Naravno, Starke su kod nas već dugo popularne i to nije ništa novo. Međutim, one su donedavno bile obuća alternativaca koji idu na svirke u BIGZU i ispijaju pivo u parku gadeći se na prolaznike koji bi ih prezrivo gledali na putu ka Fristajleru.
E, sad dolazi do obrta, i ti isti prolaznici prelaze iz Er maksa u Starke. Crveni cipelići suvereno vladaju gradom i vređaju one koji su verovali u svoju posebnost slušajući EKV okruženi dimom i osuđivanjem ,,običnih'' ljudi.
Ipak, postoji važna razlika. Starosedeoci Studentskog parka imaju izlizane, raznobojne, patike sa zvezdom, duboko ogrezle u prašini Bir festa. Novopečeni obožavaoci Konversa, pak, nose cele (crvene) Starke koje redovno čiste. A zašto i ne bi, platili su ih sedam soma.
Bilo kako bilo, (ne)čistoća obuće ostaje kao linija razgraničenja između prvih i drugih, gde je zauzela mesto vazdušnog đona. Dok ova pomama ne prođe, metalikama ostaje nada da martinke neće postati deo dres koda studenata Više poslovne koji obitavaju u nekoj od mnogobrojnih beogradskih klabana.
Subway to Venus
Specijalac, budala, glupson.
- Zamisli Milica nije htela da priča juče sa mnom.
- Pa?
- Pa ništa, otiš'o sam joj na gajbu i polomio prozor kamenom.
- Kakav si ti komandant!
Onaj miris koji vam se širi iz gaća jer se niste kupali nedelju dana.
Osnovni afrodizijak u osvitu čovečanstva.
- Pričaj mi Stano, sve mi kaži...
- I tako, kao pristanem ja posle klabinga da odem kod njega, a on sve fino, čil-aut muzika, vince, čak je i mirišljave sveće upalio.
- Jaoj... Duša... Baš je romantičan. Blago tebi...
- Aham... Ali to nije ništa... Počeli smo da se milujemo, zatim i da se skidamo, a kada sam ja počela da mu skidam gaće...
- Hihihihi, nije valjda?
- Hihihi, ma nije to što misliš, hihihi
- Hihihihi...
- Hihihi, ma nije to, nego se osetila jarčevina
- Hihihi, ozbiljno? Hihihihi
- Aham.
- I jesi li mu, hihihi?
- Nego šta sam, kako to da propustim, hihihihi
- Hihihihi
Izreka koju, osim taksista, veoma često koriste i konobari.
- Alo, care, pa ti si sabrao datum sa računom.
- I vreme je novac, gospodine.
Obrijala noge.
- Ljubavi, jesi li skontao nešto u vezi mog izgleda?
- Aha, vidim skinula si izolaciju. Pa krajnje je vreme bilo. K'o da si imala obavijene tepihe oko tih nožurda, draga.
- Majmune, mislila sam na nove minđuše.
- A, pa jebe mi se.
Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.
Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.
Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.
nasumični susret kod Marbl Arča
-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.
Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.
- Dobar dan, izvolite.
- Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV...
- Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi
- Hm, pa da. Nisam loš.
- E pa imamo posao baš za vas!
- Super. O čemu se radi ?
- Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu.
- Kakvo bre računovodstvo ??!!
- Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide.
- Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom.
- Ali kompjuteri i brojke...
- Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...
Kao dete biti mršav ili relativno niskog rasta, kasnije nabaciti masu i izdžikljati.
Izvukao sam se u vojsci.
Nije govno n'o se pas posrao, Nije šija nego vrat, Isto sranje samo drugo pakovanje.
-Isključi te grandovce,života ti.
-Nije grand to je siti rekords.
Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...
- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.
Katanaćo. Ne primiti gol. Prepustiti posed lopte. Ne upuštati se u kontre. Igrati bunker. Na gol manje.
Ređati poraz za porazom, uz poneki remi. Osuđen na ispadanje, na propast. Na poslednje mesto u beton ligi.
Biti zadovoljan sa 0:1, jer, zaboga, moglo je biti 0:3.
A samo se poraz pamti, gol-razlika se ne računa u životnoj utakmici. Revanša NE-MA!
Ofanziva je bila u punom jeku. Praštalo je na sve strane. Više nije bio siguran sa koje strane doleću granate i meci. Zario je glavu među kolena i jednom ruko čvrsto pritiskao šlem. U drugoj je stezao brojanicu.
''Samo da prođe, samo da prestane'', mislio je. Ljudi su vikali, bilo je prometno u rovu. Učinilo mu se da se njemu neko obraća, ali, u magnovenju, nije razaznavao reči. Dugo su bili na ovom položaju i u rovu se osećao sigurnim.
U međuvremenu, kapetan je naredio napad i najednom je ostao sam, još čvršće stiskajući brojanicu.
Njegova četa je izvršila juriš, bila odbijena i sada se već, desetkovana, haotično povlačila. Vojnici su preskakali rov, prvo manja, pa onda veća grupa. Zvuk borbe je bivao sve slabiji, dok sasvim nije iščezao. Ne zna koliko je prošlo pre nego što se konačno usudio da se uspravi.
Miris ilovače pomešane sa mirisom sveže krvi je postao nesnosan i poželeo je da što pre izađe iz te žive grobnice.
Gore, na ledini, sve je izgledalo drugačije. Skidajući šlem i otresajući prašinu sa lica, na horizontu je ugledao veliki hrast. ''To mora da je zapis'', pomisli, i podiže pogled ka vedrom nebu. Udahnu duboko, te zatvori oči. Nije više mislio ni o čemu.
Da jeste, primetio bi neprijateljski pozadinski vod koji je pratio svoju jedinicu u nadiranju. Krupni kuvar je opalio kratak rafal iz šmajsera.
Dok je nekontrolisano padao natrag u rov, imao je vremena samo za jednu misao:
''Šteta što ranije ne izađoh iz rova. Dan je tako lep. Bio...''
Najbolje mesto za alkoholisanje ispred lokalne prodavnice.
- Vidi ovog džibera gde je parkirao ispred bip lože. Sad će kraj druge smene u fabrici, žene kreću kući kroz grad. Zovi Vesu, neka pali tamčića da sklanjamo krntiju.
