Кад се јебаваш по њиву пола годинe и после удари град.

Svestrana ličnost.
Čovek koji je komponovao najpoznatiju melodiju za Nokiu.
Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle.
Voleo je da se kladi...

Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..

Ovu seriju treba posmatrati iz ugla američke kulture (i sistema vrednosti) da bi se dobila potpunija slika. Poenta serije je (uprkos sve prisutnom promiskuitetu kao formi emancipacije - jer je u navedenom društvu promiskuitet odavno deo urbane kulture) upravo u pronalaženju pravog partnera, a ne u besmislenom "skakanju" iz kreveta u krevet. Čak i u Samantinom slučaju, koja je bez premca najinteresantniji karakter u seriji. Ta serija je u stvari kritika modernog zapadnog društva. Naravno, to nije lako videti na prvi pogled. Ja to volim da poredim sa recimo Marilyn Mansonom - u pitanju je takozvano POSTAVLJANJE OGLEDALA pred društvo. Problem je u tome što većina ljudi to pogrešno tumači, bilo da su to promiskuitetne srpske devojčice koje spavaju sa plišanim medama i izlaze iz stana zakopčane do grla, a zatim se presvlače u outfit kurve u liftu, ili neki retadirani isfrustrirani Amerikanci koji upadnu u srednju školu i pobiju silnu decu slušajući Mansona...

Прво лице множине.

Pandan ocilima. Samo ovde nisu četiri slova s kao simbol srpstva i patriotizma nego već pomenuta četiri p kao simbol lokalpatriotizma i fijumau krimidžimi likova. Statusni simboli devedesetih godina sa jasnim paralelama sa sadašnjim vremenom. Princip je isti, nijanse nisu bitne.

Pištolj. Apsolutni mast hev za sve koji pretenduju na vip separeove a nisu kurve sa mikrofonom ili samo kurve. Ko nema pištolj na kurac ga nabijem. Jebeš ti čoveka koji ne fura prvo pancir pa šulju... Nema veze da li ga je nekada upotrebio ili njime samo plaši okolinu. I devedesetih i sada. Što veći i niklovaniji to veće i privilegije.

Pejdžer. Sa leve strane karlice, zakačen za kaiš sa velikom "diesel" pločicom. Kako ćeš rođače bez pejdžera? Pa bićeš totalno nebitan...šta ako naiđe neki bitan poslić preko grane a ti nisi u blizini telefona, propada kombina brate. Nema veze što ti na njega preko belpadžeta poruke šalju samo ortaci da te tovare i žena kada te nema na ručku. To nekada, danas mobilni telefon, tablet ili šta već-bitno da ima veliki ekran, izgleda skupo i stoji na vidnom mestu.

Pajero. Micubiši pajero. Sedneš u pajera, otvoriš prozore pustiš sveže narezan audio cd kompakt disk sa hitovima Đoganija, Energije i Beat Streat-a i pun gas. Jebeš crveno i pešake, nek se čuvaju, teška su vremena pa svako čuva svoju bulju. Al da vidiš kako žene vlaže a muškarci zavide kada ga digneš na trotoar od 30 santima ispred zgrade pa se jedva dogegaš do ulaza. Kada bi mogao u stan pajerom... Danas se ipak više cene x6, q7 i ostale oznake koje vezane podsećaju na novu mutaciju virusa gripa.

Plavuša. Jebiga tada su žene bile mršavije, bez naglašenih oblina i dekoltea, nekvarcovane i sa mini valom. Al njegova je morala biti plava! Tipa Jami. Dal zbog švedskih akcionih filmova ne znam ali plavo je bilo na ceni... Danas, nije toliko bitna boja kose koliko da ima silikone i pojavljuje se u žutoj štampi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri p, nebo je granica!

Dika i ponos naše autoindustrije.

Izreka koju, osim taksista, veoma često koriste i konobari.

Kadar steći i uteći.

Онај који дамама љуби руке по 3 пута.

Muškarci koji se nakon ženidbe sve češće druže u kafani.

Pitanje za proveru godišta pre ulaska na porno sajt.

Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.

Najčešći odgovor na pitanje: "Je l' mogu da se igram sa vama?", u detinjstvu.

Kulturnija verzija odgovora: "Ne može".

Narod koji je školski primer kako loše okruženje može da dovede do krize identiteta...

Bugari ih smatraju Bugarima, Srbi Srbima, a Albanci strpljivo rade na tome da jednoga dana budu Albanci. Jedino Grke zabole šta su, samo im ne daju da se nazivaju Makedoncima.

Zbog toga se u njima razvila potreba da svima dokažu da su oni, ni manje ni više, nego direktni potomci Aleksandra Makedonskog. Kako bi to postigli, u svojoj prestonici su, u toku zadnjih deset godina, podigli monumentalnih antičkih spomenika skoro onoliko koliko ih je za života podigao sam Aleksandar. Pri tom imaju budžet koji je, čak i u poređenju sa našim, smešan. A na kraju svega, da ironija bude veća - ako je verovati nekim istoričarima - mladi Aleksandar je voleo svoje vojnike više nego što je uobičajeno, ako me razumete... tako da je vrlo moguće da on direktnih potomaka i nije imao.

Uglavnom ženska osoba - pričalica, koja niže reči i rečenice brzinom kao kad moja baba niže paprike da se suše na koncu (verujte nema joj ravan).

Terasa popularnog lokala. Sve avion do aviona.

Aktivnost koja nekima služi da bi se ispraznili, dok neke druge ona ispunjava.

Temperatura sa kojom 'oćeš-nećeš moraš sutra na posao.

Екстремитети једног шанера илити лопуже.
Притом се алудира на њихову константну потребу за крадуцкањем и то искључиво на мало јер би у противном ти исти прстићи били иза решетака.

Услед великог броја, некако сам успео да их збуџим на четири врсте:
(по количини присвојеног)
1) Политичари
2) Контраверзни бизнисмени
3) Класични лопови
4) Шанери