Mislim se u sebi
Jedan od najčešće upotrebljavanih pleonazama. Razmišljanje je proces koji obavljamo u sebi, a u ekstremnom slučaju kada to nije tako može se upotrebiti termin razmišljanje naglas ili glasno razmišljanje.
Ciga prepričava ortaku događaj iz autobusa: “Vozim se ja autobusom, kad’ prilazi mi kondukter i traži kartu...a ja mu kažem:”Da se nosiš bre ti u tri pičke materine!”… a mislim se u sebi :”Jedi bre govna!”
Umetnik
Gospodin čovek.
Zabavlja se dok stvara i nema fiksno radno vreme.
U naletu inspiracije on stvara brzinom munje pa posle danima smišlja priču iza onoga što je stvorio, kako ono drvo u daljini predstavlja njegovo egzistencijalno ja, kako stremi ka dvema planinama, što predstavljaju majčinske grudi pune mleka kategoričkog imperativa kojim ga je ovo podneblje zadojilo.
Obrnuta psihologija
Kada napucanu ribu koja je izbacila sise, nijednom ne pogledaš u iste, već je pustiš da se zapita šta nije uredu i zašto joj nisi gledao u dekolte na izvolte, ne bi li ti, tako zbunjena, možda dala pičke.
Tour de šank
Кафанска такмичарска дисциплина у бесомучном аклохолисању. Задњи који остане на ногама побеђује.
Spašavanje redova jarana
Priticanje drugovima u pomoć. Naći se grupi prijatelja u teškom trenutku.
Telefonski poziv u gluvo doba noći.
- E...e bavice, gde fi?
- Brate, kući sam, spavam, gde bi bio? Kako to pričaš? Opet ste se zapili negde?
- E bavice, mi smo malo pfetučeni... izuzetno ...pfetučeni... Nedostaje mi koji fub. Mafo smo popifi i eto.... naišli neki mangupfi... I... E...
- Jaoj, nesreće, aj sedite tu, sad ću da dođem po vas.
- E, fala bavice... Ležimo mi ofde, ne idemo nigde, ne mfdamo, poređali smo se u red ko kif.. kifl kiflice! Fala bavice!
Nećeš biti jebana!
Sabijač. Nabijač. 'Ladan tuš. Ma, šta tuš, vodeni top.
Fraza rezervisana samo za najveće šmekere. Samo za one koji su toliki jebači, da su obrnuli krug i prestali da jebu, jer im to više ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.
Samo za muškarčine koje mogu, a neće.
Zadimljena kafana... Dve superhot Vukajlijašice sede za šankom... Usamljeni Vukajlijaš sedi sam za stolom u ćošku...
- Ovaj Mr. Moon mi izaziva masivno lučenje vlage... Želim ga!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE.
- Ma, nemoguće, ja sam tako hoćna! Sad ću da ga startujem.
Prilazi...
- Ćao, Mrmunčiću, što si mi lep večeras... Ju, i sisa ti je dodatno porasla, kako je samo čvrsta, a tek biceps... Znaš sama sam večeras, pa sam mislila...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislila.
- Čekaj, još ti nisam rekla. Želim da...
- Nisi me razumela, ne zanima me šta želiš. Ja pijem sam večeras.
- Ama, 's' ti normalan?! Vidi kako sam dobra riba, bre! Hoću da me jebeš!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. NEĆEŠ BITI JEBANA! Sevaj!
Razgovor u svlačionici pred meč
Спортски феномен који може да допринесе довољно дозе позитивне енергије да се остави срце на терену. Главни актер овог догађаја је тренер који носи огроман ризик пред сваки меч. Он мора да има превелик ауторитет над својим изабраницима како би они стекли страхопоштовање, храброст и одлучност на предстојећем мечу.
Обично тај разговор и договор у свлачионици утиче на саму игру на терену наредних минута.
Тренер: -Здраво момци. Јесмо ли сви ту? Да можда не фали неко?
Голман: -Јесмо курац сви. Нема Љубише и Драгослава.
Тренер: -Па мајке им га набијем, цео живот касне! Е, курац ће мој после утакмице да иду на ћевапе код Мила у кафани!
Шпиц: -Тако је шефе!
Тренер: -Шта се ти јављаш, бре, јебем те у уста! Ниси дао гол има једно три месеца. Знаш кад ћеш да добијеш премију од дрва за ову зиму? Кад на курцу никне нокат!
Љубиша и Драгослав: -Шефе, извињавамо се што каснимо, сечакали нас ови испред аутобуса што су дошли, јебем им све по списку. Ударише нас ту два, три пута, и ми шта ћемо, кренемо на њих!
Тренер: -Тако било кажеш? Е, па данас на терену има ноге да им сломите! Јесте чули? Нећу да видим ваше срце, него њихово на терену! Јасно? Немој да ми је неко ушао на полувреме у свлачиноцу без жутог! Је л' свима јасно?
Тим: -Јасно шефе!
Тренер: -Е, тако. А сад, марш на терен да их поломимо!
.
.
.
Дневник 2: -У селу крај Пичковца, десио несвакидашњи догађај. Наиме, играчи треће лиге, брутално су напали своје противнике на терену, јурећи их дрвима, секирама и свом артиљеријом коју су имали. Противнички играчи су почели да беже, међутим навијачи домаћег тима им нису дозволили да побегну далеко. Сачекали су их код оближњег драгстора где нам власника локала није причао о детиљама. Са лица места Наташа Јеремић. Студио?
.
.
.
Тренер: -Добар овај дневник. Видиш женче шта значи добар тренерски разговор пред меч? Три бода к'о кућа! Мурињо ми, бре, није раван!
Жена: -Драгојло, гаси, бре, тај телевизор и улази у кревет. И немој да једеш говна много!
Тренер: -Ево, женче, одмах!
Oko mamino, srce tatino, pamet babina, snaga dedina
Genetsko objašnjenje zbog čega nosiš dioptriju minus 4.25 , imaš anginu pektoris, zaboravljaš da isključiš ringlu, i prdneš od naprezanja dok zavijaš sijalicu.
Kežual
Мрзело ме да се:
- обучем
- очешљам
- окупам
- исечем нокте
- испеглам 'шуљу
Види га!! Како ћеш такав на испраћај код Величка?
Што???
Па лепше се облачиш кад си кући!!
Ма кежуал брате, опуштена варијанта.
Čekrli čelenka
Огромна, више пута безуспешно цеђена бубуљица која се успешно насадила на врх чела и за коју мислимо да је прво што људи угледају кад се поздрављају са нама.
Вероватно смо и у праву.
Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''
Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.
Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.
На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.
На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.
Игре могу да почну! Важно је учествовати.
Mat
Супрелатив јединке хомосапијенса. Значи фрајер врх врхова. Топ, скакач, краљица, краљ, шах, МАТ -
Бата Стојковић, Делбој Тротер, ОН-Мат. Ненадјебив индијанац који пандуру на питање хоћел' дувати мелодику одговара у фазону:
Хвала земљаче али не могу више, ухватила ме нека жгаравица. Али би ми сјела лајна кокса, па ако имаш, може.
Она врста ортака која те на сахрани пунице насмије к'о Звезде гранда и Ава Карабатић у тандему, мада да се не лажемо није да си готивио маторог шишмиша али ипак дала је у мираз онај пословни простор
на 15 минута дo центра па ти је сад шатро тешко.
-Ооо гдје си матори?
-Па гдје си ти куме, курцем те обрадујем. Какав си ми побратиме?
-Ма добар. Крен'о до киоска, нестало ми ризла. Гдје си ти био?
-На факсу рођаче, им'о неки испит.
-Испит. Па како прође?
-Обори ме љомбер, мајке му га набијем. Још ће ми забранити излазак у наредна два испитна рока.
-Дукурац. Шта је рећ'?
-Ма дошла му она бицури, што ради у кантини, у кабинет док сам одговарао и ја је почео мувати.
И каже он њој: Донеси кафу и пласт сијена за вола. А ја к'о на курац: Ја пијем слађу с' млијеком... Јебаји га, све ти је остало јасно.
-Хахаха значи не могу да верујем, какав си ти мат од лика.
-Ма знам, сам би себи попушио кол'ко сам јак.
