smor u najavi

Кад екипи из играонице одеш по пиво

Vrijeme je stalo... pod uslovom da vrijeme posmatramo kao subjektivnu kategoriju, jelte.

Tor sjedi u nekoj ogromnoj stolici i masira čeoni sinus suzdržavajući se da ne zaplače, dok mu dvije Valkire purnjaju rac. Na drugom kraju kosmosa Ares se uhvatio za glavu od šoka i ignoriše na stotine tvitova u kojima je tagovan kako bi mogao iznijeti svoje mišljenje o onom što se upravo desilo.
Buda se ustaje po prvi put još od kad je umro Ipče Ahmedovski i krsti se.
Bodiroga je izgasio mobilni a Kaletu je svečano uručen otkaz.

Svega par trenutaka prije nego što će se sve navedeno desiti planeta zemlja je, da se tako bez lažnog proseravanja izrazim, otišla u kurac. Naime, istu je potresla najveća društvena katastrofa u njenoj istoriji.
Ono od čega se strepilo milenijumima iako se znalo da će kad tad morati da se desi. Ono zbog čega se i razmišljalo da li ljude uopšte treba stvoriti. Desila se kulmunicija postojanja ljudskog društva koje je, malo je reći, otišlo sa stilom.
Došao je čas da se slovenski i germanski narodi obračunaju jednom za sva vremena. Da se zna ko kosi a ko vodu nosi i da se vidi ko je imao veću kurčinu Hitler ili Staljin, pošto se već zna da je Hitler imao samo jedno jajo (*prim. aut: ali vrijedno*)

I evo nas! Diglo se i staro i mlado. Nejač, invalidi, Mujo i Haso, moja baba i tvoja baba i Bata Živojinović. Ma sve živo i mrtvo kreće ka granici između Austrije i JXXSFRJ (Jubilarna Dvadeseta Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).
Svi su spremni za bitku sa posljednjom kraljicom našeg bitisanja kao naroda - Njemačkom i njenim vazalima Austrijom i Švajcarskom dok cijeli svijet gleda na nas u iščekivanju da se desi nešto fantastično.

Di Maria

Ameri neće da šalju mirovne snage jer je ministar odbrane odlučio da obrne roštilj taj dan.
U Japanu je neradni dan a u Nepalu uvode struju jednom selu iz kojeg zbog snijega nijesu mogli doći da gledaju direktan prenos.
U Sjevernoj Koreji uvode televiziju.

Njemci zatvaraju fabrike i vrše genocid nad gastrabajterima. Usput ubijaju i Turke i još 50 miliona jevreja kako prenosi "Glas Jerusalima."
Takođ pale pogranične gradove kako varvari ne bi mogli koristiti njihovu naprednu infrastrukturu u slučaju da ih zauzmu.

Sa druge strane u Moskvi Putin LXIV sjedi u svom kabinetu i grize cigar razmišljajući kako da kaže ovima iz JXXSFRJ da bi najradije da se odloži okršaj tamo neđe do poslije miholjskog ljeta jer kako tradicija kaže, na Rusiju se zimi ne ide.
Reći će im da mora da ide na krštenje neko. To će morati da ispoštuje čak i neokomunistički režim Jugoslavije.
Otključava telefon i kreće tražiti broj druga Radisava ali pali se govorna pošta: "Drug Radisav je otišao da jebe mater Njemačkoj bagri i povali švalerku u Klagenfurtu, ali kako mu je švalerka u 8. mjesecu trudnoće ipak će samo jebati mater Njemcima."
Drug Putin spušta glavu na ruke naslonjene laktovima na krilo i počinje da jeca.
Drug Dimitri ga tapše po ramenu i pita da li treba da mu popuši.
Drug Putin odbija.

Za to vrijeme Blagoje iz Popovih Drača, pukovnik u penziji koji već duže vrijeme ima problema sa alkoholizmom stoji na granici i drži govoranciju o tome kako su Njemci pobili
4 milijarde Jugoslovena u IV svjetskom ratu i kako je došlo vrijeme da pojedu sva govna koja su izasrali.
Poručnik Sinan Polumenta, koji je inače neki pra-pra-pra...-pra unuk Dada Polumente (iako on to ne zna) a koji je stajao najbliže granici u tom trenutku, diže ruke i uzvikuje "Tako'e!"
Ne shvata da je ušao u kazneni prostor desnim laktom... Ustvari shvata...

*Zju!*

...ali kasno.

"Ubiše Sinana!" odjeknu masom. Poručnik Blagoje viče na ljude da se ne uzrujavaju nego da počnu sa primjenom plana B (koji je u suštini bio isti kao plan A, samo je razlika bila u tome da se sačeka da Njemci prvi udare).
Masa se zalijeće preko granice. Ima momentum. Njemačke trupe situirane u Austriji padaju kao pokošene pred najezdom ove horde.
Grad po grad pada u ruke Jugoslovenskih trupa. Prave se pauze od po 15 minuta da ljudi ukradu po kojeg lava sa kapije kao suvenir... Niko nema pojma da Albanci zauzeše pola teritorije JXXSFRJ za to vrijeme. Ni Albanci nemaju pojma da Grci zauzeše Albaniju, a Grci nemaju pojma da Turci zuazueše Grčku...

Austrija je na koljenima... Isto i sa Poljskom jer su se njemci sjetili da je napad najbolja odbrana.

Južni sloveni kreću da čiste pogranične gradove u Njemačkoj. Njemci stižu na 20 kilometara od Moskve... Snijeg ovog puta neće pasti...

Putin zove Dimitrija da ovaj Zovne Sergeja pa da on zovne onog malog što radi sa onim bombama i da mu kaže da lansira pola na Berlin a pola na Ameriku i da prije nego bombarduju Ameriku pošalju njihovom predsjedniku poruku u kojoj piše da im se seru u usta kapitalistička.

Par minuta kasnije Njemci su na 10 kilometara od Moskve.
Američki predsjednik odgovara sa ženinog telefona: "Važi. Ovo mi je ženin broj, nemoj da je cimaš slučajno." i priprema kontranapad.

Na bliskom istoku su protesti jer ne učestvuju u ratu. Izbija građanski rat u kojem umire 10 jevreja i pola miliona Arapa. U Bijelu Kuću stiže izvještaj da je poginulo 5 milijardi jevreja i dvadeset hiljada Arapa. Amere boli kurac.

Ovima iz Kine isto dosadanu pa odlučuju da bombarduju Afriku jer njih niko neće a onda da unište i sami sebe... Prije toga na državnoj televiziji puštaju Valtera po posljednji put.

Francuska proglašava kapitulaciju i...

**Bum!**

Fast-forward par sati kasnije...

Savjet božanskih bića donosi odluka da je potrebno promijeniti pristup društvenom inžinjeringu i da su dinosaurusi zapravo bili najbolje riješenje i da je sve poslije njih bila čista komercijala.

Nedugo zatim, negdje u Kaliforniji, jedan krokodil se uspio zavući u rušvine dvospratne kuće koju je već počinjao smatrati svojom. Našao je nečiju ruku i krenuo se sa njom u čeljustima probijati kroz nered koji mu je blokirao put do dnevne sobe u kojoj je nanjušio ostatak svog obroka.

Taman kada se spremao ući u pomenutu, čuo je nešto što nikada ne bi očekivao u ovakvoj situaciji.
Čuo je kucanje na vratima a nedugo zatim i riječi koje su odzvanjale kroz cijelu kuću: "Došli smo da porazgovaramo o spasitelju."

...

Кад је Бог стварао човека имао је замисао да мушкарац буде доминантна фигура која ће да се рве са мечкама зарад преживљавања, да лупи шаком о астал кад затреба и да обезбеди породици храну у виду ситних дивљачи која су имала несрећу да им баш тај дан Сатурнов прстен уђе у Пету Кућу и Јупитерову путању.

Са друге стране, имамо жену која је нежна као Давид Силва у дуелу, коју обичан поветарац може да претвори у бејблејд. Она чека да јој муж дође из лова и донесе храну а успут се моли да се случајно није неки гладни медвед овајдио о њега. Две различите стране света, две различите обавезе које теже једном циљу.

Сексуални диморфизам представља **разлику између мушке и женске особе** која се огледа у грађи, снази и психичком склопу. Међутим, често се могу запазити чланови који су из једне групе побегли у другу и обрнуто (прим.аут. Марија Шерифовић која је све само не очајни колутић који зависи од јаче половине. Или, замисли сцену, у кафићу ђускаш и приметиш неку дугокосу како те прожима погледом. Таман помислиш да би је раставио као квадрат бинома, кад – ОПРЕМ – мушко).

Све се променило. Видиш да ни снег неће да падне, дете га јебало.

Јес да се каже да не треба веровати некоме ко мрзи таксисте и конобаре, ал није баш да ове друге прати репутација да су поштени.

Дал ће да ти закине 0.01 кад ти сипа водку и да убаци лимун и лед да не приметиш, дал ће пијаном да ти убаци још пет пива на рачун, да ону ручицу за еспресо окреће мање да не активира бројач, дал ће да те заврне за кусур и уз све то још да очекује бакшиш... Нешто мора, јебеш га, тако је слађе. А и правила професије тако налажу, ко је сад он да иде мимо свих?!

Као што у животу иначе бива, професија изазива и професионалну деформацију, која те прати где год да кренеш. Хтео - не хтео, ако си једном био конобар, остајеш конобар за цео живот, макар у очима других.

Žena peder.

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Uvodni deo rečenice koja ima odričnu konotaciju i koja služi kao odgovor na nečije pitanje, konstataciju ili molbu.

Kad žena uleti sa pola kinte za kondome.

Ključ uspeha. Harmonija duha i tela, savršenog kontrolisanja čija kroz linije čakre tako da svaki pokret bude miran, staložen, šmekerski kao kad Pol Njumen pali svog Pontijaka GTO u Slep Šotu.

Umro drugom najlepšom smrću na svetu. Uveče legao, ujutro nije ustao.

Постулати квалитета дефке, са терминологијом иницијално потеклом од Лукса Уч'теља. Ако каниш написати добру дефку, не смеш писати лошу, те ево кратке легенде ових израза, као водич за новајлије жељне славе и он-лајн пражњења либида.

Овсебујност (свеобухватност, систематичност) подразумева да дефка обрађује мало генералнију тему од "Свраба међице на другом часу преподневне смене". Чак и ако је тематика специфична, пожељно је да има одређену структуру, да не кажем главу и реп. Наравно у том жару писања не буди Толстојевски, јербо то онда тешко да ће ико читати, а и Каизену ће да лупају пенале због прекорачења диск-квоте на молдавским серверима.

Виспреност. Дефка би требало да буде оригинална, да заинтригира ум и заврцка попут бијонсаре у еластину. Шаљиве форе и прежвакане игре речима, те препотопске пошалице са рабљењем парова типа "мудо/јаје", "женска/риба", те њиховим бесконачним комбиновањем у синтагме "Јаја на очи", "Рибља салата" и сл. сачувај за течу из Рековца или евентуално за Дане кајсије у Миоковцима и мување припитих пичади између биса Радета Јоровића и напева Црнућанки.

Живина. Иако је овсебујна, дефка мора бити покретна, питка, да клизи ко 'ладно пиво низ једњак надничара. Умоташ ли је у превише мамбо-џамбо реченица, губећи и сам нит док је пишеш, тек ће несрећни читалац бити у раребусу и застати насред пасуса, заробљен у брзовезујућем цементу хаоса. Као што је добар филм стварност лишена досаде, тако би требало да и добра дефка буде окраћена за осредњост, остављајући само читко слатко језгро. Не заборави правопис, велика слова и остало. Ево ти неколико знакова интерпункције, да ти се нађе за почетак: .;-,;,,:.’’’

Шашољивост. Зајебанција. Живот је апсурд и хајмо се сада мало, брате, завитлават' са тим. Дефка треба да засмеје читаоца, наравно ако није од оних озбиљних (погледај под Мехкоћа). Да се нолајфер који заваљен у двоседу чита, док грицка чипс и натапа га колом, зацени лепо од смеха, закашље од слано-слатке смеше у устима, испљуне већину на монитор, и мал' не крепа од трунке Дебелог-Чипса-Што-Га-Рекламира-Сергеј-Јебо-Деду-Свог-Трифуновић, упале у душник му.

Мехкоћа. Душевност, хуманоћа. Обично краси оне озбиљне дефке, које те испуне топлином или те натерају да се накратко замислиш над животом, а онда се пренеш и наставиш да гађаш укућане празним лименкама од пива. Уме да се искомбинује и са шашољивошћу, дајући микс сете и хумора. Мехкоћа не сме прећи у патетику, а граница уме да буде танка попут јефтиног тоалет-папира. Ако си мислио жалити што си нејебач, промени канал. Мада, овде су сви махом апстиненти првог реда, ех, када се само сетим, како сам некад… Ках, Ках.. Углавном, мехко није пичкасто, него, па: мех-ко. И капак!

Flertovanje i uzimanje brojeva ribama bez namere da varaš ženu.

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. *Spletom okolnosti* fazon. *Rendom-izacijom mogućnosti* - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo *šmekersko* - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu *Lukić Reisen*-a na redovnoj liniji *Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt*. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

На листи бесмислених ствари одмах после безалкохолног пива а на листи пичкастих ствари убедљиво прва са 9 празних места испод себе па онда опет самоубиство па тек онда остатак.

Имаш проблем? Дугови код зеленаша, коцкарски дугови, остао си без места пребивалишта, одрекла те се фамилија јер си педер, јуре те да те убију, оставио си породицу без динара или због неузвраћене љубави? Па реши проблем, проспи себи мозак по дормео душеку или скочи са моста ал на бетон. Јуче. Проблеми се тако не решавају. Чак иако си решио проблем за који мој си га решавао ако те нема? Где је онај осећај када си се прибрао, скрпио или зарадио кинту да вратиш па одеш у кафану да наздравиш себи јер си војвода? Где је осећај када јуриш за сукњом 2 школске године а на крају јој га увалиш на 10 година матуре па јој кажеш да је добила стрије, дупе јој добило облик контур јастука и да си замишљао да уме да га пуши? Где је осећај милине решеног проблема? Што већи проблем то је осећај бољи када нестане.

Ако те је оставила или чак није ни била твоја а пресудио си себи само си потврдио њено мишљење да ниси материјал за њу. Пизда си, која девојка готиви пизде? Има и таквих, кажеш? Па и ако има нећеш јебати јер си мртав коњино! Ви што се убијате због љубави сте најгора сорта, вас бих оживео да могу само да вам кажем да сте идиоти па бих вас убио. Без да трепнем.

Има и "несебичних самоубица". Рокну се јер су увалили породицу у говна. Браво. Сада нису само у говнима било које врсте него су остали и без члана породице. Поред таквих "вољених" ови други им и не требају. Могао си им и поломити свима по руку и ногу, исећи струју да не морају да је плаћају и пријавити комуналцима да бацају смеће на дивљу депонију. Када им се већ усераваш у живот уради то до краја.

Какав год да је проблем може да се реши. Скупи то мало муда што имаш, ради 2 посла а увече као ноћни чувар па тамо спавај, иди поби се ко мушкарац са зеленашем, зови полицију, иди код курве истреси се, олеши се у кафани, уђи у скупштину или банку са бомбом, уби онога ко ти ствара проблем па издржи у затвору а не себе.

Ви сте срамота за људски род која није ни требала да се роди. Грешка у људском коду, ионако исквареном до максимума. Нисам од оних што пропагирају "лепоту живљења и сваки дан је нови дан" али поштуј живот и ради на њему да буде бољи, не одбацуј га. Осим ако ниси смртно болестан и падаш у постељу на туђу грбачу, онда се рокни и спаси некога муке, онда си лорд ако се убијеш.

Кажу разни психолози: самоубице су болесни људи, као такви су рођени и само је питање када ће то испливати на површину. Господо психолози, дипломе набијте себи у дупе-самоубице су пизде које су тако навикле да иду кроз живот и тако су га и окончали.

Дефиниција је писана за mizantrophy.

Ovaj izraz potiče iz unutrašnjosti Srbije, sjedinjuje sve kulture (pank, rok, metal) pod jednim krovom i koristi se kada se govori o tipovima (uglavnom) sa dugim kosama u martinkama, sa prepoznatljivim crnim majcama koje imaju logo benda, (Metallica, Pantera, Disturbed i mnogi drugi). Metalike su takođe i vrištavci, treskavci, narkomani, tresoglavci, sektaši iliti sekte, drogeraši...

Ako izdvojimo jednog iz te grupe "Metalika" i posmatramo ga kao jedno ljudsko biće shvaticemo da se radi o čoveku sa zavidnim IQ-em , ambicijama i znanjemm koji je rekao NE ispiranju mozga raznim Reality Show emisijama i televizijom uopšte.

Sagledajmo razmišljanje prosečnog Srbina koji šeta kejom i spazi grupicu "Metalika":

1. E samo mi je falilo na ove drogeraše da naletim. Treba neko da me izbode ovde.
2. Ccc, pogledaj života ti na šta liče. Ovo sve pijano, ludo. Da l' imaju roditelje, živo me zanima?!
3. (Dok prolazi gleda u suprotnu stranu misleći da su sve oči uprte u njega i čeka da ga neko napadne i ubije)
4. (Udaljava se od grupice) Uh, prođe i to.

Zapravo, niko nije ni primetio čiču koji je upravo prošao.

I dok govorimo o Srbiji u kojoj se prihvataju razlike, o tolerantnoj Srbiji, Evropa prosto vapi za nama.

Znam je. Znam je sigurno. Posmatram je krajičkom oka već više od pola sata, mislim da me nije provalila. Ček' da se prisetim kako je mogla da izgleda kao dete...možda smo se igrali u parkiću preko puta obdaništa...onda bi trebalo da je tu negde moje godište, ali izgleda mlađe, pa dobro očuvana je...nije iz parkića, ne mogu da povežem...možda smo bili zajedno do trećeg dok se nismo odselili sa Miljakovca, ali sigurno nije bila u mom razredu, toliko lud nisam, možda druga smena...ne, onda je sigurno nisam viđao, preklapali smo se samo posle šestog i pre prvog časa, a to smo žurili da kupujemo viršle..
Da nije neki sportski dan u Pionirskom gradu? Možda je iz neke druge škole...ma jes' video sam je na sportskom danu u trećem razredu i kao fazon do danas je se sećam...nije to...
Čekaj, a srednja? Nije išla u „Valter“ sigurno, možda u Trgovačku, pa smo se sretali u „KP“-u posle časova...ne, nije ni to...sada već buljim...čekaj...žurke, bašta SKC-a, koncerti...Akademija? Šta znam, sada mi je tako slatka da ne bih rekao da je ikada kroz onu pukotinu u zidu Akademije videla u zoru krajičak neba iznad Kneza...
Jebote, da mi nije neki rod preko ovih ćaletovih iz Ježevice, možda sam je viđao na nekoj svadbi...ali bila bi na slikama...ne, ovo već nije normalno, znam bre da je znam, samo imena da se setim, ma kako da ne, pa to je najteže... miris!
Da, miris! Mirise ne zaboravljam, naročito mirise kose...puna koncentracija...nemam ništa...samo osećaj da mi je sa njom lepo, sigurno, da me zna, da pred njom nemam tajni, da me razume...koji sam izlapitis...a šta, ovo mi je tek četvrto pivo...četvrto pivo i četvrta banka...Umri Veseline Cvetkoviću...A šta koji kurac, pa nisam klinac...pitaću je, jaka stvar, nešto ćemo zajedno da iskopamo...u breee, ala mi lupa čuka...Ajde...

Najčešća uzrečica u Vojvodini kad nešto krene po zlu. Zbog učestale primene malo je mutirala pa se danas koristi za izražavanje i drugih emotivnih stanja, a ne samo straha, boli i sl.

Прво, новији вампирски филмови се праве за девојчице. Начи, вампир мора диде у средњу школу и да личи на Ђастина. А? Који Ђастин? Ајд не зезај, него гледај даље. Девојка Ђастинова (зваћемо је Ђесика), главна глумица у том филму, такође треба да буде лепа, ал не нешто много лепа, да девојчице којима тад расту сисе и бубуљице, и које генерално нису баш лепе, не буду превише љубоморне на њу, него да са њом могу да се поистовете и доду да гледају филм и купе постер, Ди Ви Ди и музику из филма, и чоколаду са главним ликовима кад крену да се продају.

Друго, радња такође мора да буде прилагођена девојчицама. Начи, крајње ретардирана радња. Дакле, јес да је Ђастин вампир, ал он неће да пије крв од девојчица и њихових родитеља, него пије неку кокошју крв коју има у фриждеру или неки напитак који је изумео да не би пио крв од девојчица и њихових родитеља. Укратко: Ђастин се мучи да би био добар. Е, ал ипак је вампир, тако да може свашта: дуради домаћи за пет минута, да скаче по три метра увис, дудара аутобусе, да очима види далеко и да умом види у будућност и тако даље.

Е, даље, прелепи вампир Ђастин онда упознаје малу бубуљичаву Ђесику, онда се мало као стиди, па јој каже да је вампир, она му каже да нема везе, онда се љубе, онда дођу неки зли вампири (што пију љуцку крв, а не кокошју ко Ђастин), онда отму Ђесику, онда их бесни Ђастин све побије или протера, и онда задња сцена у којој се љубе вампир Ђастин и његова девојка Ђесика.

А, да, заборавио сам да поменем: она мала што се свиђа са Ђастином мора да трпи критике код куће јер им је будући зет вампир, а она верује у ту љубав са вампиром. То је зато што се клинкице у том периоду углавном забављају да кретенима, па им родитељи стално приговарају, па да клинкице виде да нису саме, и да шугави и досадни маторци нигде не разумеју девојчице и њихова љуцка права и оправдања хтења, него их терају да раде домаћи и не дају им дизлазе из куће да нађу праву љубав.

Ал на крају чак и глупи и досадни родитељи виде да је малој боље диде са вампирима него диде у школу ил да ради домаћи, Ђастин је угризе и она постане вампир (ал не онај зли, него онај добри) и живи цео вампирски живот са Ђастином у срећи и здрављу.

Anglosaksonizovani izraz preuzet iz kompjuterskih igrica, a označava nivo nečijeg iskustva i veštine u nečemu ili sasvim obrnuto, to jest neiskustva i nemanja pojma.
Naravno, ukoliko se radi o pozitivnoj stvari, onda što je veći to je bolje, da se tako duhovito izrazim, ali ukoliko se radi o negativnoj stvari, onda je bolje da je što manji, da ponovo to kažem na duhovit način.