А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Cuvena postelja iz grckih mitova,koju je izumeo Prokrust i u koju je pozivao ljude da se odmore u njegovoj gostionici.A onda bi osobi u lezecem polozaju, ako je duza od `postelje`, odsekao noge da bi se duzine poklopile. Ako je osoba, pak, kraca od postelje, njeno telo bi bilo rastezano, da bi se, opet, duzine poklopile. Ne zna se sta je gore.

Narod koji je apsolvirao korišćenje začina pod nazivom "ćubrica". Kanda su rešili da zgade pojam mesa svakom, na mesu odgojenom, Srbinu, tako što, stvorivši fatamorganu ukusnih ćevapa, dovedu čoveka do stadijuma rezigniranosti i psovanja svega što ima veze sa dotičnim narodom, dajući na snazi onoj poznatoj "Udri po Bugarima, ne'š pogrešiti".

tzv. zlatna sredina ili onaj ko će zahvaljujući svojoj sakrivenosti u sivilo života verovatno mnogo bolje proći nego neko ko kontrastira crnoj ili beloj podlozi. on se ničim posebno ne ističe, sem oznakama pola i roda, prosečan je, osrednji i zato se dobro uklapa u svaki društveni ambijent. ne talasa. nema mišljenje, sem opšteg, čineći najosetljiviji instrument za merenje ideja javnog mnjenja. u dozvoljenom statističkom intervalu greške, taj nit-smrdi-nit-mirisavac razvio je, opet zahvaljujući socio-biološkim osnovama, savršeni evolucioni mehanizam prilagođavanja na svaku situaciju. njegova mimikrija je nepogrešiva u proceni kako ostati skriven, odoleti grabljivcima i preživeti nečiji talenat. zahvaljujući njemu ustanovljene su merne jedinice morala, političke korektnosti i društvene prihvatljivosti. obično se boji humora i smeha. površno je pobožan ili obrazovan. što bi Hese rekao 'feljtonista'. ipak budući tek polovinom čoveka savršeno je sredstvo za ukrajanje i prekrajanje te uvek baš on nedostaje da bi se formirala celina.
loš znak je kada postane uočljivo da postoji, kada se mediokriteti namnože do te mere da prepokriju kao korov plemenito bilje. tada mediokritet postaje pluralitet i briše nekada postojeće granice, iza kojih se nije video jer je čučao, klečao ili puzio što je fiziološki položaj njegovih hrskavičavih, beskičmenih leđa.

Ono što žena radi dok je muškarac jebe

Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.

Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Poslednji i najbedniji pokušaj da se s' nekim nešto dogovorimo, ili da ga u nešto ubedimo.
Kompromisna fraza koja koja predstavlja "shortcut" za - "ne bih mnogo da se ubeđujem s' tobom, ali neću ni da te molim".
Ovaj pokušaj ipak na kraju obično završi kao popušaj...

Израз који у основној и средњој школи примењују будући металоглодачи, вариоци, молери, итд, како би називали своје "другаре", иначе будуће инжињере, архитекте, адвокате, докторе, итд...

Iako se isti dogadjaj opisuje, neverovatno je koliko se deskripcija razlikuje i kako se pažnja posvećuje različitim stvarima. Naravno, reakcije i zainteresovanost ženskih sagovornika su sušta suprotnost u odnosu na muške.

Titula.

Njegova porodica nema blage predstave o tome šta on radi na poslu.

Peče rakiju u kazanu sa Omronovim procesorom.

Zna razliku izmedju Alt i AltGr na tastaturi.

Uporno lobira da Google uvede Karnoove mape.

Ima tri mobilna telefona od kojih bar jedan podržava dve sim kartice.

Odlično poznaje gramatiku, istoriju, politiku. Za sve ima i odgovarajući link.

Ako ga vidite da trči, trčite za njim i spasite živu glavu, negde nešto gori.

Može biti pozitivno i negativno naelektrisan
.

U vreme Božića, prvi primećuje pregorele sijalice.

Peče prase na ražnju koji je pogonjen električnim motorom.

Prodavci bele tehnike ne umeju da odgovore na njegova pitanja.

Mora da bude rodjen i da se razvija ispravnim putem da bi ga etiketirali titulom.
Rodjen je pametan.
Kad je odrastao, svi su ga žalili.
Razvio se u najčasnijeg čoveka...
...a odmah potom i u tipičnog Srbina.

Čudna neka stvar. Čudan pojam. Neshvativ! Stvrha mu je da zakomplikuje živote muškarcima, a posebno ženama, vlasnicama pomenutih. Pojam koji je zaslužan za žensko 'Jedno misli, drugo govori, treće radi. ' Služi za sagledavanje svih detalja i mogućnosti u cilju još većeg komplikovanja već dovoljno zakomplikovanih situacija i odnosa najčešće između muškarca i žene. Pojedinim damama služi i kao 'polni organ' kojim 'prave decu' . Često se koristi u pogrešne svrhe, a u stadiumu zaljubljenosti redovno gubi od Ženskog Srca. Ali, što više pokušavate da ga koristite- situacija je sve gora.

Чудак човек. Лик чија је типична особина да те збуни својим поступцима. Због чега то ради ни сам не зна, но то га испуњава и чини срећним. А ако је он срећан онда си и ти. Јер ипак, ви сте другари.

Bela potkošulja neverovatno popularna kod komunističkih heroja obnove i MTV repera. Nema dokaza da je trend povezan, mada i jedni i drugi maštaju o raju na zemlji, jedni kroz rad, a drugi kroz pljačkanje onih koji rade...

Zakuneš se u oca, a umre komšija.

Риба која увек игра до границе на којој ти помислиш да си смувао, али те увек охлади... Краљица флерта, просто те натера да пиздиш због тога што јој се вазда приближаваш, а она те вазда одбије... И сваки следећи пут си све ближи и све убеђенији да пролазиш, мећутим од тога нема леба... једноставно ти не да!

Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.

Crtana serija koja je istovremeno i svojevrsan psiho test, tačan u 99% slučajeva.