Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.
Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.
Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.
Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.
Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.
Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.
Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.
Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.
Čistačica:
Bog lično.
Pufna
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Gradim kulu od karata. Gradim je strpljivo, sve po redu. Temelj. Jeste da je kula od karata, ali temelj je jak, stavio sam u njega petice. Duboko su zarivene u zemlju, niko ih ne vidi, ali osjeća da su tu. Kako sam bio užurban, srećan i uporan dok sam zidao temelj. Napravio sam prvi sprat, zalio ploču preostalim peticama i četvorkama. Jake, stabilne četvorke, ponosite. Obustavio sam radove na kratko, materijal postao skuplji... Počeli su cigani da kradu od mene. Riješio sam da postavim ogradu. Nije bila neka, sva od dvojki, ali dovoljna da pokaže da sam i dalje tu, da i dalje gradim. Da me zaobiđu, da nemam vremena. Posle sam postao stariji i ozbiljan. Dobio sam neke petice na veresiju i još par savjeta za dalje podizanje zamka. Tada su bile bolje karte u igri, jače karte. Išao sam polako, gradio sam spratove od šestica, vidna mjesta obložio po nekom sedmicom, par desetki za svoje najbolje. Uveo sam žandare i dame u svoju kulu, da unesu život, da služe kralju kule. Uskoro sam završio - lijepa je to kula bila, stabilna, jaka, od različitih materijala, sa mnogo utrošenog rada i ljubavi. Moja.Ali i dalje kula od karata, a neki vjetar počeo da duva..
A ja nemam kad, visim na birou.
Prve laži u životu svakog čoveka.
dodji,ker,mali ker
To su uzrečice poput "dođavola" i "prokletstvo". One se samo mogu pročitati u knjigama ili prevodu stranih filmova, a nikada se zapravo ne izgovaraju. No kako izuzeci potvrđuju pravilo, dešava se da neki članovi društvene zajednice u naletu besa zaista izgovaraju navedene uzrečice, i to su osobe sa kojima niko nema niti želi neke dublje odnose, jer se smatraju čudacima i osobenjacima, koji po noći, ogrnuti velikim crnim ogrtačem sa kragnom, sviraju orgulje na svom mračnom tavanu.
On je dete grada.
On ima osećaj za umetnost, naročito avangardnu i urbanu. On nosi arafatku, i to ne samo zato što je moderna, nego zato što nešto znači. On nosi SMB kepi, jer se slaže uz arafatku i takođe nešto znači. On nosi i bradu, jer i to nešto znači. On svira. On ne mora da svira, ali voli fjužn.
Pada u kosmopolitski sevdah uz Depeš Mod. Srbija mu je mala, ali mu je Beograd velegrad.
On je nekonformista u granicama ukusa. On je tako iznad svega. On razbarušuje kosu tako da mu šiške strogo i usklađeno, ali neobavezno, padaju do obrva.
On tera kosu na urbano.
Pogodno mesto da napišite ime ubice pre nego što ih vratite u biblioteku.
Stižeš kući, a nikoga nema na MSN-u.
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!!
Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu!
......
Izuzetno prometna soba/prostorija, posebno u studentskim domovima. Nekim čudom i ničim izazvani, ljudi imaju potrebu da svrate baš u tu sobu, u po dana i noći, čisto da se jave, telefoniraju, provere svoj mejl, pozajme nešto, popiju dve-tri kafe, posede malo (čitaj - 4,5 sati) i odu, na kraju. Dok trepneš, gužva kao na autobuskoj stanici.
Cimerka 1 ulazi u punu sobu, ne vidi se prst pred okom od dima, žagor, galama, ne zna se ko pije, a ko plaća...
Cimerka 1: 'Kakva je ovo gužva svaki dan, bre, ko na autobuskoj stanici!
Cimerka 2: 'Cimi, nije to što misliš...'
Doba u kome devojke shvate da je ipak trebalo da se udaju.
Jebeš čkole kad ćemo ionako da budemo domaćice.
