Alan Smit
Лик у друштву који је увек у запећку. Неприметан. Резервиста. А онда кад улети на терен, поцепа све што може, најебе се кеве противнику и оде да слави са екипом, опет као другопозивац и резерва, иако је иначе херој.
Овај бивши играч Манчестер Јунајтеда се никада није наиграо, али је увек забијао голове и још по нешто. Није оверио једино Фергијеву жену, па се спекулише да ли је разлог његовог одласка из Јунајтеда тај или то што се ваљао са Роналдовом вереницом.
Мићко: Ено га Ђоле Смит.
Станко: Што Смит, брате?
Мићко: Ма исти Алан Смит, јеб'о га отац. Јуче губимо 2:0, он мукица скупљао лопте и тренер га као убаци у 85. минуту и будала звекне три гола. Победимо.
Станко: Не сееери. Ау какав је цар.
Мићко: Ма није то ништа, изашли у град после. И ту он, Цоа, Ђомла, Шоми и ја. Ова тројица манекени, познати фудбалери, возе добра кола, ни ја не заостајем, а Ђоле ем је сув к'о грана, ем је ружан и глуп, а и нема пребијену кинту. И ми ти ту цело вече нападамо рибе и пијемо корпе, а њему буразеру приђу плавуша и црнка и одведу га својим колима у непознатом правцу. Погледај га само како је срећан.
Pa da popijemo
Омега (илити слово Ш) посла завршеног на обострано задовољство странака учесница. Обавезна клаузула у епилогу сваког уговора (усменог или писаног) закљученог у Србији или српској дијаспори, одмах изнад потписа.
Ја, Ратомир Шиљковић, при чистој свести и здравој памети овим тестаментом изјављујем да своју имовину остављам свом сину Миомиру. Из те заоставштине бих изоставио плац од три дулума у засеоку Бабинос коју остављам својој снаји Радмили јер ми је мењала пелене док сам се усирао због ове болештине што ме јебе већ шест година. Морао бих да изоставим и плац са кућом, њих остављам кћерки Милеви, под условом да нађе нормалног мужа а оног мајмуна остави, да ми изроди два унука и осигура опстанак племените лозе Шиљковића, ова два синовљева говнета не признајем за унуке нити за људе. У случају да она то не уради, кућу дајем добротворној организацији. Нећу да ми онај магарац од зета живи у раскоши коју мојих десет прстију ни из чега створише. Будући да ми је покојна бивша жена, којој ћу тек да јебем матер кад стигнем на онај свет јер сам сазнао да се јебала са комшијом Радетом, покој му души, узела све кад се развела, мом сину остављам ауто марке Опел, модел Кадет који је хаварисао пре седам година, ако га није продао у старо гвожђе за ових шест месеци колико сам већ у старачком дому у који ме је он и сместио, а ја сам сигуран да га је продао. Ерго, мом сину Миомиру остављам курчину, ионако је цео живот био педерчина.
Још само да умрем, па да попијемо.
Ратомир Шиљковић
П.С. Стан у улици Маршала Тита, који заборавих да напоменем горе, остављам свом адв
П.П.С. Убио сам ово говедо од адвоката што хтеде да ме покраде оца му јебем криминалног. Стан остављам судији да ме не пошаље на робију.
Komodo zmaj
Gmizavac čiji mi naziv nikad nije bio baš najjasniji... Mislim, nit' je zmaj, nit' ima veze sa komodom...
Komodo zmaj - zmaj iz komode
Ribočuvar ( ribogrejač)
Svako je nekad il bio il imao ribočuvara, iako to zvuči malo preterano.
Dal je? Jes kurca.
Šta je ribočuvar?
Ribočuvar je svaka muška osoba sa kojom ženska osoba sa kojom ste vi u nekoj vrsti veze, provodi neverovatno mnogo vremena.
Uglavnom, ste ili smo nekada bili samo ribočuvari, pa smo polako vremenom prerasli tu fazu muško-ženskog prijateljstva i postali stariji robočuvari.
Početna faza ribočuvarstva je školski drug, najbolji drug, neko sa kim se vaša imovina identifikuje, poverava mu se, pošto je to u sastavu sazrevanja i odrastanja, vode se neki ozbiljni razgovori, osnove ženske i muške psihologije i razmena iskustava o odnosima sa suprotnim polom, izlaženje kada vi niste u stanju da provodite vreme sa njom, jer ste otišli... negde, uglavnom sve se to svodi na njeno jadanje na vaš neadekvatan odnos prema vašoj vezi i neispunjavanje obaveza, tipa držanje za ruke, smakanje i jedenje sladoleda i naravno, njegovo slušanje i krišom gledanje u njene ženske atribute.
,,Ona mi je najbolja drugarica!" čest odgovor ribočuvara školskog uzrasta na ujakovo pitanje: Jel jebeš ti nešto? Ovu tvoju drugaricu Micu npr?
Njih najlakše prepoznajemo, uglavnom su to stidljivi, nesigurni dečaci, do petnaest- šesnaest godina, koji su još uvek nevični odnosima sa protivnikom. Oni ne predstavljaju nikakvu opasnost, jer i dalje nemaju muda za sudbonosno pitanje.
Kasnije, kako odrastaju, žene sve više bivaju svesne svoje zanimljvie strane( spreda ispod vrata, otpozadi ispod leđa, a pomalo i pamet, ako je imalo imaju, mada im za korišćenje primalnih instinkta u muškarca nije potrebna, to im je nekako urođeno.), i onda počinju da ponekad i provaljuju zadnje namere ribočuvara, pa tu svašta biva, pošto, jebga, pubertet prođe i dođe vreme da se malo eksperimentiše sa svojim telima, što se nadovezuje na najbolji drug odnos, jer opet, poverenje koje je sticano godinama mnogi nemaju volje da prokockaju i izgube jedinu pravu muško žensku vezu, zbog straha da će ga sve žene prozreti, tako da je to eksperimentisanje malo verovatno.
,, Ona mi je kao sestra.Sada ne razmišljam o tome, možda se nekada nešto desi, ali mi isuviše znači." čest odgovor ribočuvara na pitanje užeg kruga drugova: Brate, šta je sa tobom i sa Micom, treseš je ili ne? U ovom odgovoru se prepoznaje želja.
E sad, ovoje đene-đene zona, ima ih raznih od isfeminizirano gej, do sportsko-inteligentnih tipova od 16- 18, pa i više godina. Intelektualne sposobnosti variraju, verbalne takođe i iako se seksualna aktivnost povećava, opet se trude da održe stabilnu platonsku vezu, čisto radi finog usavršavanja svojih predatorskih veština, pa se ponekad i desi da nam ga zavuku do balčaka, ako je ženska osoba sa kojom ste u vezi slobodnijih stavova, ili prostorečeno dašna.
Verovatnoća da će da se osmele na sudbonosno pitanje je manja od 30 posto. I dalje smo sigurni donekle, mada poveremena intervencija, tipa verbalnih pretnji kroz šalu, nije zanemarljiva.
Posle toga već sledi faza kolege-komšije, uglavnom je to opet nadovezivanje na pređašnje dve faze, sa možda malim unapređenjem verbalnih odnosa, pošto je sada sposobnost socijalizacije na maksimalnom nivou, a izbor je veliki. Muškarci uglavnom pate od kompleksa spasioca, i na sve probleme žena u životu gledaju, kao po običaju u? Sise ili dupe naravno. A kao imamo razumevanja za sve njene probleme i iskušenja koje život stavlja, pred nju i trudimo se da budemo puni podrške.
,, Ona mi je dobar prijatelj/kolega/komšinica." najčešći odgovor na ljubomoru žene, iako i one u jednom trenutku moraju da se izjasne o svojim odnosima sa ribočuvarem, tuše!
Iako na isto pitanje uskog kruga prijatelja: Dal drmusaš Micu? najčešće odgovara sa
,, PSSST, čuće te ova moja, budalo."
Stariji ribočuvari:
Uzrast od 20 pa nadalje, kada muškarci i žene najzad shvate da ne znaju šta hoće, e tu mož da se desi svašta, bez zezanja. Postoji mogućnost da je i dalje dašna, postoji mogućnost da se samo želi osetiti poželjno s vremena na vreme i sve ostaje na nivou zajebancije, mada može da se saplete, ako popije, a vi niste u blizini, može da ostane indiferentna, ako vam je rodila dvoje dece, imate dovoljno novca, i generalno rečeno srećni ste, tj. nije sevsna vaših ekstrakorikularnih aktivnosti, npr. nije svesna da tovarite, ženu nekoga od ribočuvarskih tipova kojima je izložena.
Tu generalno nema zaštite, jer sposobnost za sudbonosno pitanje dobijaju i one.
Šta se dešava, najrealnije protivnapad je najbolja odbrana, bolja i od žabarskog bunkera u muško-ženskim odnosima. Mada uglavnom, i u ovom slučaju dobro je znati da postoji neko ko se interesuje za vašu bolju polovinu, i dokazuje da vredi i da se niste zajebali prilikom izbora. Ponekad može da smeta, ponekad laska, ponekad vam žena dođe napaljena kući i izjebe vam mozak na uši, zato što joj je neko govorio bezobrazluke celi dan, pa se uskopistila i ona, kao u dane kad ste bili mladi, kada niste imali decu i kredite, migrenu i šuljeve. Mogući su različiti vidovi konfrontacija od verbalnih, fizičkih, mešovitih i sudskih sporova.
Naravno postoji i izuzetak u ribočuvarskom poslu, odabrani klub muškaraca, koji ima sve u životu, pamet, izgled, pare, moć, i gomilu mana sem jedne, nemaju ženu. Omraženi sa razlogom, jer nemaju stida, i iako su i oni ribočuvari, nikako da uspeju da je sačuvaju.
Sudbonosno pitanje sa njima je apsolutnih sto procenata moguće, i tu nema spasa, sem zamonašenja zenske osobe, mada i one su podložne uticaju. Od njih moće samo bog da nas sačuva.
Na pitanja dal oni drmusaju i šta, oni odgovaraju samo blagim osmehom i prostoproširenom rečenicom sledećeg sastava:
,, Ajde, beži u kurac."
Džabe se derete, džabe pretite, jer kad odeš na posao, on ponekad obiđe i tvoju ženu.
Šta je sudbonosno pitanje? Svašta...
,, Dosta priče, nego da se mi malo pojebemo?"
SOFK-e
Или једноставно софке, су била спортска удружења за време Тита у којем су чланови имали бесплатне тренинге, опрему па чак и припреме. Данас о томе само може да се сања јер је ниво посвећености код данашњих ''клубова'' раван нули. Данас је довољно изнајмити салу на 1 сат и тражити од клинца 3.000 динара за тренинг и дати му лопту да је гања. Једино по који загрижени клинац евентуално успе да дође трудом до Партизана или Звезде а после тога без довољно новца за рекламирање не иде нигде.
Čovek sa sela
Čovek koji se ponaša kao da nema ništa a ima sve, nasuprot čoveku iz grada koji se ponaša kao da ima sve a nema ništa.
Srpski državnici u zvaničnim posetama
Putešestvije koje s vremena na vreme preduzimaju naši političari po zemljama u kojima su za nas jedva čuli, prinuđeni da belosvetskim glavonjama ponude još koji felacio zarad viših ciljeva i interesa države. Prijem zavisi od od toga koliko glavonje poznaju geografiju.
SAD:
Službenik: Predsedniče Obama, došao je predsednik neke Ser..., Sir..., Sibirije, nešto u vezi neke jednostrano proglašene nezavisnosti.
Obama: Sibirije? Oni su se otcepili od Rusije???!!! O, srećnog li dana! Nisam bio ovako srećan još od kada sam dobio Nobelovu nagradu zato što nisam povukao vojsku iz Iraka. Neka uđe!
Toma: Gospodine predsedniče...
Obama: Sedite, dragi moj, sedite! Nema potrebe za velikim rečima, odmah dobijate 100 milijardi dolara bespovratnog zajma i ogromnu količinu oružja.
Toma: Ali ja sam mislio...
Obama: Nema šta da se misli, mora da se dela! Idite, idite, čeka vas puno posla! Bog vas blagoslovio!
Kina:
Službenik: Predsedniče, stigao je neki predsednik Toma.
Hu Jintao: To Ma? Da nije sa Tibeta?
Službenik: Pa moguće, pominje neku podršku oko neke jednostrano proglašene nezavisnosti.
Hu Jintao: Aha!!! Pripremite streljački vod!
Uganda:
Službenik: Predsedniče, traži vas neki strani državnik.
Predsednik: Zar opet? Pa to je četvrti ove nedelje.
Službenik: Šta da radimo sa njim?
Predsednik: Pa ne znam, 'ajde da vidimo kakav će biti na roštilju.
Detinjstvo u periodu 1090-1094
Ustaneš u 4 ujutru, jer ti je medved srušio kolibu. Boli te tukidid za sve, znaš da kad upališ vatru neće biti komaraca, a i tvoji neće brinuti da te nisu pojeli vukovi kad vide dim, pa će na miru s komšijama da bacaju kamenje s ramena. Baba ti isprži zečetinu što si sam ulovio, uff, kako je tada zečetina dobra bila. Usput te izbičuje, preventivno. Odeš do trgovca i za pet srebrnih dugmića što si zdipio od onog putnika koji je prespavao u selu, kupiš pola kile pečenog kestenja od kojih nenormalno mnogo prdiš. I trgovac te izbičuje, jer si goluba pustio već u radnji. Ako je subota, u 10 sati odeš u centar sela i gledaš kako spaljuju veštice sa okolnih brda. Ručaš šta ukradeš, jer ti je muka zečetine, a ćale otišao da ratuje pod vođstvom župana Vukana, pa nema ko nešto da ulovi. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, keva te izbičuje, jer si komšijinom malom odsekao prst kad je hteo i on da proba jednu koju si već ubrao. Dođe i komšija kod keve, jer ti ćale nije tu, pa te i on izbičuje kad vidi trešnje. Ako ipak nisi krao, keva će da ugreje ceo bokal vode, umesto pola, da možeš da opereš dupe, proviriš kroz prozor, vidiš dlakavu Zoricu kako se pored sveće svlači pred spavanje i srećan legneš i utoneš u san.
Jebao vas Papa Urban Drugi i Krstaški rat, hoću svoje detinjstvo nazad!
Kad uradiš ovo, javi mi se
Подјебавање некога на вербалном нивоу. Конфузија. Крајњи аргумент.
Урадиш неку "опаку" ствар, мислиш да си фаца и очекујеш да тај уради то исто. Али тек за који дан. Јер то је компликовано као решавање Гордијевог чвора. Једном руком.
Занимљива ствар је та, што би у 90% случајева, "увређени" непрекидно покушавао да понови дату парадигму. Наравно, безуспешно. Али, кад после неколико дана вишечасовног мучења коначно успе, онда је задовољан као Обама након још једног пасуља пребранца.
Disnotor
Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.
---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА
A da tek vidite njega
Poslednja slamka spasa u društvu dok vas lagano sprdaju sa masnicama ispod oka koje ste popili negdje u klubu veče prije toga.
- Mali ti si šaren ko Tomson poslije koncerta u BG, ne znam ko te tako našminka al svaka mu čast. Stvarno si kao klaun.
- Kuš more, da ti vidiš onog drugog sinoć, on je tek priča za sebe.
K'o da se na Solunu borio
Поређење које се примењује на неког ко је велики баја. Познато је како су Солунци преживели све муке до стизања на фронт и како су после поломили шије Аустро-Угарске и Бугарске, те су после савезници морали да им забрањују да улазе на територије те две државе, да не би испало да су они све сами победили.
(зора, 15. септембар године 1918, штаб Антанте код Солуна, састанак врховних официра француске и српске војске)
Луј Франше д' Епере: Ма не можете тек тако пробити фронт, ми се четири године кољемо са Швабама по целој линији од Холандије до Швајцарске, од Балтичког до Црног мора, овде, у Турској, у Италији, и не знам ни ја где више не.
Живојин Мишић: Слушај, другар, то што си ти рек'о, то мене не интересује. Ја сам дош'о овде у Грчку, вид'о сам мало културе, мало набацио тен, мало радио леђа, мало бицепс, опет мало леђа, мало јурио Гркиње, опеглао пар Грка у тавернама, ал' што је много, много је. Па не м'рем више овде бити, почињем бре да заборављам српски, а и ово срање од метаксе им је ко да су их правили од морских алги. РАКИЈУ БРЕ ОЋУ ЕЈ!
Луј Франше д' Епере: Али не можете тек тако пробијати фрон....
Живојин Мишић: Слушај, Лује, добар си ти човек, имаш фенси бркове, скоро па би рек'о чоек да си Србин, али бре од вас Француза никад војници неће бити. Како бре не мо'ш пробити један фронт обичан?
Луј Франше д' Епере: Али ово и није обичан фронт, ово је светски рат, побогу човече, да ли си ти нормалан?
Живојин Мишић: Нисам ја нормалан, ја сам Живојин, за пријатеље Жика, и ја одо колико данас одавде, а ти летуј у Солуну још 100 година, како ти воља.
Луј Франше д' Епере: Ма не можете да идете, требате нам овде ради одржавања равнотеже рата и одржавања плана операција!!
Живојин Мишић: Е Лује, узми те планове па с' њима следећи пут обриши позадински отвор кад будеш био у ВЦ-у
(један бугарски топ погађа близу штаба)
Живојин Мишић: Е сад ми је пун курац више, ај што се бијемо с Швабама, ајде и с Мађарима, ал да мене гађају мртви Бугари, е то неће да може господо!
(Живојин, заједно с официрима истрчава напоље, суче бркове, пење се на коња и вади сабљу)
Живојин Мишић: ОЈ БУГАРИ САД САМ ВАМ ЈЕБО МАЈКУ ШВЕРЦЕРСКУ ШТО СТЕ МИ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА ПРОДАЛИ ФАЛШ РАКИЈУ У СОФИЈИ! ПАНТЕЛИЈА, ВАДИ ТОПА!
Пантелија: Опуштено, Живојине, саће им Пантелија баци један филинг типа дојам посред чекркли-челенке с топом порекла мејд ин Франс. АЛО ЋАМИЛИ, НАЧИ БАЦИ ПОГЛЕД ВРСТЕ ПАЖЉИВ ОВАМО, ДА ВИДИТЕ КАКО ПАНТЕЛИЈА ПЕНЕТРИРА БЛГАРСКЕ МАЈКЕ ОД СТРАНЕ ЗАДЊЕ МЕТОДОМ РАСНО!
Живојин Мишић: Браћо Срби, стоко једна, слушај 'вамо, одмор је готов, ко је набацио бицепсе и тен, набацио, ко није, шта ћу му ја радим. Да сте у бојном реду за два минута!
Пантелија: Е Киже, немој за два минута, морам да им бацам ђулад још једно 10 минута, чисто да их загрејем за бежанију на релацији Македонија-Монголија. Не би било у реду да погодим неког саиграча.
Живојин Мишић: Минут и по!
(Франше д' Епере их посматра с прозора)
Франше д' Епере: Ови Срби су невиђени хајвани, има да изгину до сутра у подне. Изгледа да је време да поново кренем да учим немачки.
(сутрадан Франше д' Епере излази из свог кампа, и види једног војника са шајкачом)
Франше д' Епере: Је ли, јесте л' изгинули сви, па ти једини ост'о жив? Лепо ја говорио оном Живојину да не иде грлом у јагоде, а он 'оће па 'оће...
Војник: Ма јок бре, него се ја сетио да сам заборавио кесу с кожним јашама што сам пазарио од неких Алжираца код Беле Куле (Бела Кула је знаменитост Солуна, прим. аут.), па реко' да се вратим и покупим, ако већ неко није здипио.
Франше д' Епере: А шта је с осталима?
Војник: Ови што су у почетку били стационирани у Македониј пеглају Бугаре око Дунава, навато их неки Милојко из Јагодине, па их мочи у Дунав, каже направиће боље коже за јакне од њих ако их прво натопи, јер је мекша кожа лакша за обраду; Ови што су били из Шумадије и околине пеглају Мађаре у Војводини и Славонији, кажу да је неки Петар Сомборац успео да обрне петнес' Мађарица за једну ноћ; ови из Босне, Далмације и Крајине се пеглају са Швабама у Словенији и око Загреба, навато мој кум Јандрија неког Јосипа што се борио за Швабе, па га зајахо на кркаче и сад га тера да га носи преко целог Далматинског Косова; ови што су били у Словенији срушили неку тврђаву код Линца, па носе себи грађевински материјал кући, кажу сад су модерни, оће да имају инфрактструктуру или како год, они из Војводине и Славоније заклали пола свиња по Мађарској па организују сланинијаде од Дунава па до Пожуна. Живојин Мишић навато неке Бугаре и Мађаре па их постројио и сад их тера да му два дана без престанка на увце певају "Боже правде", а регенту Александру Карађорђевићу ни то није било доста, већ везо шест Шваба у коњске запреге, па их сад гони да га возе од Београда до Љубљане и натраг.
Франше д' Епере: ЖАК, оди вамо!
Жак: Реците, команданте?
Франше д' Епере: Шаљи писмо нашем Врховном штабу овако "Бог вас мазо, ови Срби поклаше све што је било од противника, шаљите све снаге на Швабе док не крену и нас да освајају!"
Војник: Ма опуштено, вас неће, рек'о Мишић да сте ви пихтије од људи, немате ни ракије ни сланине.
Miš u tikvi što je nego sužanj
Njegoševa davnašnja mudrost, a današnja zajedljiva dosjetka sisatijeg pola, kako bi opisali nedovoljan kvantitet u nihov kvalitet.
Englishman in New York
Isto što i Piroćanac u Beogradu.
"Izete mi jajca, 'te!
Turil s'm si djozluci i kur će me razbirate k'd čutim.
Nes'm ja kriv što je Vuk Karadžić iz Beograd. Kvo?!?"
Mašala
Izraz koji poslednjih godina polako gubi svoje originalno značenje i sve više postaje znak mirenja sa sudbinom, praćenog ponekad blagim bolom u oblasti prepona.
- Ćale, pao sam na samofinansiranje, školarina je 150 hiljada.
- E mašala, sinko!
_________________________________________________________________________
- Ćale, malo sam čuknuo auto, šteta je tri soma evra.
- E mašala.
_________________________________________________________________________
- Ćale, znaš Tijanu, ćerku komšije Laze?
- Znam, što?
- E pa napravio sam joj dete, a Laza je rekao da će tebe da odrobija što si me tako vaspitao. Evo ga dolazi sa motornom testerom.
- E maš... Ček bre, šta!
Tarzanisanje
Skidanje majice tokom partije fudbala ili basketa (gora varijanta) sa ciljem da od prizora obnaženog torzoa ovlaže okolostojeće ribice. Jedino što na kraju ovlaži su ruke čoveka koji čuva Tarzana, pošto se dotični znoji k'o kurva u crkvi.
-Alo, pajseru, obuci maju, ne mogu da ti priđem tako znojavom! Ne'š jebati, džaba ti pločice kad si ružan k'o kurac i u istoj meri glup.
Ajmo, ajde, svi u nazad
Ono što naši fudbaleri, sudeći po njihovom ponašanju na terenu, čuju dok publika uzvikuje: ''Ajmo, ajde, svi u napad!''.
Publika: ''Ajmo, ajde, svi u napad!'' x15
Trener: ''Ajde bre, majke vam ga spotaknem nesposobne, napred malo, je'l čujete navijače!!!''
Levi bek: ''Ma boli me tuki da lomim noge zbog tih pavijana na tribinama.''
Desno krilo: ''Šta to viče šef, je'l nešto u vezi tekme?''
Zadnji vezni: ''Nem' pojma, nešto pokazuje prema tribinama, možda mu je neki ortak gore pa mu maše.''
Štoper: ''Jebem vas u uši, rek'o je čovek da se šalje lopta u napad!''
Napadač (stoji negde oko centra): ''Nemojte meni, duša mi u nosu, ne mogu više ni da prdnem!''
Drugi štoper: ''Koga bre boli kurac i tako gubimo 5-0.''
Golman: ''Ma vratite opet meni, jebo je ja, samo nemojte onako jako k'o prošli put, opet će mi pobegne u gol.''
Nije stari ker za nove veštine
Izreka koja ukazuje na činjenicu da se neki ljudi jednostavno ne mogu privići na novotarije, nebitno da li zbog straha, nezainteresovanosti, užeglosti mozga ili nečeg četvrtog.
- Baba, oca ti senilnog, što mi razbi kompjuter????!!!!!
- Pa dobro, sinko, što me jebavaš k'o sansku kozu, jesi lepo rek'o da ovo čudo ima neki virus? Samo nam još fali da se svi porazboljevamo!
- Ćale, šalji bakutu nazad u selo dok te nisam načinio siročetom!