Dobro, ovo već postaje problem. Kome su trn u oku bila ova dvojica? Zašto u stanici da ga ubije? I što je još bitnije, ko ga je ubio?

Razmišljanja mi prekide Jasmina koja me je žudnim pogledom molila da se vratimo u kancelariju i dovršimo započeto. Taman što sam htio da progovorim kad se začu glasno lupanje ulaznih vrata, kao da ih je neko umalo razvalio. Jedna žena, u tamnoj uniformi, skoro crnoj. Znao sam ko je to. Samo nisam znao zašto je tu. Vodila je nekog lika u lisicama sa sobom. Pričao je sa njom kao da je poznaje, dok ga je vodila ka ćelijama.

- E bre Rejv. Alo, šta radiš to?! Ej, ne u stanicu, nemaš dokaze, eeeeej! REJVENKO! NE U ĆELIJU, ALO, ZNAŠ TI KO SAM JA?
- Znam. Zato te i vodim u zatvor.
- Rejvenko, pa znamo se, ne bi ti mene valjda...
- Oooo da, bih.
- Rejv, reci mi da se šališ.
- Profe, da se šalim, ostavila bi te u podzemlju, da budeš Don Profeone, znaš?
- Pa šta? Bar mi je dobro išlo sve dok... EJ NE STEŽI TE LISICE TOLIKO!
- Baš ti je dobro išlo, ko bubreg u loju.
- E, ne bih ja baš to tako rekao...
- Ne počinji opet, nego marš u ćeliju.

Svi u stanici su začuđeno posmatrali ovaj prizor, jedva vjerujući svojim očima. Pa to je bio Don Profeone, majstor reklamne mafije. Uhapšen od strane Glavne Inspektorke Gavranić. Iznenađeno sam gledao u nju dok je prilazila svježem Rusovom lešu.

- Lukac, šta je ovo?
- Oprostite inpektorka, ja...
- Glavna Inspektorka Gavranić.
- Oprostite Glavna Inspektorko Gavranić, Rus je do maloprije bio dobro. Odjednom se srušio sa stolice i... eto, to je to.
- Hm, neki bućkuriš, pojzen rekla bih. Vidi da to nije Gugi uradio.
- Nee, Gugi bio dole u mrtvačnici kad se ovo desilo. Dare i Čegrtaljka su mi tako rekli.
- A njih dvojica? Imaju li solidan alibi.
- Da, Dare je slagao neke postere, a Čegrtaljka je čitao neke definicije u zakoniku. Elem, sličan slučaj...
- Da, znam za Ironičnog. Imate li osumnjičene?
- Upravo sam krenuo kod jedne...
- Dobro. Dobro Lukac, nisi ti loš inspektor, samo...- reče ona dok mi se primicala da mi nešto šapne.
- Samo, pazi šta radiš sa tom Jasminom. Znaš da interne veze nisu dozvoljene.
- Ali kako ste...
- Doviđenja inspektore Lukac.
- Doviđenja Glavna... Inspektorko Gavranić...

Stajao sam u čudu. Kako je mogla da zna za nas dvoje? Mogu da se zakunem da sam čuo AC/DC u pozadini kako izvode Back in Black dok je ona izlazila iz stanice. Hm... Pozabaviću se time kasnije. Sad moram da odem do kafane u kojoj je mlada konobarica radila, da pokušam da saznam nešto više. Od jednog lokalca po imenu Bazzo, shvatih da mlađana Mimix radi u obližnjoj kafanici. Padalo je veče kada sam stigao tamo. Ušavši u nju, dočekao me je oblak dima loših cigareta, kao i raspoložene dame noći. Na moje iznenađenje, scenu je zauzela Dženis Džoplin. Moj cilj je bila ona. Tamnokosa mlada konobarica. Sjedila je preko puta čovjeka koga su nazivali Sejo Govedo. Ustala je od njega da posluži druge goste. Čim je ona ustala, privukoh stolicu, i popričah sa njim. Jasno i kratko, ispriča mi sve o njoj, kao i da bi trebalo da krenem u sobu kraj toaleta, da se nađem sa njom. Tako mu je rekla, kao da je znala gdje ću da sjednem. Ustao sam, platio čovjeku piće i uputio sam se prema toj sobi...

Mesto koje kada god čujem da neko spomene, uvek prvo pomislim da se priča kako će neki šaban tamo da gostuje, a tek onda se setim da je tamo zatvor za haške optuženike.

Još jedan bitan uslov koji nam je Evropa postavila da bi postali punopravni članovi Evropske Unije.
U odboru za organizaciju parade su Dragan Kojić Keba koji je i predsednik odbora, Enver koji je, zbog svoje ljubavi prema naučnoj fantastici, izmislio naziv Romulanci, po jednoj od rasa iz Zvezdanih Staza, i naravno Džej.
Paradi se protive razne organizacije i očekuje se napad na paradu od strane Skinsa kao i još nekih rasistički orijentisanih organizacija.
Parada će krenuti od Kvantaša a završava se velikom žurkom ispod Gazele.
Zahtevi su da im se od sada obraćaju tim nazivom Romulanci i veća prava za njih, kao i da im se dodele besplatne garnisere u centru grada.

Đangova žena i Pejdžerova majka. Mlađa Đeljanina sestra.
Bicina majka je uvek sanjala kako će svoju pametnu ćerku školovati i kako će Bica iskoristiti svoju inteligenciju da pobegne iz favele, međutim ona se zaljubila u mladog, inteligentnog i markantnog Envera i umesto školovanja samo je sanjarila kako će njih dvoje živeti u nekoj lepoj garniseri ceo život, tako da je završila samo tri razreda.
Život joj se pretvara u pakao kada je napunila 12 godina i već stasala za udaju, a njen otac je prodao Đangu, neopevanom indijancu, šištavcu i sitnom lopovčiću koji je po Italiji držao klince koji prose i džepare za njega.
Međutim jedne noći, dok je Đango bio preko, navraća Enver da joj donese kartone i stiropor da popuni rupe na kući i u vrtlogu strasti, koja se ponovo posle toliko godina probudila u njima, začinju dete, malog Pejdžera.
Od tada, Bica živi u konstantnom strahu da će Đango izvaliti čije je dete i da će ubiti i nju i Envera jer je Đango poznat po svojoj prekoj naravi.

Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.

Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.

Gajio sam nadu,
al ode za kanadu
i tamo se udade

U dokonim nocima
Sa sklopljenim ocima

Opet sam je sanjao
U snovima ganjao
Al nije se vratila

I opet secam se
Iste male iz petog be

Al batalio sam Puskina
I bradu sto me ruzila
Jer ona volela je

Prosle su godine
Ona javila se

Kaze muz joj pije
Nju i decu bije
I kako voli me x2

Festival elokventnosti.

Појава честа као рупе на путу од Појата до Параћина, само без логичног објашњења ШТО? Претпоставка је да је то само чудан сплет околности који се, додуше, много често понавља, мада постоје и мишљења да је то дугогодишња пракса враголастог нордијског бога клађења, Максбета, који ето воли да се поигра ионако оштећеним централним нервним системом играча на срећу . Опрем чега се овде ради?

По неком неписаном правилу, дудук који не прави разлику између румунских осмолигаша и тимова из Премијер лиге увек узима паре на прво клађење. То се може објаснити једноставно усером (или почетничком срећом, ако се служите речником прилагођеним сценарију Синише Павића). И то је океј, усере човека, шта да се ради. Међутим, оно што је срж овог проблема је дедуктивни метод којим се врши одабир парова и типа клађења. Милозвучност, еци-пеци-пец, пољуљане патријархалне вредности у предграђу Доњецка – све ово може представљати критеријум бирања кеца, икса, или двојке. Јебемлига како, али критеријум се често покаже успешним. Бар тај пут.

6. najstariji sin **Demira** i **Đevade**. U **faveli** je poznatiji kao **Leo**. Jedan od **najpametnijih** **romulanaca**, samo je jednom ponavljao i to 7. razred osnove, zbog hemičarke koja ga je mrzela. Trenutno treba da krene u 4. razred srednje škole **MOC** (u koju je upo preko **Demirovog** kolege iz gradske čištoće, koji ima vezu preko stica iz Nemačke, koji radi u ministarstvu). Za razliku od skoro svih **romulanaca** on ne prati fudbal, sem **Brazil**, a omiljeni fudbaleri su mu **Ronaldinjo**, **Nejmar** i naravno **Sv. Roberto Karlos**. Veoma voli da jede, čak ima najviše kilograma u celoj porodici **Jovanović** (139kg), a najviše voli da jede **pljeskavice**, koje jede svaki drugi dan.

Razlog zbog kog deca trče pod kamion.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Мили Боже, у Србији чуда,
када прође грдна ала туда.
Грдна ала, великом брзином,
крстише је временском машином.

Алу ћера и љуто је гони,
силан јунак што га зваше Џони.
Џонован је старо српско име,
за јебача који баца риме.

Ћера алу до Прилепа града,
љуба њега тамо чека млада.
Кад устави прељуту машину,
људи шћаше од зорта да зину.

Само једном не попусти чмарко,
то бејаше Краљевићу Марко.
Мач на готовс и шарка у руци,
мисли са'ће да изађу Турци.

Кад угледа свога побратима,
од среће га обузе милина.
"Ђе си Марко пичкетино стара,
то ти ли си ил' ме око вара?!"
"Ја сам Џони мили побратиме,
ђе си лаве, свршим ти на виме!"

Тад сједоше да попију вина,
измећар им донесе грисина.
Грисин мезе а и вина доста,
када Марко упита свог госта:

"Побратиме, Џоноване љути,
како данас Србија ми живи,
јесу сад асфалтирани пути,
ил' још увијек јашете по њиви?"

Проговара силан Џоноване:
"Мој Маркане, јеси јео гљиве,
да погинеш не би била штета,
шта ме питаш за путе и њиве,
ти још не знаш за све чари нета!?"

Интернет је ново свјетско чудо,
од њега је све постало лудо.
То је справа врло чудновата,
кад га имаш не требаш ти ата.

Њиме можеш стићи и утећи,
са Турцима битку војевати,
до Стамбола за трен један прећи,
и Косово часно одбранити.

Можеш дијеве младе јебавати,
не питаш их дал' оће ил' неће,
часком сабљу нову набавити,
све док чекаш из кеца на Леће!"

Тада збори Краљевићу Марко:
"Џоноване, курво покварена,
зашто лажеш свога побратима,
такво чудо не може да има,
дувао си, стоко наварена!"

"Краљевићу, невјеро погана,
ја ти реко', не би' да те варам,
ако лажем не видио дана,
нег' разгули, хитам сад да карам."

Чувени француски фудбалер сенегалског порекла, коме су предвиђали блиставу каријеру али су га повреде омеле па није успео да оствари свој пун потенцијал. Рођен је у Марсељу као дете тек досељених имиграната из Сенегала. Веома рано је остао без мајке, која је преминула од сиде, а пошто му је ћале већ завршио у ћорци због трговине хероином мали Пијер је био препуштен сам себи. Иако је могао да се прикључи локалној банди и да за кратко време заради добру лову продајом дроге као његови другови из краја он је одабрао тежи пут и посветио се фудбалу. Увек је долазио први на тренинг и остајао после свих да вежба слободњаке али је тренер Олимпика проценио да Пијер нема квалитет за његов тим, па је по истеку уговора млади Акија морао да потражи нови клуб.

Променио је неколико клубова у Француској пре него што је прешао у румунски Рапид где су га топло дочекали будући саиграчи Шипу Рац, капитен Рапида, и његов заменик Жилими Јаја са којим је постао нераздвојни пријатељ. После освојене титуле њих двојица прелазе у Калчо, а Пијер пада у други план и почиње да се одаје алкохолу. На његову срећу саиграчи га нису заборавили и препоручили су га менаџеру свог новог клуба коме је очајнички требао везњак његовог профила. Пијер се сели на Сицилију, враћа се на стазе старе славе и са саиграчима као што су Диви Гавајо, Тоти Жемка и већ поменути Шипу Рац и Жилими Јаја чини један од најјачих тимова Калча.

Акија се још једном одао алкохолу након убиства Шипу Раца од стране њиховог бившег саиграча Диви Гаваја, а када је сазнао да је Жилими постао зависник од
белог почео је да се опија дан и ноћ и његова каријера је кренула низбрдо. Уследила је дуга рехабилитација после које се није враћао фудбалу иако је имао понуду да заврши каријеру у Далилуд Ситију са његовим старим другом Жилимијем али му је било превише тешко да гледа како се његов пријатељ бори са зависношћу. Овај фудбалски глобтротер данас своје пензионерске дане проводи крцкајући лову по плажама Европе са својим бившим саиграчем Ваљамтеу Попескуом, а понекад се чује са Тотијем у име старих добрих времена.

Nomad irskog porekla.

Сретох га пре неки дан у пролазу. Прва помисао ми беше: "Какав јебени Билбо Багинс !!!" Иста шуља, исте лоне, исти окер сомотни сако са "модерним" печевима на лактовима, иста зурка и кљун, исти командо ход и самоуверени поглед математичког генија неајнштајновске провенијенције.
Визуелни атак на моје ганглије беше прејак и неокортекс ми забагова, а мало затим креира систем ристор поинт на почетак четврте године гимназије.
Стојим и читам списак профана за ту годину. Скоро сва стара екипа је ту: Жана Валжана, српски, Марија Сајланс-децо, енглески, Жика Ратус, биос, Жиле Инфузија, физика, Каћа Црногаћа, хемија ... Недостајао је само Глигор Логаритам, математичар, Бог да му душу прости. А био добар човек. Ко ли га је заменио, питао сам се. И онда – паф ! На дну листе стајало је – математика: проф. Балша П !
Име је само по себи било иритирајуће, а појава ме је дотукла.
"Добар дан свима, ја се зовем Балша П. и ове године предаваћу вам математику" запловио је његов више бари него тон кроз учионицу, изазвавши масовно лучење влаге курава из разреда. Срећа да разредне дукатлије не могу да влаже иначе смо комотно могли шампињоне узгајати без пуно улагања. Разред ми је, иначе, био каламбур свих врста и подврста мештана, а ја можда једини цинични кретен, тако да сам овако нешто и очекивао, али ипак следећег часа је изрекао реченицу која ми је померила центар за равнотежу, а као што ће се испоставити, и оно што се зове професионално опредељење.
"Узмем ја, господо, јуче, једну од мојих многобројних збирки задатака да завирим шта то млади Белгијанци раде, и нађем овај занимљив задатак ..."
"Младобелгијанци ?!? ... Вау, како кул ..." – помислих.
Од тада сам његове часове проводио у сејф-моду, препуштајући ретикуларној формацији да води бригу о ономе што љаљани зову пажња на часу, истовремено забављајући мозак ситуационим анализама:
- возим цистерну ледено-хладног Књаза кроз Сахару и некако не приметим насмрт жедног и изнемоглог Балшу како краула кроз песак ... и јебига.
-ложим Балшу да се свиђа професорки географије, званој лепонога Бети, која није бријала ноге откад је Цоби увео вишестраначје у Србију, иначе декларисаној лезбачи
-Балша целива мошти светог Василија, а ја му звекнем цајпер и он упадне у ћивот ... Не, не ... то је не кул.
-гагујем Балшу на матурантској екскурзији да би престао да хрче (хех, немогућа мисија – па ко би њега водио на екскурзију ?!) ...
И тако ...

Znaš li, ti prijatelju što ovo čitaš, ima svega nekoliko stvari koje se nikada neće promeniti. Čovek je takvo biće, da hteo to ili ne, uvek će imati onog crva sumnje i nepoverljivosti prema osobi koja dolazi iz druge kulture, drugačijeg društva. U suštini, hteo bi on da prihvati tu drugu osobu, samo, deli ih zid.

Jebiga, loše je to. I svi su toga svesni. Ali su svesni i da i onaj sa druge strane tog zida ispred sebe ima isti taj zid. Nije tu stvar o kastama. Jednostavno, društvo te godinama truje pričama o tim drugima, o tome kako su oni ovakvi ili onakvi, znaš, truju te ljudi kojima veruješ, a koje su trovali ljudi kojima su oni verovali, i tako u nedogled. Jesi od njih kupovao pirate i jesu oni dali Hristo Stoičkova, ali znaš ti dobro prijatelju da oni zabijaju nož u leđa. To je postao aksiom. Verovatno je i Brut bio Bugarin. Jeste, jeste da nije religiozan ovaj lik, ali jebiga, vidiš šta rade po svetu, nikad ne možeš biti siguran ko je od njih zaista onakav kakvim se predstavlja. Dobar i fin dečko? Ma ne, nemoguće da je on napravio sranje. Auuuu.

Vidiš, svi mi znamo da stereotipi često nisu daleko od istine, ali isto tako, ne znamo da pored onih stereotipnih, postoje i oni koji malo iskaču iz mase. Znamo i ti i ja da je glupo nekoga okarakterisati kao ovakvog ili onakvog, iako ga ne poznaješ dobro, ali najčešće je potrebno da te taj neko po sred face raspizdi osobinom koja je kontradiktorna stereotipu, da bi joj ipak dao šansu da pokaže kakva zaista jeste. Samo, znaš, nisi joj ni za to dao priliku, jer si pun predrasuda.

Sin Envera i Đuljnaze, Đeljanine sestre po tetki. Polubrat Avatara i Džedaja.

Jedne noći skrhan bolom i razočaran životnim bespućima, Enver se posvađao sa Đeljanom i otišao kod Hazima, kralja najrazvijenije privredne grane u Srbiji, i inače svog rođenog kuma kako bi ga pitao za savet. Pošto su se dobrano podnapili prepečenice iznebuha se pojavila zanosna crnka Đuljnaza, Hazimova četvrtsnajka od stričevog posinka, i svojom pojavom automatski izlečila Enverovu erektilnu disfunkciju. Tako se rodio mali Betmen Bađo, a sam Enver, je pored Bice uspeo da oplodi još jedno žensko čeljade sa Đeljanine strane, što mu je ona oprostila tek pošto mu je bacila živu sodu na oči i oslepela ga za vjeki vjekova.

Opis kucxkice koja ima celulit na bedrima, ali lice za primer. Ne može se svrstati u sam vrh riba, pa odsustvo savršenosti nadoknađuje jebozovnim pogledom.

Meksički način da kažu kako je nešto veliko, koji je zbog same kuloće izraza i ni zbog čega drugog, ušao u naš sleng i veoma često se koristi.

Jedna od retkih stranih reči koja ne zvuči onako retardirano kao kasting, printanje, šit i sve ostale koje se koriste kako bi se bilo fensi, već ima neki naš prizvuk, k'o da smo je mi pravili.

Jedini muškarac koji je spavao sa Evom Ras

╔══════╗
║               O
║
║
║
╨       __ U R A C