odabrana
beni
beni·pre 14 godina

Džim Džarmuš režija

Школски пример јаке алијенације људи. Одсуство речи, ћутање које говори много, бледи погледи испуњени непријатношћу и ишчекивање самоће. Самоће од које бежиш, коју мрзиш, али којој се увек изнова и радо враћаш.

- Наручио сам ти кафу.
- Ако си.

...Погледима шетају по локалу, зауставе се на кафи. Кад се случајно сретну, следи осмех и брзо скретање погледа у страну.

- Имаш нешто да ми кажеш?
- Немам.
- Сигурно?
- Сигурно.

...Гледање у под, плафон, у страну. Благо свиркање непознате, вероватно измишљене мелодије у себи.

- Добра им је ова кафа. Слажеш се?
- Да, добра је.

...Опет погледи упрти у кафу, лупкање прстима о сто, опет уз неку непостојећу ритмику.

- Знаш шта добро иде уз кафу? Цигарете.
- Да, цигарете.

...Гледање у цигарете на столу, опет у кафу, опет у цигарете...

- Ох, већ је три. Морам да идем.
- Зар већ?
- Имам обавезе.
- Штета. Ништа, видимо се. Ћао.
- Ћао.

Један одлази, други остаје, обојица са истом мишљу - да су побегли од непријатности. Остало је само да из неког угла изађе Џим и викне: "Кат!"

28
+185

Komentari