Prepeličja jaja
Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.
- Matori, možeš mi kupiš skripte iz BSVS?
- Nema frke.
- A kad već ideš do faksa, pitaj za vanredni rok.
- Važi.
- E, i molim te, kupi pljedžu kod matorog u povratku.
- Dobro.
- Urnebes, kupus, kečap, majonez.
- Idem.
- Ček, ček, svrati do kladže i uplati mi ovo.
- Ok.
- I ako nabasaš na Micu sisu, reci joj da svrati. Suva kurca sam već metar dana.
- Brate...
- Ustvari, evo ti njen broj. Pozovi je.
- Oćeš i da je izjebem za tebe?!
- Ne moraš da se mučiš. Reci joj da ponese onaj stativ. Ovaj put bez kamere.
- Još nešto?!
- Ne. Ustvari... Plati račune za stan, svrati po brokoli do pijace, pozovi moju kevu i reci da sam pao ispit što sam polagao prošlog aprila, vrati dug babaseri 100 kinti u birtiji, izvini joj se za govno na pločicama i izvini se u menzi što sam se ispeglirao na radnicu. I nemoj da zaboraviš...
- Neću nikako!
- Kupi crno beli hleb od heljde sa esencijalnim uljima i suncokretovim semenkama, ali da bude svež!
- Oš možda i prepeličja jaja?!
- Tvrdo kuvana.
