испод хаубе, врати се у ауто, вергла, јебига - неће, изађе поново, чачне нешто друго, врати се у ауто, вергла, упали, изађе, затвори хаубу, шутне пар пута точак, врати се у ауто и чека да му се упали зелено.
И после кажу ферари има најбрже механичаре.
Nedeljni jutarnji "orkestar" komšija
K'o još spava nedeljom ujutru posle 8:00 nakon burno provedene subotnje noći, lumpovanja i pijančenja?
Uvek je dobro imati komšije, koje će misliti na vas i u ritmu vaše omiljene pesme probuditi ranom zorom, jer - najlepši deo dana je jutro.
Back vokal - uplakano dete sa četvrtog sprata, jedan božanstveni mali tenorčić
Main vokal - komšija sa četvrtog sprata koji pokušava da utiša uplakano dete. Najjače pesme su mu "Linge, linge laja, doso cika Paja" i "Siri, siri, vezeni peskili"
Gitara - komšija iz ulaza preko puta koji u parkiću sabajle struže drva cirkularom
Distorzija - komšinica sa trećeg koja ranom zorom usisava stan
Triangl - celokupan 2. sprat koji je uhvatila krzia pred grejnu sezonu pa menjaju radijatore i čukaju po cevima raznim metalnim čekićima, ključevima, alatima...
Kastanjete - Nervozni komšija sa trećeg, koji šeta po stanu i pucketa prstima
Bubnjevi - Komšinica sa trećeg koja već uveliko razmišlja šta će za ručak. Stavila meso na dasku i tuče čekićem
Gong - Komšija iz susednog ulaza koji je obesio tepih preko metalne šipke u parkiću i tuče prašinu metalnom polugom
Specijalni muzički efekti - jato golubova na krovu koji guču
Light show - lampice od modema koje trepere (zelene), lampica na monitoru koja se povremeno pali i gasi (plava), lampica od produžnog kabla (narandžasta), lampica na bas zvučniku (plava) i svetlost koju proizvodi laser na mišu (crvena).
Stomacni problemi za vreme voznje autobusom
Nocna mora osoba sa "slabim" stomakom.
Jovan je ocistio godinu na fakultetu i srecan je kao malo dete.Uziva u trenucima srece dok pakuje stvari i sprema se za polazak kuci.Zna da je pred njim dug put kuci od cak 9 sati,ali to sad nije vazno,toliko je srecan da bi pristao i na duplo duzi.Dok je pakovao stvari osetio je glad.Svestan da mu je frizider prazan otisao je do obliznjeg fast fuda i smazao masnu,socnu i zacinjenu pljeskavicu.Vratio se u stan,spakovao stvari i zaputio taksijem ka autobuskoj stanicu.Kupio je kartu i seo u autobus na svoje omiljeno mesto pri kraju.Oseca se fenomenalno,nema nikakvih zdravstvenih problema,stomak je u redu,ali Jovan je oprezan jer zna da je jako osetljiv.Autobus je krcat,neki ljudi su prisiljeni da stoje.Pored Jovana je seo covek srednjih godina,impresivnih gabarita,ima oko 120 kilograma i 2 metra visine,proizvodi specifican miris koji predstavlja najlepsu kombinaciju znoja i sljivovice.Jovanu to sad ne smeta,on je srecan i zadovoljan.Autobus je krenuo,9 dugih sati su ispred Jovana.On uziva prelistavajuci svoj indeks i zadovoljno se smeska.Prva tri sata su brzo prosla,ali Jovan odjednom pocinje da oseca probleme sa stomakom.Pocinje da se nadima i lagano preznojava,crne misli mu se roje po glavi.Da li se njegova najgora nocna mora upravo pretvara u stvarnost?Pokusava da se pribere,umirio se na svom mestu i ne uzmice ni centimetar.Nada se da ce sve proci,ali ne lezi vraze.Problemi postaju sve veci,Jovana je oblio hladan znoj po celu i on pocinje da se plasi.Proklinje onu prokletu pljeskavicu i pita se koji mu je djavo to tebalo.Cak je i njegov kolega znojosljivar to primetio.Jovan razmislja da li da ide do sofera da ga pita da stene negde pored puta da bi obavio nuzdu.Obeshrabruje ga shvatanje da je autobus pun i kako bi ga bilo sramota da pred svima obavlja nuzdu.Njegov cilj je pobediti neprijatelja,to govno koje cuci u njemu i ceka da izadje na veliku scenu,a cilj ne bira sredstvo kako onomad rece Makijaveli.Jovan pravi odlucujuci korak,ustaje sa svog mesta i polazi ka soferu.
Jovan(tihim glasom):Oprosti majstore,da li bi mogao da stanes na neku pumpu ili restoran,moram na wc,ne mogu vise da izdrzim.
Sofer:Sta?Sere ti se?(dere se kao Plasido Domingo,svi u prednjem delu autobusa su se trznuli).Mogu ja druze stati,ali sledecih pola sata nigde nema pumpe ili restorana,mogu samo pored puta ili da cekas pola sata ako mozes izdrzati.
Jovan:Ma stani odmah,ne mogu vise ni minut da izdrzim.
Sofer zaustavlja autobus pored puta,otvara vrata,a Jovan izlece kao djule.Pored puta je livada,otvoreno prostranstvo.Jovan nema gde da se sakrije od znatizeljnih pogleda ostalih putnika.Oni koji se nalaze na strani autobusa blize Jovanu posmatraju ga kao da je Farma na programu i samo ponavljaju kako im je drago sto oni nisu na njegovom mestu.Bakuta sa prvog sedista koja je do tada hrkala kao da testerise vadi svoje naocare,model iz 71',sa dvostrukim zastitnim socivima,brise ih dva puta da bi imala sto jasniji pogled na ovu zanimljivu predstavu
Za to vreme Jovan shvata da je zaboravio poneti maramice iz autobusa i da nece imati cim da obrise dupe posle svetog cina.Razmislja kako bi mu dobro dosao onaj indeks,kako bi ga samo slatko sad pocepao.Zato se prihvata nekog lista koji se nalazio u blizini i cvrsto ga stisce kao najrodjenijeg.Podstaknut pogledima znatizeljnika iz autobusa koji skoro da navijaju izbacuje to prokleto govno iz sebe pri tom dozivljavajuci katarzu.Moralno i duhovno uzdignut i uz ogromno olaksanje uzima list i ponosito brise dupe.Zakopcava hlace i slavodobitno krece ka busu.Na ulasku je docekan sramezljivim pogledima putnika,ali Jovanu to nije vazno,on je sada pobednik,protivnik je pobedjen,a nocna mora zavrsena.U tom trenutku autobusom se prolama aplauz za mladog junaka koji ponosito seda na svoje sediste i uziva u velikoj pobedi.Preziveo je i nocnu moru.
Dete u nama
Svetinja. Mrtav je čovek onaj kome je dete u njemu utihnulo. Ne zna za šalu, smeh.. Zna da radi refleksno već, zgrće pare, naruči hranu i to je to. Nije to loš čovek, samo prazan. Nikada neće sesti da pogleda crtani iako ima već krš godina, prihvatiti šalu na svoj račun, igrati fudbal sa klincima i zajebavati ih, biti razdragan jer je dobio čokoladicu, neće se debilisati po kući ne bi li samo zasmejao nekoga ili reći dobar dan nepoznatoj baki i dedi na ulici, jer je tako učen kad je bio to dete. Sigurno neće.
Srećom, dete u meni je neuništivo, i često ga pustim da me vodi. Tako je savršeno u toj svojoj nesavršenosti.
A u vama?
Takmičenje u gluposti
Opštepoštovana disciplina današnje omladine, kojoj, na moju sreću ili nesreću, pripadam. Cilj je, naravno, ne pokazati ni najmanju trunčicu kulture ili pokušaja obrazovanja, jer možete biti zauvek društveno obeleženi. Vrednost i popularnost dobijaju se po skali: što si nepismeniji, to si veći baja(ili riba).
Veče se spustilo i vazduh polako iz svakodnevnog dobija na mladosti i svežini. U parku, svaka klupa je zauzeta...parovi, grupice prijatelja, sav taj šarmantni zadah seoske omladine koja nema gde da ode.
Na prvi pogled, sve je tako lepo i sveže i mlado i živo i sedeći na klupi, pomišljam da bih se mogla stopiti s atmosferom. Svetlost je varljiva, puno smeha, hod je lepršav i svi oni seku život nemarno, zapravo, bez straha, grabe se i prežderavaju slatke srži.
Simpatična grupica poznanika prilazi mom društvu i počinje razgovor.
Ne razgovor, takmičenje.
"Spremate se za školu, knjige, čitate nešto?", počinje debeljuškasti mladić uz smeh.
"Hahahaha, svašta, naravno da ne, kakve knjige!"
"Ozbiljno, ja sam vukovac i u životu sam samo jednu knjigu pročitala!"
Usklici oduševljenja mase, sedim i smeškam se, ali niko me neće naterati da se okrenem protiv mojih najvećih saveznika, knjiga i pisane reči.
"Ja čitam nešto! Statuse na fejsu!" Još jedan usklik odobravanja.
"Ozbiljno, ko još čita!? Ti, je l' čitaš nešto?" Gotovo zapovednički, čopor se okreće prema mojoj prijateljici koja ponekad pozajmljuje knjige od mene. Očekuju odričan odgovor, to je dužnost koju društvo nalaže, i čujem je kako licemerno kaže: "Knjige, svašta! Počnem i smorim se, koja je to glupost! Naravno da ne čitam!
Mene preskaču, zbog moje knjigožderske ozvaničenosti, ali pitanje su uputili još jednoj devojci.
"Da, čitam. Volim da pročitam poneku knjigu, zašto je to nešto loše?"
"Ozbiljno?", prvo zbunjenost, a onda prezir na njihovim licima.
A šta će im to, šta će im nečije reči, šta će im senke stvarnosti, kada su se sami života prejeli i on im izlazi na nos i uši? Na pore.
A ja još jednom ovim što sam napisala dižem glas.
Glupost koja me okružuje, nemarnost koja me preplavljuje. Ponekad mislim da je stvarnost previše i da je ne mogu toliko podneti.
I kada sam odlazila, opori ukus nije hteo da nestane. Ima li spasa za sve, zar je samo vidljiva i opipljiva slast nešto što vredi? Taj na prvi pogled lep i blistav svet zapravo je pun ludosti i neznanja. Ponovo sam bila svedok jednog blesavog rituala. I garantujem da im nije kraj.
Zaključavanje stana
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli?
- Valjda.
- Hekler?
- Da.
- Pajser?
- Da.
- Kalauz?
- Da.
- Kašikare? Noževe? Bokser?
- Da, da, da.
- Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad?
- A jebi ga, brate, ajmo kući.
Srpske tradicionalne svetkovine 1 - vera i srpstvo
Nastojanje življa da vekovima, u neznanju, napravi paganiju i apsurd od svega što je nekada krasilo srpskog čoveka. Tako se danas može konstatovati da je Srbin pripadnik nebeskog naroda koji se u slobodno vreme bavi politikom i vodjenjem fudbalskih timova (pogotovo nacionalnog), a na poslu gleda da zakine, zajebe i zakrivinari.
Stiče se utisak da će Srbi 2379. za svoje loše stanje u državi i dalje kriviti pet vekova pod Turcima, od kojih su nam ostale mnoge navike, ali malo onih dobrih..
Amerikanci koje podjebavamo da nemaju istoriju, našu poznaju bolju nego mi sami. U tradiciju i običaje ni sami ne diramo, iako se od mesta do mesta razlikuju i do granice apsurda.
Na dan slave više slavimo pečeno prase nego svetca, i od te mučene životinje koju nabijamo na kolac smo napravili pravi, iskonski, čisti brend i obaveznu relikviju na slavama, krštenjima, svadbama, ispraćajima (iako je istina ta da se prasetina jede za praznike od onog vremena kada su nam Turci otimali jaganjce, pa nismo imali šta drugo da jedemo)..
Krstimo se strogo sa tri prsta, i onaj koji se u crkvi ne prekrsti kada pop izgovori Gospode pomiluj je automatski otpadnik i nevernik. Shodno tome, ljudi bez desne šake ili cele ruke su u startu osudjeni na pakao.
Sve to nam ipak nije smetalo da na vlast dovedemo ateistički komunizam.
Nacionalni identitet je takodje veoma bitan, iako su nam čukunbabe silovali i Turci i Austrougari (po zvaničnom podatku u Beogradu krajem osamnaestog veka nije živeo čist Srbin).
O Kosovo se otimaju najviše oni koji nikada nisu bili tamo, nisu u stanju da nabroje ni tri manastira koji su se tamo nalazili, ili još uvek postoje. Mislimo da nas mrzi ceo svet koji smo inače videli na malom ekranu, i sve znamo o njemu. Ne znamo jedino to da taj svet u stvari za Srbiju boli kurac, i o njoj znaju isto koliko i prosečan Srbin zna o Minesoti,Svazilendu, Čadu ili Hong Kongu..
U sledećem delu srpskih tradicionalnih svetkovina - svadba.
Mali Radoica
Српска народна песма, уједно и песма о вероватно најкуљем од свих хајдука икада.
Након девет година живота у страху да ће му Радоица пререзати гркљан на спавању, ага Бећир-ага ухватио Радоицу и сместио га у тамницу са још двадесет хајдука. Они кад су га видели, моментално су пали у бедак, јер им је он отприлике био једина нада за избављење, но, он им рече да искулирају, пошто има план, рече - ''Направићу се мртвим, па ће ме Турци изнети из тамнице и сахранити, а ја ћу се већ искобељати из земље као Ума Турман у Кил Билу 2!''. Ујутру 20 хајдука позва тамничаре, те им рекоше да избаце леш, да им не би ту смрдео кад почне да се дезинтегрише. Ага Бећир-ага је био приглуп човек, па се ладно примио и наложио слугама да га закопају, но, жена му, Бећир-агиница беше паметнија и провали да Радоица глуми, па рече слугама да подложе ватру на љубавном тепиху му и тако му ураде фрај депилациони третман. Подложише они ватру, а он, наравно, писнуо није. Јунак. Не прими се ни на то Бећир-агиница, јер за разлику од свога мужа она није била пријемник, те рече слугама да донесу змију присојкињу и да му је туре у ногавицу, не би ли се он уплашио. Змија присојкиња, кад му је кренула уз ногавицу, не да се Радоица није уплашио, већ се змија усрала од страха кад је видела питона и побегла главом без обзира. Но, Бећир-агиница се ни тад није примила, те наложи слугама да му ураде маникир и набију по ексер испод сваког нокта. Ураде они тако, наравно, Радоица опет не писну. Ни то агиници не беше довољно, па се досети та је Радоица трситељ, да би лево мудо дао за добру рибу, те доведе преда њ двадесет најлепших Туркиња и међу њима прелепу Хајкуну. Кажу да је Хајкуна тако добра риба била, да је и сам Бог помишљао да сиђе с неба и испроба своје чедо. Заигра Хајкуна пред Радоицом, а њему се насмеши јуначки брк кад је онако једру угледа крајичком ока. Наравно, и Радоица је био баја, па се и Хакуна наложила на њега и бацила свилену мараму преко њега, да га не провале. Ово је, у ствари, била велика Бећир-агиничина грешка. Да је Малом Радоици скинула панталоне, па тек онда извела лепу Хајкуну да заигра пред њ, десиле би се две ствари: Мали Радоица би најеб'о и био проваљен, а сви би се питали зашто ли га кој' курац зову Мали. Докурчи Бећир-агиници, те рече слугама да Радоицу баце у море и нахране њиме рибе. Баце они њега у море, а он кад заплива - ма, и Фелпс и Чавић би пали на дупе. Исплива он тако на неку плажу и тамо повади ексере из ноктију, те их метне у џеп, решен да истог дана неком јебе кеву. Врати се он у Задар град и пришуња се двору аге Бећир-аге, те види агу и агиницу како се спремају за неко тршење (напокон, пошто мисле да више нема Радоице да дође и истрси их заједно). Улети јунак Радоица у собу и у једном потезу отфикари аги главу, те рече агиници: ''Јебем ли ти маму, да ти јебем! Знаш ли, курво, како боли кад ти неко набије ексер под нокат! Ту су јебени нервни завршеци!'' Узе Радоица оне ексере, те јој наби пола ексера под нокат, а ова испусти душу. Радоица онда нађе Хајкуну лепотицу, она му даде кључеве од тамнице, те он ослободи своје хајдуке, као и кључеве од ризнице, те он подели дукате с њима, а Хајкуну одведе у Србију, прекрсти је у Анђелију, узе је за жену и направи буљук ситне деце, време губио није.
То је била прича о Малом Радоици, најкуљем од свих хајдука икада.
Mobilni telefon
Elektronski uređaj koji ima 2 glavne namene:
1) Kada ostaneš sam za stolom u kafiću, da ne bi zverao okolo, izvadiš mobilni i proveravaš kredit ili čitaš stare poruke
2) Kada na ulici naiđeš na osobu sa kojom nisi baš u nekim odnosima (ili ne znaš da li da joj se javiš) izvadiš telefon i praviš se da kucaš poruku dok se ne mimoiđete
Ne pismenost
Sposobnost velikog broja dela našeg stanovništva da ispadnu smešni ili komični i kada napišu naj prostiju ili glupu stvar.problem veći i od gladi jer dasmo pismeniji,ne bi smo ni imali ovoliko gladnih su-narodnika Velika sramota Srpskog naroda, čija nepismenost pogotovo dolazi do izražaja na internetu, gde je uočljiva i iz avijona. Ne poznato je zbog čega ne pismeni ljudi nevole da čitaju knjige a vole da pišu,i ako su mrzeli da pišu na Srbskom kada su bili pismeni zadatci.
Čovek u najboljim godinama
Apsolutno nepotrebna konstatacija koja ne ukazuje ni na šta odredjeno. U suštini, postoji period u životu čoveka kada je ovaj u punoj snazi, (mlad, jak, privlačan, sposoban), medjutim manje slobodan, maštovit i poletan nego kada je bio tinejdžer, a nedovoljno iskusan da na drugačiji način uradi neke stvari (zbog čega će se u starosti opet kajati).
Najbolje godine su one u kojima se trenutno nalaziš, jer kako vreme bude odmicalo, tako će rasti žal jer su prošle i to vreme nisi iskoristio najbolje kako si mogao. Što pre ovo shvatiš, pre ćeš početi da se zajebavaš i provodiš, što će tada biti trenutci radosti, a jednog dana, kasnije, lepe uspomene koje se ne daju izbrisati.
- Do sedme godine - nema velikih odgovornosti, do treće možeš da praviš sranja kakva hoćeš jer si suviše mali da bi te tukli i kažnjavali. Tvoje je da spavaš i jedeš na vreme, svima si sladak, rodbina ti kupuje igračke i možeš da se igraš napolju po ceo dan (danas te čak i teraju). U šestoj dodje predškolsko, ali ako si malo slobodniji klinac, tek se tu zajebavaš..
- Od prvog do osmog - najbitnije je da na vreme shvatiš da odlazak u ćošak, kec iz matematike i roditeljski sastanak nisu najstrašnije stvari koje će ti se dogadjati u životu, i ako imaš starijeg brata ili sestru koji idu u srednju, prišljamči se kad god te ne pedaliraju iz sobe dok pričaju sa drugarima. Tu možeš da saznaš kako im je žao što se u osnovnoj nisu više zajebavali, i koliko to u stvari ne mora da bude naročito ozbiljno.
- Srednja škola - nije presudna za dalje upisivanje fakulteta! Jebote imaš 15, 16 godina, ulaziš u svet na velika vrata, sve počinje drugačije da te interesuje, prva devojka, zaljubljenost, pijanstvo sa drugarima, zajebavanje u školi, bežanje sa časova, sprdnja, ekskurzije..Ko nema lepe uspomene na srednju, ima veliku crnu rupu u životu.
- Fakultet - stvar koju ne smeš da propustiš, makar ga i ne završio, makar morao sam sebe radom da izdržavaš, jer ovo je period života kada se odvajaš od svojih, dovoljno si mator da možeš da se glupiraš na raznorazne načine, probaš ono što te je od uvek zanimalo..A opet dovoljno si slobodan da odeš na Glastonbery ili 15 dana u Prag na pijančenje i orgijanje ako izmisliš keš i ako umeš da se snadješ. Možeš do mile volje da piješ, bludničiš, spavaš kod drugih ljudi, budeš neobrijan, izgužvan, neodgovoran, da oteraš šefa na privremenom poslu u tri pizde materine i kažeš mu sve što ti ide na kurac s njegove strane..To sve nećeš moći kada dodju žena, deca i stalan posao, IŽIVI SE!
- 30 - 65 - Brak i stalan posao. Para nikada nećeš imati dovoljno i uvek će tu biti neko da te sekira - tako da nerviranje oko toga batali koliko je moguće, nećeš izgledati kao da ti je 22..Što ne znači da treba da postaneš krpa, otirač, kesa, papuča..Ako se na vreme postaviš kako treba, žena će razumeti tvoje potrebe da se napiješ sa drugovima, odeš pola dana na pecanje, kupiš nešto što si od uvek želeo, izbegneš odlazak na ručak kod dosadnih porodičnih prijatelja, njenu majku nazivaš pogrdnim imenima, odeš u neku svoju pičku materinu na nekoliko dana da isteraš nešto svoje što te jebiga stislo..A ako se prema deci postaviš kako treba, možeš biti najbolji ćale na svetu (seti se sebe u njihovim godinama).
- Penzionerski dani - Doba kada ne treba da svakog dana čitaš dnevnu štampu, igraš šah sa ostalim džangrizavim dedama i čekaš kad ćeš da umreš od neke bolesti. Možeš da radiš sve ono što si od uvek želeo ali su te obaveze, brige, nedostatak vremena ili nešto devedeset prvo sprečavale. Decu si izveo na put i imaš unuke, babu i onako nerviraš - možeš šta god hoćeš, i nemaš za čim da žališ i od čega da strahuješ - i onako ti ostaje još samo da sklopiš oči. Idi u diskoteke, na festivale, stopom u Afriku, vozom u Rusiju, jedi što ti brane lekari, skači bandži džamp, skači padobranom, plivaj sa delfinima, kreni da obidješ svet. Ti si deda, neće ti niko ništa, ako napraviš neko sranje oprostiće ti jer moraju da te trpe, ako se glupiraš niko te neće smatrati budalom već će ljudima to čak biti i simpatično jer je pojava da deda trči gradom u vojničkim čizmama i roze haljini nesvakidašnja scena (pazi samo da te baš ne strpaju u ludnicu).
Ti si čovek u najboljim godinama svog jednog i jedinog života.
Aksiom o univerzalnosti pojmova pri poređenjima
Све што постоји може се поредити са нечим другим што постоји, а са посебним освртом на секс и примарне полне карактеристике.
- Пиво, синовац... Пиво ти је као секс: не можеш без њега, кад те спопадне жеља - заблентавиш и јуриш га где стигнеш, кад га нема - презубиш и ниси ни за курац, кад га пробаш - увек хоћеш још, кад га попијеш - једно време си миран, па онда опет... А можда је пиво више налик на курац: шиљато, чврсто као код мене, кекекеке, а ако га дркаш, бљуне... Или је пиво пре као јастук - нема ништа лепше кад га загрлиш и захрчеш, а можда је и као ауто - страном свака част, нарочито немачком, али, јебига, сви возимо Југа... Пиво може да буде и женско дупе - ако је добро, пола посла ти је само да га уватиш, или као панталоне из Трста које чуваш за славу и литије, или чак као Радоман Божовић...
Moralni pobednik
Privredna avijacija u neravnopravnoj
borbi sa komarcima.
Nijedan avion nam komarci nisu oborili!
rama margarin
brzalica, za one koje ne znaju da izgovore slovo R kako treba.
-Brrrate, jel cemo do grrrada ili cemo vecerrras da prrravimo rrrostilj kod mene?
-Heheh, koj si ti car, ajde kazi 'rama margarin'
-JeRRR me drrrukas malo? rrrama marrrgarrrin.
TAP
Onomatopeja zvuka koji se čuje kao posledica udaranja sebe u čelo kad vidiš da svaka druga šabaka/šabanka ima na Fejsbuku album sa nazivom "Totalno drukčiji od drugih", naravno uz varijacije:
- "Totalno drukchiji od drugih" (benigno, posledica: blaži facepalm)
- "Totalno drukchiJi od Droogih" (ni malo bezazleno, pristojan udarac sebe u čelo)
- "ToTalNO DRukchiJI oD DRoogih xD " (kad ovo pročitate, dovodite se u opasnost da raznesete sebi glavu")
Mwa machke owde ste loode Srkooz... ovu na PROfil!