Švecka
Шта је, морала Јуровизија у Швецку доде па да чујеш за њу, а?
Наш ти да сам ја тамо боравио? Дабоме да не знаш!
Павијан покојни се закачи с ликом неким, разумеш, и онда морали да палимо. И де ћемо, Киза покојни имо неку шему за Швецку, узми сошку и пали из Југе.
И стигли ти ми тамо.
Земља ко земља, ал одма ме сморили они бледуњави педерчићи и оне ружне женетине. Причају шатро да се тамо добро живи, као нађеш шљаку чим запалиш и те форе. Лажу бре! Петнес дана ми тражили шљаку, неће Снус те запосли ако чује одакле си, разумеш? Јонда се Киза снађе за неки ноћни клуб, убаци нас тамо као секјурити. Ма није било проблема, оно све фин народ. И оне се швецке жене ложиле на нас, разумеш, ал ко у то думочи! Нашо ја једну нашу, Босанка, разумеш, и код ње се увалио на гајбу.
Него ми гледамо: Што ми бре да радимо за њих? И кренемо ми полако заштиту да им уводимо, разумеш, као добар дан, добар дан, не праве они проблем. И држали брзо цео крај један у Гетеборгу, ма нико проблем да направи. А кинтаааа, само капље!
Ту ја ову моју Босанку откачим, бежи реко, крај и те форе, она полудела! И одем у хотел са једном Кубанком азиланткињом да живим, та је била мрак! Кад неам шљаку око заштите, само са њом цео дан и ноћ, разумеш?
И било нам добро, живели ко бубрег у лоју, нема ко да нам смета, ми се ту повезали и са Ђомлом што држо остатак града, ма мица тракалица бре, разумеш!
Ал дођу пубови једно јутро по мене у хотел. Лупају они, ја не отварам, развалили врата, мене одма на патос, разумеш, ја њима "Шта је, пандурчине, мора вас десет на једног Оловку!" И приведу они мене, фина им и милиција била, да не веруеш, господа бре! Не ко ови наши клошари да те одвале од батина! Јок, дају ти цигаре, кафу, узму ти изјаву фино, испитују, ал све културишка, па дал ти треба адвокат и те форе. Ја гледам, неверуем, разумеш! Питају дал си ти рекетиро Јевреја маторог, па Бјорна, разумеш, ја све као нисам, немате доказе, ал ме задржали у мардељу.
Одма сутра на суд, ја као нисам и нисам, и мој адвокат немате доказе, ал они доведу сведока, кад оно - ко је сведок? Гледам и неверуем! Она Босанка што сам јој дао педалу кацам дошо до пара! Решило женско да ме сарани!
Ал адвокат мој био добар, све је пита има ли она доказе, па дал је љута на мене, и то, и извуко се ја. Ал нису ни они блесави, видели Снуси колко су два и два, разумеш, и истерали ме из Швецке на десет година јер сам био онај... Илегалац!
Вратио се онда овде, разумеш, пун пара од шљаке, свако вече на сплавове, народњаци, лудило! Него прође и то, ал ајд сад...
Ал добро сам ја и прошо, разумеш! Ови Киза и Павијан што остали тамо, неки дошли што почели да раде и бело, почистили целу екипу за петнес дана! Ја ту мало шљако, после пао, сад животарим помало, шљакам на ситно, није лоше, живи се, разумеш!
Швецка... Е, слепци једни! Ви то само на телевизији можете да видите!
MTS
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
*ZVRRRRRRR*
-halooo
-BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU
-novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata
-AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Čoldo
Izraz nastao u Beranama (sjever CG) i tamo se i najviše koristi. Vrlo malo ljudi van Berana zna za ovaj izraz. U Beranama sve od djeteta pa do babe zna šta je čoldo, a kada naiđemo na nekog ko to ne zna, često pokušavamo da im uvalimo foru sa čoldom.
Inače, čoldo znači kurac, i u svakodnevnom razgovoru ga mijenja u svim njegovim oblicima i funkcijama.
*na času, nova profesorica iz Makedonije*
Prof: Hajde sada nek redar uzme sunđer i pokvasi ga.
Redar: ?? Izvinite, ali kako mislite sunđer?
Prof: ?? kako kako?? Sunđer da očistite tablu...
Redar: Aaaa tooo, pa mi to zovemo čoldo.
Prof: Ah, u redu. Redar okvasi čoldo i operi tablu.
..............................................................................
*u vozu, društvo se upoznalo sa nekim pandurima i zapričali se*
Pandur1: Hahahha, e baš ste kraljevi majke mi, jebi ga, mi sad izlazimo ođe.
LIK1: E jebi ga. al dogovorili smo se, kad dođete u Berane nekad, javite se obavezno.
LIK2: Obavezno! Vodimo vas na čoldo Beranski!
Pandur2: ?? :zbunjeno: da da, javićemo se bre, nemaš brige.
Pandur1: Ma oćemo, baš odavno nisam čoldo probao.
Pandan
Jebač nad jebačima.
Zmia: Gde nestade Cara?
Dzankee: Ma odvuče neku malu u wc, opet!
Zmia: Koji je to pandan! Kad ćeš ti početi da pandanišeš?
Dzankee: Nikad, ja neću da budem pandaaan!
Zlojava
Falš dojava, ispala na kladionici, nepovratno investiran novac.
Verovati prekaljenom kladioničaru isto je kao i nadati se da ćeš od države bespovratno dobiti stan.
-Stavio sam soma na Napoli, kaže Dzankee sigurica dojava...
-Ti si lud čovek, pa kad Dzankee kaže dojava znaj da je u pitanju zlojava!
Dudbal
Фудбал на мала уста који практикују навијачи са младим падаванима навијачког позива. Скупе се на терену за мали фудбал и дају жутокљунцу да дудла карњу свима, својеврсни обред иницијације у свет навијаштва, паљења бакљи и навијања дубоким гласом из грла.
Легенда каже да су најпромуклији гласови трибине били најбољи у дудбалу када су тек кренули да се баве навијањем и давањем све љубави овог света свом омиљеном клубу.
- 'Ало шиштавац, 'оди 'вамо.
- Шта је било чика стари навијачу?
- Идеш са нама на дудбал вечерас момче, увешћемо те у магични свет навијача. Буди спреман.
- Једва чекам чико, хоћете да ми дате да упалим бакљу?
- Наравно сине, свих двадесет бакљи ћеш ручно да прегледаш :мази по глави младог навијача жељног гостовања и дружења са прекаљеном екипом:
Džim Džarmuš režija
Школски пример јаке алијенације људи. Одсуство речи, ћутање које говори много, бледи погледи испуњени непријатношћу и ишчекивање самоће. Самоће од које бежиш, коју мрзиш, али којој се увек изнова и радо враћаш.
- Наручио сам ти кафу.
- Ако си.
...Погледима шетају по локалу, зауставе се на кафи. Кад се случајно сретну, следи осмех и брзо скретање погледа у страну.
- Имаш нешто да ми кажеш?
- Немам.
- Сигурно?
- Сигурно.
...Гледање у под, плафон, у страну. Благо свиркање непознате, вероватно измишљене мелодије у себи.
- Добра им је ова кафа. Слажеш се?
- Да, добра је.
...Опет погледи упрти у кафу, лупкање прстима о сто, опет уз неку непостојећу ритмику.
- Знаш шта добро иде уз кафу? Цигарете.
- Да, цигарете.
...Гледање у цигарете на столу, опет у кафу, опет у цигарете...
- Ох, већ је три. Морам да идем.
- Зар већ?
- Имам обавезе.
- Штета. Ништа, видимо се. Ћао.
- Ћао.
Један одлази, други остаје, обојица са истом мишљу - да су побегли од непријатности. Остало је само да из неког угла изађе Џим и викне: "Кат!"
Kukaju samo babe i studenti
Ovako mudri roditelj kuraži i vaspitava svog sina
- Kmeeeeee, tajooooo!!! Pao sam, prosuo sam đuzuuu
- Ne budi pička sine! Muški to podnesi. Kukaju samo babe i studenti
- Dobro tata... Neću da kukam... Neću da budem student
- Tako je sinko moj
- Studenti su pičke, je l' da, tajo?
- Najveće, sinko
Staza prosvetljenja
Posleispitna avantura. Krstarenje na balvanima u oluji užasavajućih saznanja.
-Izvinite, mogu li da sednem?
*student zamišljeno gleda kroz prozor*
-Oprostite?
-NE NE ZAŠTO JEBI ME!*udara se glavom o rukohvat*
-Sa ispita, a?
Jelena
Žensko ime grčkog porekla koje označava sve najgore karakteristike jedne ženske osobe. Daje se sa ciljem devojčicama dok su još uvek u kolevci i ni ne slute koliko je jaka magija ovog imena. Kroz istoriju su se kršili zakoni i nacije zbog žena ovog imena kao i muška srca.
Jelena Trojanska (žena Menelajeva) je bila uzrok Trojanskog rata.
Jelena (žena Cara Dušana) je bila prva žena koja je ušla u Hilandar i samim tim kršila pravila tog manastira. Verovatno je zvocala mužu i postavila mu ultimatum.
99% muškog sveta prođe kroz fazu "Jelena" (bilo da je samo ludo bio zaljubljen u nju ili je bio u vezi) koja mu zagorča život.
Osvojiti Karling kup
Направити занемарљив успех.
- Јеси био у клабингу синоћ?
- Нисам, отишао код рибе и јебао сат и по.
- Не сери! Коју рибу, не причаш ништа?
- Ма Нину курву. Карлинг куп, јебига...
Koji li je monstrum uradio ovo?
Правилно се пише ''КОЈИ ЛИ ЈЕ МОНСТРУМ УРАДИО ОВО???!!!'' (што више упитника и узвичника, то боље).
У комбинацији са сликом кера коме је аутомобил расцопао главу или откинуо ногу, ова реченица чини рецепт за извлачење садистичких порива из животињских душебрижника који обитавају на форумима, друштвеним мрежама и сл.
- КОЈИ ЈЕ МОСТРУМ МОГАО ОВО ДА УРАДИ?????!!!! (Слика: клик клик)
коментари:
- Ја бих узела ту петарду и набила му у чмар!
- Да ли тако болесна особа уопште заслужује да живи???!! Ја бих му секао прст по прст док се не опамети, а онда бих га тако осакаћеног пустио да живи док не умре!!!!
- Заиста немам речи! Такво чудовиште не заслужује ни да га убијемо! Треба ангажовати инспекторе, војску, полицију, извиђаче, маринце, и наћи тог монструма, а онда га изгазити!
- Не само да скота треба убити, него и његове родитеље ухапсити!
- Јадна куца... :'( :'( :'( Животиње никад не могу да буду тако сурове као људи!
- Мила је наш херој!
- Али ово није Мила.
- Нема везе. Сви смо ми Мила!!!!
- ТАКО ЈЕ!
итд. итд.
Pas
Definitivno najbolji čovjekov prijatelj. Jedino on razumije zašto si opet pao na ispitu.
- Avvv av av!
- Đesi druže, kakav si?
- Av vvv avv avv?
- Ma da, pao sam opet... Znaš kad nije do mene, onaj me peder uhvatio na zub i ne pušta, ne znam šta ću!
- Av av av!
- Ma jok, to ne dolazi u obzir! Čekaću da se penzioniše nacista...
- Av...
- Ma pusti! Ajmo hasati nešto, care... Vidim da si i ti smoren.
- Av av!
`ajmo na vazduh
Tipično muvanje bez ikakvih finansijskih sredstava.
Ona: Hoćemo na neko piće ili kaficu neku ?
On: `ajmo na neki vazduh ...
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Dvadeset ćevapa iz studentskih dana
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време...
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...
Fantastična trojka
Тим супер-јунака сачињен од једног наднаравно сретног мушкарца и две жене које воле да деле.