Svađa u kojoj teško možete da pobedite, a i ako nekim slučajem pobedite, ostaćete bez devojke.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Nelson Mandela

Nema šta da se definiše, samo se setite ovoga kada vam neka skrndeljuša bude mudrovala na veliko, pa joj onda začepite labrnju.

Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.

E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne?
Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.

Dobar dan pri ulasku u kladionicu.

Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.

Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.

Nonšalantan odjeb na besmislene i nezanimljive žalopojke koje, niti te se tiču, niti na njih možeš uticati. Ili su, opet, sasvim na mestu, ali ti prosto imaš pametnijeg posla. Ko će se cima?

Predstavlju pantalone raznih boja koji se nose u ratovima(mogu sve).Zelene(Suma),Bele(Sneg),Braon (Pesak),Plave(Policijske),Sive(Urban).Pantalone sa obe strane i leve i desne imaju dzep.

Kada naučiš roditelje da koriste internet, a onda aktiviraš Parental Control da ne bi išli na porno sajtove.

Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.

Тенденција слабих и несигурних људи, или једноставно људи које нема куче за шта да уједе, да ваде себи просек употребом других људи у ту сврху. Огледа се у манијакалној употреби речи ''мој/моја'', односно ''наш/наша'' и може се препознати на више нивоа:

1. Ниво везе. То је кад се осећаш инфериорно у односу на свог партнера. Нпр. кад ти је девојка рибиџона и по, а ти никакав, па она окачи своју фотку на неки форум где сви избалаве на њу, а ти имаш потребу да дођеш и напишеш ''То је МОЈА девојка!'' (у преводу - ја сам гоља, али ми је девојка пичка и по и зато сви могу да ми га дувају). Или кад имаш потребу да при сваком помену свог партнера додаш и ''мој'' - ''МОЈ Реља има све десетке!'', ''На МОГ Балшу се све рибе ложе јер је тако хот!'' (у преводу - он је згодан, а ја улазим у тридесете и полако се распадам, али нема везе - он је и даље згодан, па су остале љубоморне на мене).

2. Ниво брака. Исто као ово изнад, само мало друкчије, тј. озбиљније:
- Што си напустила факултет?
- Породица, обавезе, деца... Али МОЈ Балша је главни менаџер своје фирме за Балкан! (у преводу - ја ринтам по цео дан код куће, цедим крпе, мужу не смем да писнем. Али ропство је океј све док је плаћено).

3. Ниво породице. То је кад ступе деца на сцену и постану мали генијалци, па људи њихове успехе приписују себи: ''МОЈА Синтија је победила на градском из историје!'', ''МОЈА Синтија је најбоља у разреду'', ''МОЈА Синтија говори три језика!''

4. Локални ниво. То је кад те у твојој селендри ујебавају како стигну за време основне и средње школе, а онда кад одеш одатле и постанеш неко и нешто, узму па те својатају, јер си ти, је л' те, њихове горе лист: ''Децо, из наше школе су одувек излазили најбољи! Ево, НАШ Миле из генерације двехиљадите је постао доктор наука, био је и интервју скоро са њим на ТВ-у - то је НАШ успех!'' (у преводу: Није битно што Миле није добио ни динар од школе кад је требало да се оде на такмичење и што смо му стално гушили креативност. Битно је да је НАШ!)

5. Глобални ниво. Кад неко оде трбухом за крухом у бели свет, јер је овде наилазио само на саплитања и подсмех од стране дегенерисане масе која ће га касније деценијама величати:

Типична Србенда: Цркните, глупи Амери! Тесла је био НАШ човек! СРБ!

А кад је требало да се уложи неки динар у њега, окретала се глава све док није дошао код ''глупих'' Амера...

Најбољи могући одговор на наговор моралиста да помогнеш распалим наркоманчинама или подржиш акцију за борбу против дроге.

Kad Cecu nazivaju srpskom majkom.
Kad se u Beču skupe svi naci-huligani na tekmi izmedju Bilbaoa i Rapida zapale pola Beča i nikom ništa,
Kad Hajdukovi holigani zapale srpsku zastavu i nikom ništa,
A kad Srbi zapale albansku zastavu u Đenovi, onda mi šaljemo ružnu sliku u svet.
Kad fakultetski obrazovani ljudi ne mogu da skrpe kraj sa krajem, a krimosi i političari lade bulje u djakuzijima.
Kad Francuzi i Grci spale pola zemlje u protestima nikom ništa,
A kad Srbi zapale ambasade zbog otimanja teritorije, onda smo nacisti i nacionalističke šovinističke svinje.
Kad Srbin kaže ja sam patriota i digne tri prsta, odma' to znači i da je neo-klero-fašitički nacionalista.
Kad se u Americi ispred svake kuće viore američke zastave i pevaju himne pre škole, onda su oni ponosne patriote.
Kad Ameri spale i pobiju pola Avganistana i Iraka ,onda je to demokratija.
Kad se anarhističke oraganizacije ne nadju na listi organizacija koje ruše državni poredak, jer su oni jadna deca i
Kad je vodja anarhista sin regionalnog menadzera Hajata za Balkan.
Kad Katarina Rebrača ispada mučenica jer je piškila, kakila i jela u 12 kvadrata, a to što je drpala lovu od ljudi koji su oboleli od najsurovije bolesti nema veze.
Kad Karić osvoji 25 posto na izborima.
Kad Miškovića niko ne pita okle mu tolke firme i pare.
Kad je Farma najgledanija emisija na TV-u.
Kad moram da se bavim piraterijom i skidam filmove i serije sa net-a, jer nam je televizijski program užas.
Kad su Ranjeni orao i Greh njene majke najbolje naše serije u poslednjih 10 godina.
Kad uvozimo pasulj iz Kazakstana i Kanade ,a seljacima propada 100-titne vagona pasulja.
Kad se Tadić izvinjava u moje ime.
Kad Velja Ilić doktorira dok je ministar.
Kad Prokop stoji 30 godina nedovršen.
Kad Čeda vozi Audi Q5 od 100 000 evra i zivi u vili kod prijatelja,a ima platu od 1000 evra i mi treba da mu poverujemo.
Kad se nadamo da će biti bolje sledeće godine.
Kad Karleuša "piše" kolumnu,i svi je veličaju do neba.
Kad Karleuša gostuje na B92 kod Ćosića i on joj postavlja šlihtarska pitanja.
Kad studenti prave proteste posle upisa godine ,umesto u aprilu ili maju, pa da možemo nešto da promenimo.
Kad Dinkić dobije nagradu Euromoney Finance Minister of the Year.
Kad rehabilituju SPS.
Kad Toma i Vučić postanu evropejci.
Kad puste Karića i Miru da pobegnu u Rusiju, a sad će i Cecu (srpsku majku).
Kad poseku zdrave platane, i onda odu u Holandiju na poslovni put o našem trošku da biraju platane, a u Srbiji gomila rasadnika.
Kad Megi i Singidingi smatraju jednako dobrim fakultetima kao što su državni.
Kad nas lažu da će Fijat uložiti zilione evra u Zastavu i kažu da čim oni dodju na vlast sporazum o pridruzivanju i stabilizaciji će biti ratifikovan, a mi im poverujemo i glasamo za njih.
Kad nam liga u fudbalu liči na gerijatrijski turnir u fudbalu.
Kad imam dzeparac od 100 kinti dnevno.
Kad moramo da se odlučujemo izmedju Rusije i Amerike.(možemo valjda i sami, majku mu!!?!)
Kad Mudzahedini skenjaju pola Nju Jorka, a Američka vojska ima budzet od 663,8 milijardi dolara.
Kad Karleušin video na youtube-u vidi 6 000 000 ljudi.
Kad ljudi zapnu sa posterima ,defkama i forama vezanim za Čak Norisa.
Kad vidim naslov u novinama "Ekrem hteo da me jebe- Eva Ras"
Kad zakon o zabrani pušenja pretvore u zakon o diskiminaciji pušača.
Kad Ameri istrebe Indijance i onda slave to kao Dan Zahvalnosti.
Kad kupujemo špijunski satelit ,a nemamo leba da jedemo.
Kad Prvoslav Davinić zdipi lovu za špijunski satelit i ne ode u zatvor.
Kad po Evropi besne sindikalni protesti jer su im ukinuli dodatak za zračenje monitora,a mi nemamo za šta da nas pas ujede i ćutimo,jer su nam sindikalne vodje vladini ljudi.
Kad su kočije brže od železnica Srbije.
Kad se klinke tripuju da su naučile Španski preko Španskih serija.
Kad Čedi naprave pešački prelaz.
Kad dodjem na ispit i čekam 8 sati.

Оно што се деси у мозгу кад покуша да приступи непостојећој меморијској локацији, када се прими неочекиван тип података са стандардног улаза(уво, око), или једноставно дође до overflow-a.

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

...није што те толико воле, па ти допуштају да буквално висиш на лустеру...

Прави разлог је у томе што они уживају да гледају како нервираш своје родитеље, јер су имали исту муку са њима...

Iliti, možeš Yugu da staviš ksenonske farove, niklovane ratkapne, nabudžiš motor, metneš sulundare umesto aspuha...al' džabe, mercedes je mercedes, makar i ciganski san.

Osoba koju volite ili ste voleli samo za vreme pismenih zadataka iz matiša naročito ako sedi blizu vas.Mada poznata je i njihova duhovita strana: