Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!

Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!

Životinje naizgled nevinog izgleda. Spremni da napadnu kad najmanje očekujete. Svuda su sakriveni po Vukajliji. Donose smrt svim spamerima. Deset puta su opasniji od moderatora (bolje da va moderator banuje, nego da vas pingvin uhvati). Naoružani su i samo vas čekaju da:
-Napišete definiciju o Čaku Norisu;
-Počnete da pišete definicije koje nemaju veze sa mozgom;
-Počnete da vređate članove po četu;
-Da dođete i da se registrujete samo zbog četa;
-Da počnete da pišete definicije o poznatim ličnostima;
-Da spamujete po forumu.
I čekaju vas i zbog mnogih drugih stvari, samo nećemo da vam kažemo jer bi ste vi počeli da se pazite, a oni bi ostali bez posla.

Čuvajte se svi, jer...

Alter ego Radoša Bajića. Neotesana seljačina u svakom smislu, čovek sa bontonom divljeg vepra i gedžovan koji se ne libi da glasno prdi u društvu. Poznat po tome što krade poštarske mopede, nasrće na seoske snajke, veterinarke, pevaljke pa čak i ženu svog ujaka i druži se sa pederima i astrolozima. Neko kome džinovski praziluk bukvalno viri iz dupeta. Veoma napadan prema usamljenoj ženskoj osobi, poslastica mu je da svojim kovačkim ručerdama cepa ženske jeleke iz kojih ispadaju velike čobanske dojke uz komplimente kojih bi se i Ivan Bosiljčić postideo('Sa šta te rane ćero, sa koncentrati?' ili 'Da tebe majka nije krava muzara snajka, od malo da se ugrejemo u slamu'). Prema konkurentskom mužjaku je izuzetno nasilan, pogotovo u kafani kada se oletvi od rakije pa nesrećnog gosta istuče pred svima a njegovu lepšu polovinu vodi u obližnju štalu da je oplodi. Poznat po švalerskim brkovima i jebačkom šeširu. Bitno je razlikovati ga od Radašina koji ima ljudske osobine i ume da vodi monolog.

Ljubazni taksista, uvek spreman da nas poveze u obilazak grada.

Новчаница од 500 јура.

Marka fotoaparata popularna u vreme analogne tehnike. Za pravljenje ovih aparata korišćena su samo dva materijala:

1)čelik od železničke šine za konstrukciju
2)staklo od kristalne kugle za proricanje sudbine za optiku

Futrola koja je išla uz aparat je otporna na svakakve udarce i municiju kalibra do 9mm. Ovakav odabir materijala je osim odličnog kvaliteta fotografija omogućio da se Zenitovi aparati koriste za razbijanje manjih stena i kao protivtenkovsko oružje. Posebno je zanimljiv model Фотоснайпер koji je kako mu ime kaže mešavina fotoaparata i snajpera.

Posle ovog opisa nema smisla naglasiti da su Zenit aparate pravili Rusi.

Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.

Mudra izreka koju izgovaramo izveštačanim nemoralcima.

Pеченица која доноси превагу у вјечитом надметању пензоса на клупи чији је сат најтачнији.

radnja za koju sam mislio da je radim samo ja i nekolicina ljudi u svetu, nakon što sam sproveo malu anketu, ispostavilo se suprotno...to rade SVI! Jednostavno je, nakon što sipate kafu u šolju(ili čašu ako je jation u pitanju) imate nekih 10 sekundi dok se soc ne skori u džezvi da je bacite pod mlaz 'ladne vode što dovodi do njenog potpunog ispiranja...oni koji to ne rade posle čitanja ove definicije će početi...

U cilju zakljucivanja o njegovim filozofskim stavovima analiziracemo njegov hit 'Kuca poso:

Kao prvo, s obzirom da zivi u Nju Jorku gradu, mozemo lako zakljuciti da on spada u domen zapadne filozofije. Njegov najveci komentar je na polju etike, i to kroz opisivanje muka radnicke klase: Kuca poso, poso kuca. Samim tim on ukazuje na probleme sindikalno neuredjene radnicke snage, koja ne moze da se izbori za posteno radno vreme, sto ga svrstava rame uz rame sa ekonomskim filozofima, najociglednije Marksom i Engelsom.
Potom dolazimo do stihova 'Eto sta znam, nista ne znam, a dje da znam': to uveliko podseca na cuvenu Sokratovu recenicu 'Znam da nista ne znam'. Iako bi se 'A dje da znam' moglo shvatiti kao aluzija na lose obrazovanje, ipak je veca mogucnost da se stih odnosi na polje epistemiologije, te on kroz ove stihove izrazava svoju nepoverljivost prema ljudskoj mogucnosti saznanja, samim tim ga svrstavajuci u Skeptike.
U stihovima 'Oj Njujorku ubila te tama' i 'Njujorku budi svetli grade' izrazava dogmatska verovanja o sukobu izmedju svetla i tame, karakteristicna za sve svetske religije.
'Sto dozvoli zena da vam vlada' izrazava njegov anti-feminizam, mada, ova recenica moze da se shvati i kao anarhisticka izjava, posto on kritikuje cinjenicu da su dozvolili da im neko vlada.
Takodje je zabrinut oko propadanja starosne strukture stanovnistva ('Izgubise djecu, to imanje'), kao i oko ekoloskih problema ('Pas do pasa, beton do betona').

Sve u svemu, moze se doci do zakljucka da su u Ekremovoj filozofiji zastupljena sva veca stanovistva zapadne, a delimicno i istocne filozofije.

U godinama tihovanja Roberta Nemečeka, zaključno sa 2009., Ivan Klajn je smatrao za shodno da se obe filmske kategorije (partizanske pandanije nad neprijateljskim taborom (pre podne) i seksualni pohodi Ričarda Gira iz '90-ih (predveče pa nadalje)) podele na više podkategorija, pa smo tako, pored akcione komedije, romantične komedije, Čkalja komedije, partizanske komedije i Jeff Goldblum se pretvara u muvu u 04:00h mamu svoju plašio komedije, dobili i ženski film koji je stupao na snagu isključivo nedeljom u 21h, i kao prava mala podgrana se, unutar sebe, još delio na:

a) Sandru Bullock koja je pandurka i ne polazi joj za rukom učešće na konkursu za pičku i po, pa se jedi
b) Richarda Gerea koji inače jebe, ali se možda i predomisli usled svetosti ženskog filma i nedelje uopšte
c) Hugh Granta koji ne jebe ni kad se predomisli, a ni frizuru ne voli da menja, pa je valjalo loviti početak filma, da znaš koji je

Keva gleda obavezno (žena je, to joj je pos'o), a svi ostali se spontano okupe, jer još niko neće da ide da pere kosu i prizna poraz pred ponedeljkom.

Zabava za ometene u razvoju.

Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.

Posledica otkopčanog šlica.

Čist mazohizam, najodvratniji mogući ukus u ustima. Jedino vreme kada ozbiljno razmišljaš da bi baš sada bio idealan momenat da ostaviš pušenje, jer je svaka zapaljena cigara i tri sata posle nje apsolutno mučenje čula ukusa i mirisa. Ali u 99% slučajeva, svodi se na to da čekaš da cigara opet počne da ima "normalan" ukus, po čemu znaš da je prehlada prošla, čak i ako i dalje pomalo kašljucaš.

Želite znati šta je to biti Srbin?Ne to nije šovinizam i nacionalizam več je nešto sasvim drugo:budiš se svako jutro i sumiraš svoj život pitajući se gdje is pogrešio u prošlom životu da si zaslužio se na Balkanu rodiš.Otvraš frižider-prazan,otvaraš novčanik-prazan,otvraš um-prazan.TV ne smiješ da pališ jer ti je više preko glave ispiranja mozga sa vijestima,skupštinom i reklamama.Izalaziš vani i staješ u pseće govno-gradska čistoća opet uzorno radi svoj posao.Onako nadrkan odlažiš do autobusa koji kasni 10 minuta-srpska tačnost opet na dijelu.Odlaziš kod privatnika na posao i uživaš u svim pogodnostima naci kapitalizma by Srbija way:radiš 12 sati,nemaš slobodnog dana,nisi osiguran,radiš za minimalac i šef ti sere po glavi svaki dan-jao kako je divno biti Srbin.Mrtav umoran ideš kući i na trotoaru zapneš na čopor nadrkanih beksućnika koji te zamalo prebije,jedva se izvučeš i dolaziš pred zgradu kad tamo ciganu prave hvariju sa smećem tražeći jadni nešto šta će pojesti a što smo mi bacili.Ulaziš u kuću:bacaš pogled lijevo sestra na fb-polako ali sugrno sestra ti postaje bičarka,stara umorana skupila se kod šporeta i puši moravu(digle se cijene cigara pa narod počeo da kupuje domaći shit...) a stari već odavno hrče-njega odavno boli uvo za sve.I to vam je dragi moji biti Srbin i biti ponosan na svoju sirotinju i bijedu.Šta li sam skrivio da sam ovdje rođen?

To je zivot na kredit.
Danas je ponuda kredita jako velika i banke se utrkuju koja ce da privuce vise klijenata.Zato smo svedoci ponuda tipa"resite sve vase zivotne probleme","krediti za 5 minuta" i sl.gde se banke trude da kredite predstvae kao nesto super povoljno,ali.....
Kad uracunas rok otplate,kamatu,pa kamatu na kamatu,tek kada se dovoljno zaduzis,shvatis da si postao rob i da radis za banku!
Sve to moze jako lepo da funkcionise dok imas dobar posao,stabilna primanja i jedno omanje zmijce u dzepu,koje ce da te ujede svaki put kada pomislis da se latis za karticu i kupis neku bespotrebnu i skupu glupost,koju ce posle da otplacujes mesecima.

Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:

То су људи посебног менталног склопа. Најчешће их запазиш кад хоћеш и сам да откуцаш карту, а они се накентере испред тебе, па их чекаш да угурају изгужвану карту у аутомат. Наравно, то је скоро немогуће, али они не одустају. Кад после првих 15 секунди неуспешног угуравања млохаве карте сконтају да им не иде, онда покушају да укруте карту и исправе је, па онда опет пробају да је набију, али им опет не пође за руком, али и даље настављају са набијањем карте, као Торндајкове мачке. Одустају тек кад им неко подвикне. Иначе, људи са овом особином су вечити оптимисти. Ако су мушкарци, они ће у позним годинама увек сматрати да могу ефикасно да употребе свог млохавца, иако им није твртко прћић, а жене ће очекивати твртка прћића, иако им је мужевима одавно истекао рок трајања.