Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Posleda linija odbrane. Totalno ilerealna, ali iz nekog razloga svi je koriste. To kažeš kada te na'vata murija.

Оно што свака права жена, домаћица и дама мора да има увек при руци.

Za generacije rodjene sredinom 80ih...

Poslednja oaza - gledas kako 13-o prase odbacuju, kako roda ne moze da leti sa slomljenim krilom, sumski pozar, zivotinje gore... uzas bozji!

Sankcije/embargo - svi panice i psuju,useres se totalno jer si jos mali da skapiras o cemu se uopste radi, pa ti jos strasnije zvuci.

Bilesni crtaci - Miki Maus se napije, ili sta vec bese, pa se slonovi naduvavaju, rastu, lete i gaze jedan drugog; onaj mali crnac sto juri da ubode kopljem onu crnu pticu kao zbun sto raste, smanjuje se, pretvara se u lava, ako se neko seca...; pa olovni vojnik po koga se deru "nema jednu nogu, nema jednu nogu" zatim streljaju i njega i njegovu curu - HOROR; siromasna - "mama ja sam jos gladan/mama place/salio sam se mama!" - deca.

Mijatovic/Zil Vesier - ti se lozis kako ce nasi lom da naprave, trazis da ti kupe dres, lepis postere... Prvi pogodi precku, Davids, 2-1, ti places... Ovaj drugi produzi utakmicu sve dok Spanci ne pobede, ti, malo zreliji, psujes sve po spisku... trumaticno!

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Драџа. Драгстор који ради целе ноћи.

Питање које себи поставиш кад превалиш двајес` неку - у петнаестој ти се двајес пета чинила далеко,далеко,маторо. И иду ти године, а ти више не можеш да слушаш "А...има неки дечко?" и "Кад ћеш `се жениш?". И иду ти године, а ти и даље блејиш на истој клупи са истом екипом и јебете још једно другом кеве из исте форе.Жена, муж, деца, пос`о, кућа, ти, ко и у петнаестој, изгледају ко да требају неком другом да се десе.Ништа ти већи џепарац није него ко у петнаестој. Тешиш се да никад нећеш да одрастеш.

Da si odmah zaćutao! Kuš, i to ekspresno.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Katanac na raspravu koja je otišla u njegovom smeru. Nema dalje. Od rasprave čini monolog, i ne jebe živu silu. U rangu sa odgovorom „i, šta?“ posle svake rečenice. Svaki nastavak priče je uzaludan. Izgovara se odjednom, kao „jeltakotakoje?“.

Nama samo alat može da pomogne. Nije bio lud onaj Hića kad je stavio natpis "Rad oslobadja". Ni onaj Tito što je organizovao radne akcije. Radilo se, gradilo, sticalo, ljudi su se upoznavali i družili, i sve je nekako funkcionisalo. Nismo bili gldni, ali nismo imali ni snage da se svadjamo ni vremena da zadrignemo u masti, dosadi i perverziji. A danas nema više diktature, i ode sve u kurac..

Kramp vama treba. Kramp, čekić, ašov, lopata, motika..Zašto? Zato što ste postali odvratna bezlična stoka, jednaka u prividu različitosti. Želudci i debela creva. Ako bude i malo pravde, neće se sve okončati u jednom bezbolnom prasku - ne. Prvo će da zavlada neka opšta gvozdena diktatura. Zašto? Jer smo poziljaveli do kurca, i dokoni smo u pizdu materinu. Zbog lajkova na fejsbuku, 186 komentara na definicijama, zbog svadbi od 5 000 000 dolara, ferarija, prade, kurca palca..Zato što rad zaista oslobadja.

Ako mi zlatna ribica, jednorog, irski patuljak ili neko drugo mitološko čudo ponudi jednu želju, poželeću da budem vaš lični diktator. A onda..Onda ću da vam se najebem majki.

Izraz koji je potekao iz serije "Crni Gruja"... Koristi se kada želimo da skrenemo razgovor sa neprijatne teme, a da u isto vreme ispadnemo duhoviti. Slično kao "baš lepo vreme danas", samo što je mnogo zanimljivije.

Himna fudbalske reprezentacije San Marina.

Način na koji se prenosi nameštaj.

Omiljeno poredjenje kod seljaka kad prichaju o RAKIJI!

Nejestivi deo punjene paprike.

1. Rolne toalet papira ne niču same u WC-u.
2. Prašina pada po mestima gde je nikada ne biste očekivali.
3. Potrošačka korpa je zapravo još skuplja nego što piše u novinama.
4. Keva mozda upada u sobu kad vam je devojka tu, ali za razliku od cimera nikad ne dobije zelju da malo visi s vama.
5. Kreteni iz elektrodistribucije će vam stvarno isključiti struju ako je ne platite mesecima.
6. Kreteni iz telekoma će vam još brze isključiti telefon.
7. Majstori koje ne znate vam naplaćuju duplo više nego oni kod kuće, iako saopštavanje cene svojih usluga počinju sa "ali za tebe..."
8. "Ne mogu da izlazim, sredjujem stan" je skroz validan izgovor za propuštanje izlaska.
9. Keva nije luda što usisava tako često.
10. Ćale ne bi izdrzao sam ni tri dana.

Objekat za budjenje lažne nade.

Stari roditeljski savet pred odlazak na rekreativnu nastavu, ekskurziju, u park ispred zgrade.

Jer, kao što svi znamo, tako valjda dileri navlače mladež na drogu...

Srednja i osnovna skola su najverovatnije mesta gde svako musko strada, bez obzira na to da li je k'o od brega odvaljen ili debeo k'o crkveni mis u manastiru na Kosovu. Uvek mora da radi fizicko i mora da tegli svakojake mikroskope, stolove, stolice, prosto receno, kad vec nije diplomirani domar, onda je bar domarski tehnicar.