Šefov sagovornik. Omiljena doskočica prodavača, konobara i vozača kada im se neko obrati sa "šefe".
- Šefe, aj' mi naplati ovo.
- Evo idem, direktore.
- Kakav sam ti ja crni direktor...
- A kakav sam ja šef, lepi brate?
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Šefe, mogu zadnja?!
- Može, dišo!
Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...
Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.
Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.
Loš, da gori ne može biti.
Čitati glasom Milomira Marića.
http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Fjodor Dostojevski (1821-1881) je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena, a ne centarhalf Luč Energije, deco draga. U najboljem slučaju, to je onaj što je roknuo babu jer je ova zlo. Ali to je, zapravo, gosn Rodion.
Klasičan predstavnik ruske škole, sa opširnim romanima koji su, iz ugla iste drage dece, pogodni da posluže kao kompenzacija kamena za kupus. Na samu pomisao njegovog imena, đacima se prevrće sve u stomaku. Jer ko će normalan da čita kilo strana, služeći se parolom "Bolje da odgledam film, nego da gubim vreme na knjigu". Ipak, nije to isto.
- Je l' si pročitao Karamazove, Petroviću?
- Jesam. Onaj skenj'o babu.
- Ali to je Zloč...
- Ma, kebnuo babu i go-to-vo!
---------------------------------------------------------------------------
- Brate, koji ti je omiljeni roman od Dostojevskog?
- Idiot.
- Baš me čudi, hehe.
---------------------------------------------------------------------------
Dostojevski: Jeb'o majku, niko neće ni da me pogleda! Prolaze pored mene kao da sam šugav!
Zorannah: Jebiga, čilac, godine te pregazile <3<3<3
Vesna Dedić and Sanja Marinković like this.
Period u životu svakog mladog ptića koga roditelji izbacuju iz gnezda, nalik na onom kad ti prvi put skinu pomoćne točkove sa bajsa, pa te baba vošti jer joj je žao što si pao i razbio se. Lova koju imaju roditelji je obrnuto srazmerna vremenu koje im treba da išutiraju čeljade (koje je sprcalo 20 i kusur u guzicu i naraslo jedno par metara, ali ipak čeljade). Trusno doba u kome samo najhrabriji opstaju, a oni koji to nisu pokleknu i ručaju i peru veš kod staramajke dok jadna ne krepa, ili dok ćale ne dobije nervni slom jer ni sa svojih sedam banki ne može da k'o sav kršten svet sedi u gaćama po čitav dan i čita Halo oglase.
Neki ptići, pak, jedva dočekaju da budu išutirani u novo gnezdo, među nove koke i guske, ali drugi... Drugi ljosnu ne preletevši ni par metara, među gladne lije koje ih raskupusaju.
A: Ohoo, mala, čujem da si se konačno odselila od svojih, skućila se, kako je?
B: Ništa me ne pitaj, izgorela su mi tri ručka, na žurku za useljenje mi je moja najbolja drugarica dovela dvojicu drugara iz Sirije, Abdula i Nizara, još ih nisam iz ostave isterala, eno Nizar nudi separatni mir. Električar mi je uzeo dve hiljade jer su prethodni stanari, njih 18, a znam po tome što su se svi potpisali u klonji, stavili ekser umesto licne, pa mi je televizor crk'o, zajedno sa frižiderom. Piškim u kadu jer mi je šolja začepljena, vodu imam al' tehničku, pa pijaću uzimam ruskom pumpom iz bunara od nekih komšija Ličana, nosim motku sa sobom jer me juri čopor krvožednih kerova HOĆU KUĆIIIIIIIIIIIIIIIIIII, kako su moji mogli ovo da mi urade, pa ni detetu se ne skidaju točkići sa bicikla tako naglo...
A: Stvarno ne znam kako su mogli da budu takvi, užasnuta sam.
Možda zato što imaš četeres' pet godina, jebem te usta izborana.
Znak da vladate situacijom i poznajete materiju o kojoj se govori. Uvek je moguće nešto objasniti na ovaj ili onaj način, ali, stručan naziv, upotrebljen u pravom trenutku ipak pokazuje da niste amater.
A nepoznavanje stručnog naziva? Ne, to nikako ne znači da ste neznalica. To samo znači da ste željni znanja.
- Ne znam baš kako se to stručno kaže ali ako te sad dohvatim pesnicom po uvetu prestaćeš da prisluškuješ šta mi pričamo ovde!
- Opstrukcija sluhovoda, tako se stručno kaže.
- E to, opstrukcija ta.
"Farmerke stežu, suknja landara,
šorc je prekratak, a minić smara."
Žena sa odjećom poče ferku
Ona najviše voli trenerku.
Sjeda na kauč, daljinac uze,
meni na oči krenuše suze.
Umjesto Bajerna i Reala
sada Sulejman ekranom hara.
Da ne bih opet Turke gled'o
Krenuh da ljubim sljedećim redom
vrat, pa usne i pomalo grudi,
tek da ženče malo izludi.
Uzvraća žena mjerom istom,
"Nećemo na čaršavu čistom,
prala sam jutros sve na ruke,
znaš li ti koje su to muke?"
Da ne prljam novi čaršav beo,
kauč će postat' od strasti vreo.
Ona se složi, ja ljubih niže,
i do trenerke sad se stiže.
Kanap što trenerku sada steže
vrlo će lako da se odveže.
Dok svašta radim njenom čuperku,
mislim u sebi...
Najviše volim kad obuče trenerku.
Jebeni Toni Stark.
Sve češći akter članaka za ometene u logičnom rasuđivanju, koji se bave neverovatnim otkrićima od kojih sve sinapse u telu trepere u neverici i potonjem strahopoštovanju.
"RUSKI NAUČNIK OTKRIO LEK ZA RAK POMOĆU ORAJA, PERŠUNA I ZEJTINA (VIDEO)"
"RUSKI NAUČNIK NAPRAVIO ORUŽJE SUDNjEG DANA USRED PUSTOŠI NOVOSIBIRSKA (FOTO)"
"KADA JE RUSKI NAUČNIK PROBIO GRANICE POSTOJEĆEG SHVATANjA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE, NEĆETE VEROVATI ŠTA JE USLEDILO (UZNEMIRUJUĆI SNIMCI)"
"RUSKI NAUČNIK STUPIO U KONTAKT SA KAJZENOM"
Vršiti konačne pripreme za neizbežan odlazak ili put.
- Šta to bi, sestro slatka, između tebe i onog tvog?!
- Kako šta bi?! Nema dalje, pritežem opanke!
- Nije valjda dotle došlo?
- Jeste! Ne mogu da ostanem! Kako posle svega onoga što mi je rekao?!
- Uh! Pa, šta ti je rekao?
- Rekao je, citiram, "Odlazi, neću više da te vidim, kurvo raspala, kako si mogla sa trojicom da se pojebeš iako si sa mnom u vezi"!
- Auuuu, zamisli primitivca!
- E, ali ima još! Sačekam ja par dana da se on smiri, lepo ga i kulturno pozovem da mi se izvini, a on... Prvo se histerično smejao, pa se krstio i na kraju mi samo zalupio vrata ispred nosa toliko jako da bi mi obrve otpale da ih ne crtam!
- Kuku, kakav progresivni balkanoid zaostali!
- Ma, nema, bre. Stoka šovinistička, zaostalo to! I još se pitamo kad ćemo u EU! Bože me sačuvaj više ludaka, kakav sam ja magnet za budale!
Neizostavni deo enterijera jedne prosečne porodice, na čelu sa domaćinskom gromadom. Period života sredovečnog gospodina pre prelaska na orijentaciju pomoću Dnevnika. Idealno vreme za izbacivanje negativne energije i nagomilanog stresa. Zamena za opuštajuću masažu Kineskinje ilegalke.
Okidač „Dobro veče“ označava početak dvadesetak minuta epsko-lirske ljubavne drame u kojoj okrugla izraslina iz fotelje pokušava proći kroz četvrtasti ekran.
- Dobro veče!
- Ajde više!
- Prva igra je slagalica. I vaša slova su č, k, i, p, a...
- Ha! Pička! Reč od 5 slova! Jebem!
- A sada, moj broj.
- Ma kako ne vidiš?! Alo! Ima li koga na poziciji plavog takmičara?!
- Vaš broj je minus 435, to nažalost nije dobro.
- Njegov je broj Laze Lazarević! Ako ga nema, ja ću mu ga dobre duše dati!
- Sledeća igra je skočko!
- Ne samo četiri iste, nemoj. Jeo sam masno za ručak...
- Četiri srca.
- Četiri srca?! Četiri?! Ja bato moj, posle tebe ostadoh i bez ovog polovnog!
- Četiri pika.
- Prekini! Prekini!
- Četiri...
- Devedeset i četiri! To će ti trebati kad izađem sa urgentnog! Ženo, lorazepam!
- Omiljena igra naših takmičara, ko zna zna! Prvo pitanje...
- Ajde bre, ide latinski ili grčki, violinista, slikar, Pedro Almodovar, fudbal. Promeni Milka!
- Za koji fudbalski klub igra Aleksis Sančez?
- Javi se! Stisni taster! Ajde! Upri u njega! Ne znaš?! Bože me oprosti. Važno da znaš nekog tamo Rusa što je napisao Tihog i dona. Odakle je onda Prle došao...?
- Poslednja igra za večeras, asocijacije. Birajte polje.
- A jedan. Dalje.
- B tri.
- Ma imate li vi imalo mozga?! A dva bre! Tako. Životinja i lešnik, hm.
- Da nije možda majmun?
- Veverica je, pička ti materina! A majmun si ti! Đe si vido da majmun reklamira cipiripi?!
- Alkohol, Rusija, krompr, hoćete li da probate konačno?
- Tekila?
- Ženo! Zovi Peru Grobara. Nek počne da kopa...
Želja koja se teško zadovoljava, električni impuls sa izvorištem na mestu gde počinje kičmena moždina, negde u onom primalnom delu mozga koji delimo sa zmijama i gušterima. Želja jača od svake druge potrebe, dovoljna da prekine osećaj gladi, žeđi ili umora. Dovoljna da čoveka od smislenog i evolutivno produhovljenog bića pretvori u slinavog idiota.
Želja koja ne poznaje nikakvu granicu i nikakav otpor. Samo zadovoljenje ili samozadovoljavanje.
*Ne znam da li si svesna tog slatkog pregiba tankog sloja salca koje ti se pojavi ispod kolena kad prebaciš nogu preko noge u toj prekratkoj suknjici? Da li si uopšte osetila da ti je gornja usnica orošena sitnim kapljicama znoja koje drsko otkrivaju prozirne dlačice na nausnici? Koliko god da si platila taj skupi grudnjak sa ožičenjem ipak nije dovoljno jer otkriva da su ti grudi, zrele i podatne, ipak lagano krenule u svoj sunovrat. Sad si u pravom dobu vrhunske spremnosti da mi se podaš. Da mi se podaš punog srca i celim telom i duhom. Da vrhom jezika pokupim te kapljice slatke rose sa tvojih usana, da ti grudi oslobodim stege i podržim ih u svojim snažnim rukama dok se spuštam prema onom pregibu na kolenu. Da negde u sredini usrknem meki centar tvoje ostrige i da je živu progutam dok osećam podrhtavanje tvojih trbušnih mišića ispod jagodica mojih prstiju ogrubelih od maltera i cigle...*
- Šta si me pitao?
- A?
- Nešto si me pitao...
- A, moram ja da ti skuvam kafu, žena otišla kod njenih za vikend. Kakvu piješ?
pisano za takmičenje
Postupak prelaska iz virtuelne realnosti u ril lajf.
FB Chat:
*:plop:* Ej Miki, šta ima?
*:plop:* Imal šta na belegiju?
- E matori, evo, bleja. Kod tebe?
*:plop:* E, evo skupljamo ekipu malo.
- Za Dotu?
*:plop:* Za basket. Pa reko, ako oćeš i ti da se materijalizuješ danas, pa da idemo.
- Ne znam brate, imam ekipu za lol, moram njih danas da ispoštujem.
*:plop:* Ajde, nek ti bude opet.
Do you really want to unfriend this friend?
Relikt prošlih, pretprošlih, vremena. Portal do drugog, nestalog, sveta.
Centar grada dižu se neke zgrade uglačane sijaju ko nokti nadograđeni staklene banke neke pizde materine italijanska obuća parket gladak sve sjaji 12000 cipele majku im jebem kučka unutra vapi ali to vam je kvalitetna cipela gospodine barena koža napuljska, mrš bre sotono, a između svega toga s jedne strane obućar izgleda Đepeta kome se svet zaustavio posle rata, a s druge časovničarska radnja koju drži jedini preostali Jevrejin u gradu izbegavši sudbinu pepela.
Obe radnjice male trošne nikakve samo što se ne uguše među zgradetinama, povezane su podzemnim prolazom kojim se stiže i do Starog dvora u Beogradu i do podruma pića Zvonka Bogdana.
U časovničarsku radnju često svraća pokojni Milorad Pavić i puši lulu na uvo, a ako mu tačno odgovorite na zagonetku, pušta vas na mala vratanca u skrivenu baštu gde mož da jebete Katarinu Žutić na volu, da umačete keks petit beurre u čaj od slikanih predela ili jednostavno da ćilirate drogirani aromom starih knjiga, drndajući gitaru sa jedanes prstiju.
- Naći ćemo se sutra u 17 časova pred časovničarskom radnjom Draga Mašin, nosićeš Šafahuzen od Mikserovog dede i kada te pitam da li su oficiri i Tirke krenuli već iz Čuburske kasine prema dvoru, ti ćeš reći, ne, moj plafon je previsok samo češki luster dolazi u obzir...
- Aaaaa to li je, oćeš da me uvučeš da čitam Gorana Petrovića pa da se jebemo u knjigama, e neš kolega, mrš u sitničarnicu kod desne ruke!
