Opustilo se to.

Skroz im je okej da dođu nenajavljeni.
Dok sam napolju da bih kupio nešto da imaju da popiju, jer ih nisam imao u planu - uzmu moje papuče.
Pojedu mi ručak pre nego što dođem s posla baš kad sam razmišljao kako ne moram mrtav umoran nigde svraćati, jer, jelte, ima u frižideru.
Uzmu moje papuče.
Kažu "što lažeš da nemaš ništa gazirano, eno ti Pepsi dole", iako sam poslednju limenku sakrio u frižideru iza velikog pakovanja margarina, soka od cvekle, nedopingovanog uzorka urina i sirupa za kašalj. A sok od cvekle ne piješ, jbmlti sunce.
Uzmu moje papuče!
Uče papagaja navijačkim pesmama pogrešnog kluba.
Traže pare na zajam, pa mi pričaju gde su uplatili more.
Uzmu moje papuče!!!
Dovedu i decu, slobodno ja da ih opomenem "ako prave neko sranje, hehe".
Uključe moj komp i slože ikonice na desktopu "by name".
Uzmu moje papuče!!?#$!
Shvatim kad odu da mi nema ni kokica koje sam planirao uz onu Pepsi kad se uveče najzad opustim uz neki film.

Moja rodbina.

Njena rodbina.

Kumovi.

Presrdačne komšije.

To što sam ljubazan ne znači da smo toliko bliski da stružem vaše govno sa wc šolje. I ne želim da budemo, alooo.

Opustilo se to… Al' barem mi papuče budu tople kad najzad odu.

Jedan od fenomena koji je masovnom upotrebom interneta postao duboko rasprostranjen međ' ljudima sa ovih prostora, a preti čak da potisne u drugi plan i "Klikni like ako je Sveta Petka dobrodošla u tvoj dom" ljude.

Naime, u pitanju su tekstovi u kojima se raskrinkavaju zataškavanja raznih naučnika, da l' vezano za lečenje neke jebene bolesti, pojavu nekog prirodnog fenomena ili možda sakrivanje bitnih istorijskih činjenica.

Kako god, ovi tekstovi imaju svoju široku publiku, međutim sve je ok dok oni to rade u svoja četiri zida. Problem nastaje kada počnu da smaraju postavljanjem linkova svuda ili još gore, kada te sretnu na ulici i pričaju o tome dva sata bez namere da te puste da kupiš jebeni nimulid jer te boli glava, a ne želiš da probaš tradicionalni lek iz središta Sibira koji se sastoji od mešavine snega, govneta od belog medveda i sibirske ljubičice, koja uzgred ne postoji.

Adil Ciganjin.

Kao i njegov američki pandan, pevač je, crn k'o podrum, a na sve to i on je običavao da šopa ženu, mada opet ne znam čemu frka kad je to kod ciganja, da l' ovih domaćih ili prekookenaskih afričkih, sasvim normalna pojava.

Iako smo svi mi očekivali da će Džej sa Dorčolskom ekipom da mu olupa pičku, pošto se uvek kurobecao kako je on neki krimi-džimi Ciganjin, to se nije dogodilo, pretpostavljam zato što bi mu trebale merdevine da bilo kome udari i šamar, tako da se Adil šetka slobodno po gradu i traži novu Ciganjku da je lupa za doručak.

Verbalizacija mambl, hatata-batata-pevamo-ni-o-čemu repa koja se odnosi na iznošenje gomile glupih često nepovezanih stvari ili predstavlja puku mantru neartikulisanih tonaliteta.

kad devojka iako zna foru opet kaže 8

Osećati nalet inspiracije za pisanje i zamišljati kako će tvoje misli lepo izgledati kada se pretoče u grafeme. Sve je tu - ideja, nadahnuće, volja - još samo pero da se naoštri pa da vrh pisaljke zapara po nevinoj belini hartije...

Pero se može oštriti i na nekoga - kada se spremaš da se kritički osvrneš na nečije pisanije ili delanje te da mu se u pismenoj formi, direktno ili uvijeno, pošteno najebeš majke. Kad već ne možeš (čitaj: ne smeš) u facu to da mu kažeš.

Vremenski period trajanja života svih nas.

Tri, četiri koraka naglog ubrzanja, nakon što ih štipneš za dupe.

Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.

Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je "dogovoreno". Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.

No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i "komunicirao" kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati "dil" tačku.

Секундарна рупа, аналац, рч. Ту где јебе срећнији порнићар, јер је овај други црнац заузео први слот, односно чкупи. Такође, нешто о чему ти овде можеш само да сањаш, јер ти је риба домаћа, конзервативна курветина, која ти даје да је клесаш само у цупи, те се изврне ко крава и одапиње неке баговите звуке, ко хелп опција на виндовс пасијансу кад ујебеш колону. Онда ти лепо спас пронађеш у земљи киднапера, оргија и самбе, јер се младе, преплануле католкиње воле севати у двојку не би ли очувале пичију мембрану.

Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:

Pa pička vam materina! Pardon. Pa pička vam materina! Jel može gori kliše jel ima nešto gore u istoriji kinematografije? To je to: američki sto, krofna, nameštaj, toster, luster, porodica, no mladiću čime se ti baviš, otac porodice bankar, stavova čvrstih, ćerka plava navijačica hihi sestra joj sedi smorena pored kašikom gnjavi po tanjiru. Koliko puta, zašto sve isto i onda kada je situacija zategnuta: hej, Džone dođi nešto da mi pomogneš u kuhinji! Kao ima da se pomaže, pa nisi ti majstor Vuksan pa ti treba neko da ti pomeri šporet od zida, šta ima da ti pomaže koj kurac! Pa pička vam materina, kaži: Džone, govedo, dođi ovamo, pusti mlade da se jebu, ili Džone, majmune, teraj mi to iz kuće, ili Džone srce moje dođi u kuhinju da mi pomogneš da uguram varjaču u pičku ovi mladi smaraju brate realno.

Riska vam svima jebe keve usputno: ARANĐELE, OVAJ ZAMRZIVAČ NE RADI! To je rečenica, to je kuhinja, to je život, to je artistički maksimum ostvaren minimalnim sredstvima pirueta ala ristana na malom prostoru pokvarenog zamrzivača sažeta cela istorija ljudskog roda u tim rečima!

Помисао који се често јавља код дјеце у сиромашнијим породицама, у најкритичнијим годинама одрастања, пубертету и адолесценцији. Осјећај револта изазваног родитељским статусом и недовољним материјалним средствима. Масовна појава ниподаштавања родитеља, обично праћена безразложним бунтом и непримјереним социо-физичким понашањем.

Услед огромне деградације појединца, искренутих и наметнутих моралних вриједности, руинирања породице, дијете почиње да размишља у правцу материјалног обезбјеђивања и финансијске слободе. Уколико му то није испуњено, почиње да криви своје родитеље, исказује жесток бунт као одговор, у наивној замисли да ће тиме изазвати грижу савјести код родитеља и промијенити стање. Често тако, несвјесно, оду далеко од сигурне зоне и изгубе се у свом расуђивању граница шта је добро а шта не. Родитељи, с друге стране, у вихору проблема којим их обасипају, и сами незадовољни собом, са премало самопоуздања и ауторитета а превише несигурности, гледају немоћно, питајући се гдје су погријешили.

Ипак, дио се извуче из колотечине и блата. Једноставно схвати да појединац не утиче много на макросвијет око себе и да често човјек није крив за све што му се деси. Устану, наставе да се боре до задњих атома снаге, схватајући да ће и они, једнога дана, имати своју дјецу о којој ће морати да брину. Други пак, потону дубоко, и даље кривећи родитеље за несрећну судбину и лоше одлуке, тјешећи се оним - "Мени моји родитељи ништа нису пружили"...

Kratak opis stajlinga mlađane i, pre svega, urbane tinejdž, rednek misice iz Montane.

Seljančica mlada, jedra i vedra. Ujutru muze krave, al' uveče voli da partija i klabinguje.

Ako nema velike sike, a ono barem ima pogolemo dupe.

Lomljena u struku, taman kako treba, sa osmehom od uha do uha, a plava kosa duga joj je vezana u dve kike.

Smeška se, smeška i pride žvaće žvaku, dok rančeri samo čekaju da je sa'vataju u mraku.

Svako voli piče, kad mu dlaka niče, samo neka preko trećeg kolena bude.

Jer, to je južnjačka uteha, a ne burbon, kada mlada kaubojka pastuva uzjaše.

Све већи феномен модерног времена. Последњи бастион одбране ортодоксних пијандура, штипача меснатих гузова средовечних конобарица, самотњака и боема.
Место које је у широком луку избегавано од стране хипстер момчадије која се чешља на урбано, третира браду препаратима за негу косе, прави лајт-шоу блицем мобилног апарата док клабингује и даје Јована Цвијића за пиво од 0,3.
Женска чељад је пак згрожена масним стољњацима, заговњаним вецеима, ласцивним коментарима на рачун свог изгледа од стране задриглих гостију али превасходно чињеницом да су таговање и остали облици фејсбуковања отежани услед недостатка вајрлеса.
А и окле вајрлес у кафани у чији је једини комад технологије 21-ог века телевизор у боји са додатком телетекста? Свакако и више него довољно сложићете се, размажена клинчадија слободно нек се педерише по клабанама.

Poslednja linija odbrane radnika kol centra. Rečenica koja treba da te spreči u jebanju majke i njima i firmi i direktoru. Neumoljiva statistika kaže da se posle uvođenja ove rečenice broj reklamacija smanjio za trećinu, a broj sudskih procesa zbog uvreda i pretnji povećao za 40%

Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss

Ovo bi verovatno bila najbesmislenija pesma ikad.

Želja koja se teško zadovoljava, električni impuls sa izvorištem na mestu gde počinje kičmena moždina, negde u onom primalnom delu mozga koji delimo sa zmijama i gušterima. Želja jača od svake druge potrebe, dovoljna da prekine osećaj gladi, žeđi ili umora. Dovoljna da čoveka od smislenog i evolutivno produhovljenog bića pretvori u slinavog idiota.

Želja koja ne poznaje nikakvu granicu i nikakav otpor. Samo zadovoljenje ili samozadovoljavanje.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.