PK

Period u životu jedne žene. Ne mogu ti tačno reći kad počinje, ni koliko traje, ali se da prepoznati po načinu na koji hoda. Završava se sa pojavom prvih hemoroida.

Vidio si je, prošao pored nje i umalo da joj dobaciš "Vrati konju glavu!". Onda si se okrenuo. I zviznuo. Njena ljepota nije primarna. Nije ni sekundarna jer je - nema, ali toj ženi pozadina cvjeta u punom jeku i svjesna je toga. Ima hod kao da je žulja nešto. Ne govori mnogo jer je glupa k'o kurac, a i nema potrebe. Dovoljno je da ćuti i da se okrene. I da ti kroz glavu, dok radiš radnju, prolaze Eva Mendez, Dženifer Lopez, Bijons, Vera Matović...

Ako si je ubrao u cvajtu, dok je nesebično širila butke ispred tebe, ako si bio onaj koji je uspio doći na red, dok su mnogi iza tebe strpljivo čekali - pa, čestitam, čovječe! Ne treba ni kesa da joj se stavlja na glavu, dok joj ti s leđa rascvjetavaš pupoljak.

Ne treba kesa? NE TREBA KESA??? Kakav danak neiskustvu...

Dečko koji masturbira pre ljubljenja da mu se ne desi erekcija za vreme istog, kako se ne bi obrukao pred devojkom.

Новајлија, почетник, нубић, њуфег. Лик који посао ког се прихвати обавља крајње аљкаво, у маниру неискусног младог дркаџијског приправника који није чуо за медоту маторе чарапе или папирних убруса, направи свињац и са улепљеним прстима и вешом оде у нове радне фејлове. Ни на тренутак му не пада на памет да ће људима око себе смрдети на ужегли мујспер, да је индијанац, ни да ће кева приметити да му боксе са принтом Покемона, поред оних браон и жутих, красе и запекле флеке потпуно нове боје, јер боли га курац, нема појма, он дрка у гаће.

Izjava vrhunskog jebača (poput Lepog Znojka) kada šutne ribu koja mu je i noge prala u lavoru koliko se ložila na njegovu potentnost. Posle njega potop. Nijedan više nikada neće biti dovoljno dobar, pa žena može i da odustane od muškaraca...

Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.

Tipično muvanje bez ikakvih finansijskih sredstava.

Девојка која није издепилирала стидне длачице.

Napunio si 20 godina. Jeb'o si, nisi... Nije ni bitno. Ako si jeb'o mnogo, smorio si se, i hoćeš da se zaljubiš. Ako si jeb'o malo, počinješ da opravdavaš svoje neopravdivo ponašanje floskulom "nije to za mene". I jedno i drugo vodi u brak...

Po posve drugačijoj klasifikaciji, jedni navodno vide brak kao brod do kog treba doplivati da bi se u životu stiglo što dalje. Oni lažu, a ko laže taj i krade. Drugi, pak, vide brak kao sigurnu luku, koje kad se dograbiš, ko te pita gde si i šta si...gledaš TV i samo kažeš "imam decu", jer je to najodgovorniji i najteži posao na svetu.

Iskustva naših predaka omogućavaju nam da izdvojimo 10 stanica na životnom putu, od kojih se svi braka tiču, a na kojima dobijaš priliku da se izvučeš; da živiš srećno, sveto učenje svih pornića i reklama.

Ako uprskaš svih 10 prilika...ne zaboravi da proslediš predanje svom malom. Šta znaš, možda povuče na mamu pa odigra pametnije...

Naloženim pojedincima (čitaj:klincima, kvazi mafijašima) jedina šansa da nešto opale.

S obzirom na kvalitet naseg fudbala,najveci razlog odlaska na utakmice....

Tip čoveka koga ne jebu ni 2%. To je ona vrsta mučenika koja nema pravo glasa ni u rođenoj kući, konobari ga skontaju tek kad svi gosti izađu iz kafane, taksisti ga ne primećuju ma koliko da ih doziva, a o šalterskim službenicima da ni ne govorimo. Njegovo mišljenje ima važnost ravnu mišljenju Mirka Cvetkovića. Uljuljkan u nebitnosti svog postojanja, navikao je da se ni ne bori za nešto bolje. Mukica.

Posle svakog raskida, obavezna fraza kojoj se prilaknja većina ostavljenih muškaraca. Volimo je više neg' 'leba da jedemo. Kad te sjebe drolja, dovoljno je da nakreneš flašu i sve se vraća u normalno stanje.

Mnooogo dobra stvar,pričo mi jedan što je gledo!!!

Donja polovina rakije, kad preguraš polovinu počne samo da klizi.

Rečenica sa kojom počinjem i završavam svako nastavljanje o tome da su sve žene kurve, slabiji pol, da ih teba tući i ostale varijacije na zadatu temu.

Plaćati pretplatu, a ne gledati RTS.

Лик који би само да се цмаче, а неће да се спусти, или, пу пу далеко било, да спава са новом девојком. Стидљивко.

Тикет на ком гарантовано нећеш добити ништа.

Лепа времена, играш се на улици са другарима знаш да се имаш коме вратити. Знаш да те кева чека са топлим јелом кући а да ћале црнчи ко коњ али боли те курац, твој живот се своди на то да изађеш и играш баскет или фудбал са другарима, трчиш по улици, вратиш се кући наждереш се ко стока и опет изађеш напоље. Држава ко држава покушава да те склони са улице, неће клошаре. Боље да утрошиш своју енергију тренирајући нешто него да висиш по улици и испражњаваш се тучама и конзумирањем алкохола.

На препоруку комшије полицајца уписујеш баскет. К'о да си у војсци а не на тренингу. Убрзо ти се то чини исплативо, добар си, траже те велики клубови твоје државе али ради мајке и љубави твог малог места остајеш у јебеној забити којој живиш. Сви те познају, легенда си града. И стари и млади ти се клањају, поздрављају те на улици ко друга Тита, ти си им божанство. Играш сезону две за локални клуб, остварујете велике успехе за ту регију у којој се налазиш. Имаш проблема са повредом/жениш се/ добијаш посао, за баскет више нема времена, ту и тамо опичиш једну двије текме као замјена али ниси више стандардан.

Држава се распада, зову те у рат, твоја се фирма гаси. Опште расуло. Некако ладећи јаја, са више среће него памети преживљаваш рат, враћаш се у своју јебену забит која је срушена. Од национализма ти пуца курац да се изјашњаваш као Србин а носталгија те обузима. Немаш посла већ дуг период, све више и више сањаш од старој држави, старом систему, старим друговима које више нема.

Добијаш неки послић од бившег колеге са баскета, плата минималац али ко је јебе. Довољно да поплаћаш рачуне и купиш себи пиво. Нема даље, носталгија постаје део тебе. Сваки дан после посла насадиш се на терасу, одвалиш стари југословенски рок и пијеш пиво. Проп'о си, ниси ни сенка старог себе, то ти и сви говоре, траже да се изјасниш ко си и шта си, али не претерују јер знају да си некад био легенда, ипак долази и тај тренутак кад разни кретени проглашавају све не-Србима који нису уз њих.

Гледаш како се распада твоје некад омиљено место сад јебени град без људи, гледаш пописивача у очи и кажеш му: „Боли ме курац ја сам Југословен“.

Definitivno najinteresantniji i najmisteriozniji lik iz kultne crtane serije “Mumijevi”. On jebe i leti.
Radi se o vrlo kompleksnom liku kojeg ne može svako da voli. Klinci kojima je on bio omiljeni lik obično su bili zreliji od svog društva baš kao i ovaj misteriozni ploditelj u odnosu na Mumija i ostatak kompanije, jer da bi se uvažio njegov lik i djelo potrebno je imati nešto viši koeficijent inteligencije od tetkinog Miška kojem je glavna zanimacija ultimejt fajt sa svojom mlađom sestrom.
Od njegovog prvog pojavljivanja u seriji, po njegovoj pojavi se vidi da je za svoje godine mnogo toga prošao.
Uvijek je u istoj pocjepanoj odjeći dugih rukava kojom možda pokušava prikriti tragove uboda igle nastale dugotrajnim intravenoznim drogiranjem. Ovu teoriju dodatno potkrijepljuje i činjenica da Svire ima jako proširene zjenice. Romantičari pak tvrde Svire nije ćoman, već da želi prikriti tragove sječenja vena za nekom nepoznatom ženom koju je sreo na svojim putešestvijama. U svakom slučaju odjeća ga dodatno izdvaja od ostatka Doline Mumijevih jer uprkos tome što se nikada ne presvlači, makar ne ide go okolo.
Svire je mršav, i često djeluje izmoreno. Izmorenost se osjeti u njegovom glasu i pogledu ali nije ona nastala svakodnevnim istovaranjem Tamića sa tatom Mumijem, već od burnog I teškog života. Ponekad se učini da je Svire razočaran u svoju sudbinu i da se povukao u izolaciju koju mu pruža Dolina Mumijevih kako bi se odmorio od svega.
Sviretov glas nije pretjerano muževan ali je ipak dovoljno dubok i misteriozan da stimuliše lučenje izvjesnih tjelesnih tečnosti kod pripadnica ljepšeg pola. Svojim boemskim glasom govori polako i rijetko ali mu je svaka ka’ Njegoševa.
Uočljiva je i sličnost između njega i Male Mu. Neki smatraju da je sestra Male Mu dovoljno stara da ima dijete njenih godina i da je Svire rano ušao u pubertet pa bi odatle bilo moguće da je džangrizava stanovnica Doline Mumijevih začeta u jednoj od Sviretovih veselih noći.
Obzirom na sve opasnosti koje vrebaju u divljini koju on često posjećuje (naročito zimi) a koje on uvijek izbjegne ili pređe na neki dovitljiv način opravdano je smatrati da je Svire već odslužio vojsku. Neki idu tako daleko da smatraju da je dotični kao rezervista išao na ekskurziju Hrvatska-Bih ’91-’95 pa da je vrlo moguće da je razvio post-traumatski sindrom koji ga je i natjerao da se povuče u vukojebinu u kojoj sad boravi.
Svire je i značajan klimatski faktor u Dolini Mumijevih. Krajem jeseni, on odlazi na jug gdje ostaje do pred sami kraj zime, kada kreće da se vraća nazad kako bi svojom usnom harmonikom označio dolazak proljeća. Kako se Mumijevi u tom periodu bude iz zimskog sna i time ponovo postaju aktivni članovi društva Doline Mumijevih, može se reći da je Svire na taj način i značajan socijalni faktor u istoj.