Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Kad babe u prevozu ustaju jedna drugoj da bi izgledale mlađe.

Својство проклетог мушкараца, где истог краси прегршт квалитета који ће заувек остати у сенци његовог проклетства – малог курца. Џаба поглед Сем Шепарда, џаба шмек Алан Делона, џаба торзо Спартанца. Центриметри су ненадокнадиви.

Супротан пол га доживљава као киндер-јаје обложено врхунском чоколадом, где се након уживања у топљењу исте по устима, прелази на отварање пластичног жуманцета у коме се налази прдеж сумо-рвача из Уганде који се задњих 6 година хранио у мензи казнено-поправног завода.

Ако је напољу дан и ако је тихо и ведро време, загледајте се мало боље у небо и готово сигурно ћете успети да видите Петра и Микеланђела како упиру кажипрстом на проклетог и како се кикоћу.

Британска, лоша верзија нашег Јована Мемедовића. Обојица су обишла свет.
Беар се хранио говнима и инсектима, Мемедовић пршутом и рибом са роштиља.
Беар је сам себе клистирао, Мемедовић није.
Беар је бежао од медведа, Мемедовић га је грлио.
Беар је спавао ноћу у џунгли, Мемедовић се само насмејао и преспавао у воденици Саве Савановића. Беар то није смео.

Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.

To je ona devojka sa kojem se zabavljate jedno sedam do osam godina, upoznate joj užu i širu rodbinu, zatim ceo komšiluk, znate sve podatke tipa: kada joj je baba izgubila nevinost i šta joj je deda u horoskopu.

Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.

Крајност окрутности, безосјећајности, хладан као шприцер, не мари ни за шта, нема разумјевања ни за кога..

Riba koja se kreše sa matorim likom dok je mlada, da bi posle mogla da se kreše sa mladim kada bude stara.

Imala je sve što je htela. Mogla je da radi šta želi. Bila je jedinica. Svu roditeljsku ljubav dobijala je samo ona. Nije morala da se dokazuje nikome, niti da traži pažnju. Rođena je u srećno doba. Bilo je i hleba i igara. Bilo je za sviju i bilo je dovoljno. Miljenica roditelja, miljenica rodbine. Jedna, jedina i najmlađa. Slatka, umiljata i sa pogledom koji pleni, mogla je da očara bilo koga, čak i potpunog stranca.

Roditelji se trudiše da joj sve obezbede. Shvatili na vreme da imaju pametno dete, rešiše da joj omoguće najbolje. Za njih, manje - više, nisu morali ništa da imaju, ali ona je ipak, morala bude prva. Prva u uspehu, prva u sreći, prva u životu drugih ljudi. Na ovaj ili onaj način, ona je bila ta, o kojoj se priča. Kako je vreme prolazilo, bila je sve bolja i uspešnija, bitnija i voljenija. Bila je sve lepša. U osnovnoj školi, preskočila je jedan razred. Kažu bila je napredna. Deca su išla za njom kud je htela, svi su gledali i slušali samo nju. Upisala je srednju školu po izboru, postala miljenica profesora, stekla mnogo drugarica i drugova. Svi su je voleli, ali bilo je i onih koji su je gledali kao boginju samo dok je bila pred njima, a iza leđa su joj pravili zazubice. Momci su padali pred njom i druge cure nisu dolazile u obzir. Na sve to samo se smejala i odmahivala nehajno glavom. Bahatila se i bilo joj je svejedno ko će šta da kaže i kako će da se oseća. Bilo je bitno da je njoj dobro.

Prošle su četiri godine i upisala je fakultet. Ispite je polagala bez većih problema, svi su sijali od ponosa na nju, diplomirala je u roku. Nije joj bila žurba da traži posao, imala je sjajne preporuke, pa je rešila da lagano upiše i postdiplomske studije. U to vreme, nekako, mogao si da stvoriš svoj biznis, da uđeš u nešto i da uspeš, te tako i ona odluči da otvori svoj butik. Počela je sa nečim sitnijim, a zatim je postajala sve bolja, poznatija i traženija. Što za žene, što za muškarce koji su dolazili u njen butik. Kupila je „besna“ kola i isti takav stan. Našla je bogatog momka. Postali su par na koji se svi u gledaju. Zbog njih je počela da se vodi mrtva trka u bližoj okolini ko će da ima bolja kola ili neku nekretninu. Sve joj je išlo od ruke, do jednog dana.

Upoznala je slučajno muškarca, mušteriju, koji se ni po čemu nije mnogo razlikovao od drugih. Dolazio povremeno u radnju, a s vremenom je krenuo da joj se nabacuje. Bio je neotesan i govorila mu je da joj se gadi, a on je njoj uzvraćao rečima da ništa bolje nije ni zaslužila i da će je njena bahatost i lepota na kraju koštati svega. Počeo je da je saleća, a na kraju je uspeo i da spava sa njom. Govorila je da ne želi, a zatim je priznala da je uživala. Kamere su sve snimile. Ipak neko vreme je sve bilo u redu.

Snimci su dospeli na internet. Gradom je krenula da kruži priča, da lepa mlada devojka koja je svima bila uzor, kreće pogrešnim putem. Polako je gubila mušterije. Dečko ju je ostavio, prijatelji su odlazili jedan po jedan, samo je jedna žena svraćala stalno u njen butik. Govorila je kako joj niko ne treba, kako i ona može da ide, a žena joj reče da je njeno ponašanje skupo koštati. „Tvoja lepota je blagoslov koliko i kletva, dete moje“, reče joj žena tad. Nije marila za to. I dalje je gledala ljude sa visine i osuđivala mnoge. Ipak, na kraju nije imala izbora osim da proda imovinu i ode na drugi kontinent čak.

Čak ni tamo nije našla mir. Priče o njoj koje su se prenosile i njeni snimci stigle su čak do Australije u koju je pobegla i uspele da unište ono malo života koji je ponovo uspela da stvori.

Vratila se nazad u svoju zemlju. Prašina se slegla, ali već je bilo kasno. Prijatelje nije imala, porodica ju je napustila. Promenila se, ali za to više niko nije mario. Opet je sretala iste ljude, ali gledali su je drugim očima. Sada su ponos i divljenje ustupili mesto sažaljenju.

Можда сам луцкаста и живим у неком свом свету, али чини ми се да је ово стање у које сам једноставно упала. Због њега пишем ћирилицом, иако се једва сналазим. Због њега сам отворила профил на Вукајлији. Због њега сам почела да пратим фудбал. Због њега не одем на време у кревет, само да бих читала његове коментаре, дефиниције, постове на форуму...

Иако не знам како изгледа, ипак осетим неке лептириће у стомаку кад год угледам његов ник на екрану. Пожелим да сам ту поред њега, да му видим израз лица док чита, пише, дефинише, свађа се са људима по сајту. Чини ми се да бих могла до краја живота да будем с њим, само зато што је интересантна личност, па може да има дрвену ногу, вештачки кук или неку неизлечиву болест( ДАЛЕКО БИЛО) физички изглед ми можда по први пут у животу није на првом месту. Иако он мисли да сам ја некакав трол, или шта већ, желим да му поручим да сам само једна обична, нормална девојка, која се заљубила, и не видим шта је ту страшно... Можда је мало луцкасто што је то овако, преко интернета, али побогу! Живимо у таквом времену, и мислим да то полако постаје нормална појава. Надам се само да ме нећеш мрзети после овога што сам написала, претрпећу огроман блам, (свесна сам тога у потпуности) кад људи прочитају ово, али било је јаче од мене. Извини, и мојим те да ме не игноришеш после овог текста. А на кога мислим, види се јасно по мом надимку на Вукајлији.

E мој друже... Не вреди ти. Џаба ту глуматаш неку величину. Знам те ја, јако добро. Знам те пре свих њих којима продајеш муда за бубреге. Знам ко си и шта си. Знам ко ти је породица, где си рођен, како си одрастао. Знам да те нису волели у друштву, jeр никада ништа ниси имао и увек си морао да се гребеш. Знам колики си био простак и колико си псовао пред старијима као клинац. Знам да ти је отац крао и од Бога и од народа да те прехрани и пошаље у школу. Данима није ништа јео и био је сув к’o бакалар, цамо да би теби пружио све. Ни то му ниси вратио. Посвађао си се са њим и он је за тебе престао да постоји. Сад се враћаш и никога не знаш. Ти си, као, битан? Ma зајеби... Причај ти то неком’ другом...

Упознах те случајно. Нисам имао неко одређено мишљење о теби. Нисам те ни зарезивао, ниси ми био битан уопште. Посматрао сам те. Решио сам да ти приђем, као случајно и замолим за упаљач. Био сам арогантан. Taкав сам увек према странцима. Према онима од којих ме на неки начин страх. Видео си то одмах. Ниси правио фрку око тога како се понашам и како ти се обраћам. Ноншалантно си ми дао упаљач и наставио да се зезаш. Kупио си ме тим једноставним чином. Mорао сам да спустим лопту и да се унормалим. Пружио сам ти упаљач назад, а ти ми рече да га задржим за сваки случај. Решио сам, пробаћу да се здружим с тобом, па како било. И било је. Било је супер. Ma шта супер, било је одлично. Moпе смо алкохола заједно попили, буљук девојака заједно смували, хиљаду лажи провукли, заједно факс завршили. Постали смо људи, заједно смо одрасли. Решио си мало да се смириш и нађеш девојку на дуже стазе. Ja још нисам био за тако нешто и свађао сам се с тобом. Говорио сам ти да си цавуља, овакав, онакав. Пале су тешке речи, све због моје глупости. Никада то нећу прежалити, aли шта да радим, такав сам - неозбиљан, волим да их мењам. И то је у реду, али нисам требао тебе да спречавам да живиш свој живот и нађеш свој пут. Пријатељ пупут тебе се не среће често.

U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.

Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.

Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.

Kad se riba nije zapirala a vi se zajebete pa počnete da ližete.
Ili je jednostavno vrućina. A riba dobra skroz.
Obavezno joj uputite vaspitački poljubac.
Znači, krljanje pravo u usta. Direktno sa filozofiranja.
Čim napravi kiselu facu, kažite joj da je to njen ukus i sama ode da se plakne.
Ako i nije skroz dobra poljubac obavezno, a posle možete i da idete.

Popularna tehnika prepisivanja na kontrolnim zadacima i ispitima, primenjivana od strane ženskog pola. Izvodi se tako što se obuče nešto prilično dekoltirano a u brus se ubace sve potrebne cedulje sa rešenjima.

Kada dežurni ne gleda cedulje se brzim pokretom ruke prebacuju iz brusa u krilo, naravno sa prekrštenim nogama kako ništa ne bi bilo sumnjivo ako neko gleda sa katedre. Na brzaka se pronalazi papirić koji je potreban i koji se gura ispod testa a ostali, koji su višak, se prebacuju u gaće, za šta je potrebno obezbediti padobranke sa dosta prostora. Po završetku prepisivanja iskorišćeni papirić se vraća u brus ili u gaće, u zavisnosti od mogućnosti.

Metod je vrlo efikasan jer će retko koji predavač sebi dozvoliti da kaže : "Gledao sam vam u sise, šta vam je to belo u brusu?".

Čovekoliki oblik života koji pekarski asortiman posmatra iz svog, pomalo uvrnutog, ugla.

Pojam se odnosi na osobe kojima nijedno štivo, makar i zabavnog karaktera, nije uticalo na razvoj inteligencije.

Jedino beskonačno, pored svemira i ljudske gluposti.

Glavni moto bogatih, neskromnih ljudi.