Paranormalna sposobnost roditelja.

Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.

Ниси уплатио ADSL па су ти га искључили/покварио ти се комп, и опет си принуђен да у тренуцима досаде прешалташ канале на ТВ-у који не гледаш већ питај бога колико. Е тад се осећаш као Алф кад је с планете Мелмак пао на нашу планету.

Odličan pokazatelj društvenih promena.

Prešla četrdesetu. Suknja tesna, bluza raskopčana taman toliko da raspali maštu. Usne crvene, pune. Pali cigaretu zlatnim upaljačem, flertuje sa kelnerom. Prelazi rukom sa dugim crvenim noktima kroz bujnu kosu. Primećuje da je gledaš i zakiva te pogledom za stolicu. Oči pepeljastozelene, hladne, a tebi se čini da pale svaki atom u tvom telu.

Ti mlad, u punoj snazi. Misliš, jede se sve što leti. Iskustva malo do nimalo. Glupavo se osmehuješ u njenom pravcu a misliš kako bi pola života dao da budeš sa njom nasamo.

Navikla da je muškarci skidaju pogledom, ne obraća pažnju na tvoju očaranost.

Pipaš se po džepovima jakne ne bi li našao elokventnosti, hrabrosti da joj priđeš, i onu cigaretu sakrivenu od sebe samog za kasnije.

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Ne.

Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom.
Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.

Лупетање на латинском је одувек био чин узвишености и боемизма, а овим изразом указује на курцобољу за нечију испразну филозофску расправу или бесмислено паламуђење уопште.

Otišlo je sve u pičku materinu.

Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.

Кукање за непроменљивом прошлошћу, очајни вапај људског бића који обележава тренутак у коме схватиш да је могло бити много дугачије да си, кад је то било могуће, био мало мањи кретен. Ситуација у којој се кисело осмехнеш, свестан да си за своје идиотске поступке крив само ти и нико више, те овога пута не дозвољаваш себи да разлоге неуспеха тражиш у нечему другом, као што си то до сад радио, почевши од првог одласка у играону кад си псовао тастатуру јер су те урокали после једва целог минута на кантеру, не желећи да се помириш са сопственим незнањем.

Тако помислиш да је ипак требало да послушаш маторце, одеш у Каменицу да учиш за пандура, имаш после средње сигуран посао и да ти цвиле јаја, а не да запињеш око одласка на Академију ликовних уметности јер лепо црташ, после чега чекаш актуелног профу да оде у пензију, како би сутрадан губио живце око двадесет и кусур идиота који нису понели блок петицу.
Тако исто схватиш да је према бившој цури требало да будеш мало другачији. Мало мање љубоморно псето и тврдоглави коњ који је био у трипу да ће по сваку цену променити њене навике које ти нису биле по вољи, уместо да зажмуриш и будеш задовољан јер је имаш. Схватиш оног тренутка кад је видиш са другим, након чега ти током пријатељског разговора каже да јој пружа оно што ти ниси.

Све би то променио да можеш вратити време, али курац, јер чаробњаци који ће те послати у прошлост помоћу препеличиног јајета не постоје.