Параноидни друштвени испрдак који, стојећи на маргини конформистичког стада, шири своје завереничке, опречне, нерезонске, а често и крајње невероватне идеје.

Полупроизвод од човека, расклимана интелектуална машина без завршне обраде. Едукован половично. Читао је, али недовољно; гледао је, али углавном погрешне програме; слушао, али само једну страну.

Површни познавалац многих научних области, али ипак поседује довољно знања да својим неоспорним ораторским вештинама може да импресионира велики број људи. У складу са оном народном да: ''*будала увек наилази на још већу будалу која јој се диви*'', теоретичар завере успева да изазoве ширење зеница дружини ликова испред драгстора који с пуном пажњом слушају његово излагање теорија о хемтралис облацима и ХАРП антенама за контролу мисли.

За разлику од класичног параноика који је у сталном грчу и општој ''нелагоди'', теоретичар завере ужива у свом стању психичке луцидности. Јер, он ЗНА. Он је разотркио све тајне путеве подземних сила које владају светом. Спокојан је јер он неће бити експериментално заморче великих корпорација.

Теоретичар завера истински ужива у одгонетању злих планова јудео-масонских моћника и илумината.

Као што сваки цига зна да изговори и ''**ч**'' и ''**ћ**'', али увек на погрешном месту, и као што полуписмен човек увек напише N уместо И, тако ће се и теоретичар завере, сасвим супротно свим законима вероватноће, готово увек определити за невероватнију и ''луђу'' идеју од понуђене две. Рационално објашњење му углавном није интересантно.

Ако рецимо физичари процене да би у огромном интергалактичком простору било реално очекивати живот у неком облику, теоретичар завере ће на то одмахнути руком и означити исте незналицама финансираним од стране јеврејског лобија. Али ако угледни часопис Треће око објави да ванземаљци стално посећују нашу планету, а америчка влада то заташкава од јавности јер Амери желе да за себе приграбе оружје малих зелених, којим ће потом напасти источни блок - ТЗ ће бити заголицан, подржаће здушно такву теорију и највероватније је сутрадан препричавати поменутој екипи испред драгстора.

Najveća pohvala dobroj klopi.

Radio Televizija Srbije

Ste čitali novi deo?
"Hari Poter i Nepotrebni Nastavak".

U njemu, više ne tako mlađani, Hari napušta školu i ženi se Hermionom koju redovno bije kad se vrati pijan sa gradilišta gde radi kao šljaker.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

Она доминира. Она поставља услове. Она ти не дозвољава да се понашаш по сопственој вољи, она управља тобом. Ти отвараш капију док она вози трактор, ти јој носиш воду док коси. Она гледа Цвајту у живом преносу, ти рибаш плочице соном киселином. Она пије пиво, ти пијеш сок. Кад је јебеш, она уствари јебе тебе.

Не дај Боже ником.

Новајлија, почетник, нубић, њуфег. Лик који посао ког се прихвати обавља крајње аљкаво, у маниру неискусног младог дркаџијског приправника који није чуо за медоту маторе чарапе или папирних убруса, направи свињац и са улепљеним прстима и вешом оде у нове радне фејлове. Ни на тренутак му не пада на памет да ће људима око себе смрдети на ужегли мујспер, да је индијанац, ни да ће кева приметити да му боксе са принтом Покемона, поред оних браон и жутих, красе и запекле флеке потпуно нове боје, јер боли га курац, нема појма, он дрка у гаће.

Средњовековни српски жаргон за телесни отвор.

Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.

И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".

Пајдо. Кад наркоманчинама зафали кеша, често стартују људе по улици причама да им фали стотинак динара да купе карту за превоз и врате се кући у Бањалуку. Немам појма, ваљда мисле да се свима по Београду срце слама кад чују за Републику Српску.

To je žirafa, samo on je ptica.

Иза ових врата, у згради која се налази у најлепшем делу Београда, насељу Неимар, живи гђа Христић. Гђа Христић, својевремено преводилац, публициста, пиколиста великог оркестра СХС-а и мачевалачки шампион, осма је генерација која насељава ово здање у срцу града. Супруга академика Пајића и мајка Сташе и Андреја, сликарке и наркомана.
:Зврнддддд:

То су песме које се пуштају на разноразним митинзима, демонстрацијама и протестним окупљањима, а које служе да се демонстранти попале и помисле како, у тренутку док ђипају мортус-пијани лево-десно са флајком Апатинског у руци, док у позадини пичи Шејн ИЗАЂИ И БОРИ СЕ!, заиста мењају ситуацију у овоме друштву набоље. Или као 'саћу да вам јебем маму пандурску тако што ћу да вам упутим један врло значајан и ултра-зајебан поглед сад у тренутку док грува Килин ин д нејм ов, ви сужњи власти и потлачена групацијо слепа код очију!', или још боље, 'идем да ускочим у шутку да ме поломе као дупе док се Цане дере кроз нос 'бити исти, бити посебан, бити слободан, бити само свој!', јер сам ја само свој и фурам свој јебено опак фазон, слободан сам као птица на грани, док сте ви служинчад испраног мозга, ви проклети робови система, а ја после идем тријумфално да се исповраћам испод капије у Студентском парку док одјекује Шарло акробата и да свима покажем како никакве забране не могу да ме спрече да купим алкохол пре десет и напијем се као стока.

Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.

Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.

Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".

kad padne prvi sneeg matoree

vutga ljudeeii

Čovek koji moze iskamčiti 50 dinara za pivo od bosonogog cigančeta.

Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.

Пуфење кувца.