Pasji život
Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
Nizak udarac
Zadaju ga osobe kojima je to krajnji domet. Maksimum. Najviše boli, a ne bi trebalo.
Da bi se u životu sačuvalo mentalno zdravlje, nužno je shvatiti da ljudi koji zadaju niske udarce, jednostavno, ne mogu da dohvate dalje od toga.
Veliki ljudi se ne saginju, da se ne bi sa malim ljudima tukli na istom nivou.
Mali ljudi
Nesvesni svoje malenkosti na zemlji. Jedina svrha njihovog života je da životare, rade uobičajene stvari, zabadaju nos u tuđe probleme, iščuđavaju se i ponose svojim glupim stavovima, skoro pa komercijalnim. Ljudi koji ne shvataju da čovek može biti nešto mnogo bolje i veće. Olakšavajuća okolnost po njih je što ih baš i nije mnogo briga za to.
Mali ljudi su danas istrčali iz svojih uobičajenih jazbinica...sve čistačice i penzioneri i sva boranija danas je imala posebnu čast da loše vesti razmrdaju malo njihovu kolotečinu.
Malim ljudima je navodno žao:da li je neki poznati pevač umro? Baš je dobre pesme imao! Šta kažeš, izgorelo obdanište? Jadne te majke, sirota deca. Poginuo neki tamo daleki rođak prijatelja? Trče na svoje facebook profile i ostavljaju žalosne poruke, toliko nakaradne da bih ja pre pomislila da ismevaju čitavu situaciju.
Mali ljudi su skriveno srećni...da, blistaju njihove okice podmazane novim tračem. Nikada nisu ni naročito daleko dosezale. Oni su obične ovce, ali priroda je ipak rešila da ih obdari time da to uopšte ne vide. Misle da su slobodni, ali to nikada neće biti...misle da znaju nešto, samo da vešto ponavljaju ono što su ranije čuli,
Mali ljudi se bave malim stvarima, a male stvari zapravo su one koje izgledaju tako veliko i važno. Proglasiće me bezosećajnom, i veliko im hvala. Oni nemaju sebe, samo lažnu predstavu toga kako bi duša trebala da izgleda.
Ako bi mi se nešto desilo, svi ti mali ljudi srećno bi izmileli, a onda žalili moje roditelje i vrteli glavama. Nikada ih nije bilo briga za mene, ma ne znaju ni da postojim, ali najednom ja sam nešto njima najbliskije i oni rone svoje suze i računaju materijal. Koliko će im dana trajati ovo, koliko će još moći o tome da pričaju? I u svoje suze bi trpali nakunđurene izjave nebuloznosti od kojih se gnušam, a mene niko ne bi ništa pitao.
Možda je greška što ovo pišem, ali ne mogu da pomislim na to, a da se mi se ne smuči.
Strategija Marine Tucaković za pravljenje hitova
Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.
Praskozorje. Marina spava sa povezom preko očiju. Zvoni telefon.
Marina ( pospano )....mmmm...alo!
Glas sa druge starne žice: Ej, ćao, Maki, jesam li te probudila? Stoja ovde.
Marina ( skida povez ): U, bre, Stojanka, vidiš li koliko je sati?
Stoja: Izvini, ja se sad vratila sa tezge. Nego, htela sam da te pitam. Hoću da napravim bombu od albuma, da jebem kevu svim ovim kurvetinama i otvaračicama usta, pa sam htela da mi ti napišeš pesme. Pare nisu problem.
Marina ( uzima papir i olovku ): Ma nemaš frke. Nego, ti si ipak klasa, moraću da uložim dosta vremena, oko 2 meseca, a to će baš da košta...( računa ). Je l puno 30 hiljada evra, pola unapred, pola po obavljenom poslu?
Stoja ( ushićeno ): Ma gde mnogo, superiška. Sad ću da ti uplatim 15 soma na tekući račun. Aj, čujemo se se za 2 meseca, neću da te ometam.
Marina odlazi u klozet. Uzima redom bočice od parfema, domestosa, cifa, vima i čita etikete na njima. Munjevito pravi nekoliko rima ( emulgator - integrator, patnja i bol - etil alkohol, balzam - orgazam...). Posle 5 minuta se vraća iz kupatila i uključuje kompjuter. Otvara jedinu pesmu koju je ikada napisala, 1982. i random metodom, na 10 različitih načina umeće novostvorene rime, i pravi 10 novih pesama. Isključuje kompjuter, pakuje torbu i kreće u banku. Podiže 15 'iljada koje je uplatila Stoja i odlazi u turističku agenciju gde uplaćuje dvomesečno letovanje na Sejšelima.
Dva meseca kasnije. Susret sa Stojom.
Marina ( crna ko Medžik Džonson ): Gotovo, Stojo! ( Pruža je 10 papira sa tekstovima.
Stoja: Ju, al si pocrnela, kao da si na moru bila. ( Pruža joj 15 hiljada )
Marina:( pare u džep) Ma kakvom moru, crn je ovo posao, moja Stojo.
Stoja ( zadovoljno čita pesme ): Jebaću im kevu sad.
Brisači
Idealno mesto da se određenom vlasniku automobila ostavi poruka.
a) lične prirode - videti sliku
b) sugestivna - "Dragi komšija najljubaznije Vas molimo da više ne parkirate svog stojadina ispred zgrade kada stiže mazut, ugalj... "
c) preteća - "Sledeći put, Petroviću, kad Vam alarm bude svirao celu noć zovemo policiju i pauka".
d) onomatopejska - "Konjino jedna, budeš li se još jednom na moje mesto uparkirao, pa ima da te nema some jedan! Džukelo jedna, kad me budeš vid'o na stepeništu bolje bi ti bilo u mišju rupu da se sakriješ, zgaziću te kao bubašvabu! Komšija s petog. Besan k'o ris!"
e) trodimenzionalna - kada ujutru na mestu šoferšajbne i brisača zateknete rupu koja odgovara objektu na prednjem sedištu dimenzija 25 x 12 x 6,5 , crvene boje, u narodu poznatom pod imenom opeka tj cigla.
Dal je moguće !?
Poslednja rečenica govora očajanja. Pitanje iz kog isijava bespomoć.
Šlag od koprive na torti sazdanoj od jecaja.
Ipak, sagovornici gorespomenutog očajnika se neće saživeti sa njim, već će ih navedeno pitanje asocijacirati na hit Tome Zdravkovića i njihove misli će otploviti u nekom drugom pravcu...
Pocepan, krvav i mokar, mladić ulazi u svoju kuću gde oko kamina u centru dnevne sobe zatiče roditelje, brata i ljubaznu gospođu iz komšiluka...
Mladić: "Ladno me je prevarila! -šmrc- Maja me ladno prevarila! I to sa onim glavonjom Maretom, što joj je šatro ortak! Sad sam išao da ga ubijem, al dovati đubre neku štanglu, ubi boga u meni! Izbio mi zub! I to keca mislim! -opipava zube- Jeste, ladno mi je gornjeg keca izbio! -šmrc- Joooooj, breee! Padnem godinu i samo mi je još ovo falilo! Dal je moguće da se ovo meni dešava!!?? DAL JE MOGUĆE !?"
Ćale: "...da si me zaboravila!"
Burazer: "...dal je moguće?"
Komšinica (koja se zadesila na kafi): "...da si drugog poljubila!"
Keva: "..dal je moguće?"
(svi u glas): "...da si nestalaaaaa!"
Ćale: "E jes Toma bio majstor, a ne ova današnja kalakurcija! Nego sine, šta si ono krenuo da pričaš?"
Dva Prsta
Podizanjem dva prsta skrećemo pažnju nastavniku da određenu stvar znamo ili želimo da uradimo. To je nešto što naučimo u školi pre svih ostalih stvari, premda je vrlo jednostavna radnja, često umemo da pogrešimo i da izazovemo smeh čitavog okruženja.
(Vrtić. Nikola ne može da izdrži koliko mu se piša.)
Nikola: Vaspitačice, da li mogu da idem da piškim?
Vaspitačica: Nikola, moraš prvo da podigneš dva prsta i da pitaš da li smeš do WC-a, a ne tako...
(Sva deca u grupi se smeju. Neki upiru prstom u njega.)
--------------------------------------------------------------------
(Treći razred. Učiteljica je zadala zadatak iz matematike i pitala je ko želi da uradi. Javljaju se skoro svi u odeljenju.)
Nikola: (Izdižući se na prste i naslanjajući se slobodnom rukom na klupu, trudi se da najviše podigne dva prsta.) Učiteljice, evo ja...Jel mogu ja!
Učiteljica: Nikola, treba da se javiš normalno, a ne da slomiš klupu i da mi isteraš oči s tim prstima! Sedi dole!
(Svi u odeljenju se smeju.)
------------------------------------------------------------------
(Sedmi razred. Nastavnica biologije je pitala ko želi da odgovara. Javljaju se svega 5-6 učenika.)
Nikola: (Zavaljen u stolicu, nesigurno podiže šaku.)Ja sam učio...
Nastavnica: Nikola, treba podigneš dva prsta a ne tako...Upristoji se, dečače!
Nikola: Ne razumem...U čemu je razlika.
Nastavnica: Pa ne znam da li ti se sviđam, pa mi mašeš ili želiš da odgovaraš.
(Svi se smeju, većina na silu.)
--------------------------------------------------------------------
(Treća godina gimnazije. Nastavnik matematike je napisao zadatak na tabli i traži dobrovoljca. Niko u razredu se ne javlja.)
Nastavnik: Ja nigde ne vidim dva prsta, ne moguće da niko ne zna...
Nikola: (Pokazujući srednji prst desne ruke.)Evo, nastavniče ja znam pola zadatka...
Nastavnik: (13 sekundi kasnije shvativši Nikolinu gestikulaciju.)M'rš napolje i da se javiš pedagogu, bitango jedna.
(Svi se smeju, neki su popadali sa stolica.)
--------------------------------------------------------------------
(Prva godina fakulteta. Profesor fizike započinje već treći čas predavanja, a da pritom nije pravio pauzu.)
Nikola: (Kulturno podiže dva prsta i čeka pravi trenutak da se obrati profesoru.) Profesore, izvinite što vas prekidam, smem li do toaleta?
Profesor: Kolega, idite slobodno... Ali nema potrebe da zato dižete dva prsta i da me prekidate, pa nismo u vrtiću, pobogu...
(Svi u amfiteatru se smeju...)
Hausov sindrom
Javlja se kao posledica previše vremena provedenog uz istoimenu seriju, kada za najmanji zdravstveni problem tražiš što zajebanije rešenje.
Malo otežano dišeš, suzi ti oko, posle par dana zabrinut odeš kod lekara. Pre nego što on uspeva da postavi svoju dijagnozu, ti ga sečeš i počneš da iznosiš svoju teoriju:
-Nisam imao nikakve bolesti već 3 godine, znači da ništa iz okruženja nije uzrok bolesti... Prehlada je počela pre par dana kada sam kupio one nove farmerke, a ukoliko su farmerke bile izložene pesticidima postoji mogućnost da bi mi se oni uvukli u kožu i izazvali bradikardiju, ali taj simptom se ne javlja kod mene... Ipak, može biti neka infekcija, rak ili lupus... Doktore, mislim da bi trebali da ispitamo ANA zbog lupusa ili da proverimo da li je limfom, za svaki slučaj. Uostalom, svi moji simptomi ukazuju na to da bih mogao da imam... (kašalj) DOKTORE, MISLIM DA DOŽIVLJAVAM RESPIRATORNI AREST! Brzo, doktore, atropin...!
-Imate običnu prehladu. Lezite u krevet, pijte čaj i prestanite da gledate glupe serije.
Instaliraj mi Google
Rečenica zbog koje zaključite da osoba koja ju je izrekla uopšte ne treba da poseduje kompjuter
komšija: Mali, svrati posle do mene, kupio sam kompjuter, pa da mi instaliraš programe i sve što treba...
------------------------------------
(par sati kasnije)
ja: Eto, insalirao sam ti operativni i neke osnovne programe, povezan si na internet, sad možeš da ga probaš.
komšija: A jesi mi instalirao i Gugl, Fejs i te zezancije, zato sam i kupio komp...
ja: (BRATE!!!)
Naslovi iz novina
Rečenice nastale izvlačenjem reči iz konteksta pomoću specijalnih psiho-lingvističkih metoda poznatih isključivo novinarima. Obavezno su ispisani što većim i boldiranijim slovima kako bi se privukla masa i formiralo javno mnjenje.
-Da li bi ste igrali za našu reprezentaciju?
-Ne u ovom životu!
Naslov: XZY FUDBALER: DA MI JE DA IMAM JOŠ JEDAN ŽIVOT PA DA IGRAM ZA VAŠU REPREZENTACIJU
-Da li ste u vezi sa YX sportistom?
-Jesam, već dva meseca.
-Da li bi voleli da imate sina?
-Naravno, ali ne još uvek.
-Da li imate nešto protiv crnaca?
-Naravno da nemam.
Naslov: XY PEVAČICA: ŽELIM DA MI MOJ DEČKO YX SPORTISTA NAPRAVI MALOG SINA CRNCA
-Da li ste se nekada napili?
-Jesam par puta, retko zaista.
-Da li često vozite službena kola?
-Pa moram, to mi je u opisu posla.
Naslov: ZX POLITIČAR: ČESTO ZBOG POSLA MORAM PIJAN DA VOZIM SLUŽBENA KOLA
-Da li ližete ili grizete sladoled?
-Više volim da ližem, lakše je.
-Koji vam je omiljeni ukus?
-Jagoda sigurno.
Naslov: XZY LIČNOST: NAJVIŠE VOLIM DA GA LIŽEM KAD JE SA UKUSOM JAGODE
Rusi to imaju već XY godina.
Rečenica koju ti deda komunista govori, na tvoje pričanje o tome da su Amerikanci napravili nešto novo.
-Danas sam video na CNN-u da su Ameri napravili neko oružje sa kojim možeš da gledaš iza ugla.
-Rusi to imaju već 10 godina.
-Jao da vidiš, što su Ameri napravili neke nove satelite mogu sve da vide.
-Rusi to imaju već 12 godina.
-Hah, pazi što su Ameri napravili neke potpuno nove stelt avione.
-E, moj sine, pre 25 godina, sećam se ja, kad sam bio u Rusiji sa srpskim naučnicima RUSI su nam pokazali takve šteljt avione.
-Pazi što su Ameri napravili neke naočare sa kojim možeš da vidiš kroz odeću.
-Rusi to imaju već 48 godina.
njutnov zakon gravitacije
''Telo izbačeno početnom brzinom V vertikalno naviše ne može da omane zemlju - pa da mu jebeš mater!''
Loše vaspitavanje dece
U Srbiji izuzetno česta pojava prisutna u mnogim porodicama. Počinje se od toga da se detetu odobrava bahato ponašanje, a najgore je kad roditelj počne da opravdava loše ponašanje deteta.
Dete sa dve godine:
Otac: Hahaha, da čuješ šta mali zna. E, sine, 'ajde opsuj majku.
Dete: Deda maze, deda maze, ne skleći sa staze...
Otac: Ma ko te je, bre, naučio tom sranju, opsuj bre majku. (uz osmeh) 'Ajde, kako si rekao danas?
Dete: Je*em ti matel!
Majka: Ti si stvarno idiot! Šta učiš malo dete tim glupostima!?
Otac: Ako, ako! Neću od njega da napraviš pi*kicu da ga svi zaje*avaju u školi.
Majka: Ti nisi normalan.
Dete sa 4 godine:
(došla rodbina)
Otac: 'Ajde, sine. Kako sam te ono naučio, a? Hehehe.
Sin: Popusis mi kulac, majmuncino jedna pedelska.
Svi se smeju, majka se hvata za glavu.
Otac: To je moj sin!
Dete sa 7 godina:
Učiteljica: Vaše dete je jednog učenika istuklo i psovalo mu majku.
Majka: Gospode Bože...
Otac: Ma to su deca, bre, igraju se samo, preterujete i vi.
Majka: Šta pričaš, bre, to!?
Učiteljica: Kako biste se vi osećali da je vaše dete neko dete istuklo?
Otac: Mom sinu se to nikad ne bi desilo jer ga ja ne pravim da mi bude pi*kica.
Majka: Ja ću skrenuti pažnju sinu da to ne radi. Vi ga smirite, preuzmite odgovarajuće mere...
Otac: Nikakve mere vi ne preuzimajte. On je dobro dete i ponaša se kao ostala deca...
Učiteljica: Gospodine, ja ne mogu da dopustim takvo ponašanje. A što je najgore, to upravo vi radite. Vi ste njegov otac. Morate da ga smirite.
Otac: Ma nećeš ti mene da učiš kako da vaspitavam svoje dete!
Dete sa 13 godina:
(već ima ukor nastavničkog veća, trojku iz vladanja jer je nastavnicu biologije gađao saksijom, izudarao malog prvaka i duvao lepak)
Majka: Kako je bilo u školi, sine?
Sin: Ma kaznili me jer sam nekog malog išutirao.
Majka: Kako si smeo!? (udari mu šamar) Sram te bilo, biješ decu manju od sebe, ne smem da dođem u školu jer me je sramota!
Sin: Taaaataaaaa!
Otac: Molim, sine.
Sin: Mama mi je udarila šamar.
Otac: Ženturačo jedna! (udari joj šamar)
17 godina:
Otac: Sine, izbacili su te iz škole, nemoj više da valjaš drogu.
Sin: Šta tebe, bre, boli ku*ac šta ja radim? Radiću šta god hoću i kad hoću! Inače, Ana je abortirala.
Majka: Pa koristi kondom, sine!
Sin: Koristi ga ti!
Otac: Gde smo to pogrešili?
Majka: Nosi se i ti sad u pi*ku lepu materinu!
Sa 20 godina završava u katastrofalnom društvu, postaje huligan, često biva uhapšen i na kraju završava tragično zbog nevraćenih dugova/izdaje/nečeg trećeg.
Roditelji, da li ćete sada razmišljati kako vaspitavate dete?
Zona sumraka
Novine koje su izlazile devedesetih, iz kojih si za tadašnjih pet dinara mogao da saznaš ko planira treći svetski rat, da su pterodaktili počeli da kidnapuju ljude (kažu svedoci), ispovesti čudovišta iz Loh Nesa, sve o veštičarenju i drugim okultnim radnjama, i da pročitate ekskluzivni intervju sa vanzemaljcem koji je hteo da ostane anoniman, i koji tvrdi da je tajna invazija počela još pre Rozvela, da ulazi u treću fazu kao i da je prezadovoljan sarmom i šljivovicom. Ako niste znali kako da preživite smak sveta, zona sumraka bi vas detaljno pripremila, objavili su i slike dva hitlerova naslednika, i još mnogo mnogo neverovatnih priča i pojava..
Postoji tvrdnja da su tekstove sastavljali studenti psihologije, sociologije i arheologije, koji su tako skupljali pare za kirije i školarinu. Najplodnije ideje nastale su na wc šolji..
Nije utvrdjeno zbog čega su prestali da je štampaju, mada treće oko uporno tvrdi da su previše znali.