Pojava u kojoj neki gušitelj krene da smara kako film nije realan zato što se u njemu ne vidi kako neko sere, jede ili radi tako neke trivijalne, svakodnevne stvari ( bez kojih, naravno, da ne može da se živi, ali sa filmom nemaju nikakve veze) pa onda te stvari koristi kao argument da film nije realan, što čak i da je istina i nije toliko bitno.

Šuk nad šukovima, prljava igra, ne poštuješ protivnika i udaraš tamo gde najviše boli, na njegovu čast i svetinju, na njegovu rakiju!

Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.

Pokazna zamenica koju kod nas najčešće koriste roditelji prilikom spominjanja svog sina koji je nesto debelo zasrao.

Sto slabije cujemo nekoga, to se mi vise deremo.

Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.

Puškica sa pogrešnim odgovorom.

Prateći vokal svake himne na Balkanu.

Dvosekli mač, oruđe dobra i artefakt zla!
Milosrdne prema sinusima kao velikodušni beduin prema izgladnelom brodolomniku.
Ali i poput Lucifera koji čeljustima žvaće grešnike u 9. krugu pakla, surovi oganj prknu posle hitnog sranja u javnom wc-u.

Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.

Лепши израз за ружну рибу која много зарађује.

Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.

Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.

E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.

Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).

I onda u nastavku - sve ispočetka!

Kombinovanje nameštaja tako da se ne vidi gde je zid otpao i vlaga povukla.

Naziv koji dodeljujemo svima osim hendikepiranim osobama jer to nije lepo.

Most u Beogradu,koji nema veze sa imenom koji nosi,više bi mu odgovarao naziv puž.

Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.

Lice koje se školuje da zaobilazi zakon.

Зид, најчешће у канцеларијама тако назови професионалаца накарадно украшен великим бројем цертификата, диплома и токенима о академским успјесима. Груб број ових остварења имплицира и говори о његовој супериорности и вјештини над осталима. Професионалац се служи зидом као огледалом, у томе квадранту је његових триес и нешто година успјешног рада, живот му је испуњен колико је то могуће. Појачана професионална перцепција и софистицираност. Его који кипи.

Tautologija je sve ono što ono što nije tautologija nije.

Sudeći po reklamama, izuzetno jaka psihoaktivna supstanca. U kontaktu sa decom izaziva realistične psihofizičke halucinacije cvetnih livada, snežnih dolina i mirisnih polja, nakon kojih nastupa omamljivanje praćeno teškim snom...