Реченица коју изговараш кад напокон увидиш прави разлог нечијег пренемагања, односно узрок нечијег мушења.

Najlepše i najoriginalnije upakovan izgovor, koji servirate profesoru zbog bežanja sa časa.

Kažemo kada na ulici vidimo vrhunsku ribu, za nas nedostupnu u svakom pogledu.

Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.

Jeste taktika, ruku na srce najčešće krajnje bezuspešna, koja se zasniva na tome da vaš odgovor na pitanje zadato na kontrolnom, pismenom i sl. sadrži u sebi ceo tekst pitanja, po mogućstvu sa neznatno izmenjenim radosledom reči, sa dodatkom jedne do maksimalno dve vaše samostalno napisane reči. Pritom te dve reči koje ste dodali verovatno nemaju veze s mozgom.

Karamba!
Ushićenje!

Rečenica koju izgovara muškarac-tinejdžer dok jaše na talasima testosterona, naložen do besvesti, u trenucima kada surova istina da je bio seksualno izmanipulisan još uvek ne uspeva da probije testosteronsku blokadu. Rečenica upečatljivo prenosi mešavinu iščekivanja "nečeg više" sa strepnjom da se to neće dogoditi, unetu nekim unutrašnjim glasom koji je za trenutak nadjačao testosteron. U glasu se najcešće može naslutiti mladalačka neodlučnost oko toga da li to pitanje uopšte treba postaviti. Dalji razvoj situacije obično demonstrira da bi ćutanje bila daleko bolja opcija.

To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.

U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.

Parče hleba nabodeno na viljušku kako bi se pokupila hrana sa nedostupnih delova posude.

...izvadim nož, potegnem pištolj, prebijem petoricu, prestignem Bolta, preskočim Vraneša, pojebem Limu, izvučem od Dinkića pare... Uglavnom ispadnem faca. Ovo je zapravo preokret u monologu posle koga nam narator objašnjava kako je na sebi svojstven, inače ingeniozan način, rešio stvar.

Rubrika koja sumira tekstove koji će vam otvoriti oči i sa ruganjem zlobno reći da ste vi nula u krevetu, da je vaše seksualno umeće kvalitetno koliko i pesme Maje Nikolić, da ste praktični kao ambalaža jogurta Novosadske mlekare, a inovativni koliko i proizvodi fabrike "Milan Blagojević". I to samo zato što nikada niste:

Na prvi pogled, sasvim bezazleno pitanje koje se postavlja kad ste u nekoj guzvi pa vam smeta neka osoba i vi je uljudno zamolite da se pomeri. Al' to je samo privid. Prava namera ovog pitanje je da zenske izvrse selekciju potencijalnih jebaca na dobre i izdrzljive i one koji to nisu.

Хемија. Варница на релацији између двоје људи, без које се не може развити права веза. Све његове приче, жваке, развлачење солажа на гитари, потписивање за Чукарички, а касније и за Депортиво, неће надмашити једноставни контакт очима између двоје правих људи на правом месту. Ни њене кратке сукње, избацивање попрсја, поздрави на ходнику и колутање очима, неће постићи ништа, сем можда подизања јарбола испод његових панталона. Са њом ће се осећати као да чита оно што је Опра у својој задњој емисији препоручила, уместо књиге која га заиста интересује.

Без жишке, њене приче се неће чути од Канзасове баладе "Прашина на ветру", која одзвања у његовој глави, њена рука иако топла, чиниће се као ледена флаша БИПовог пива, извучена са дна Ободовог замрзивача, а када треба да је пољуби, неће осетити ништа сем гурања језика у празну, стерилну теглу за паковање корнишона. Она ће се његовим фазонима у почетку смејати, док ће јој убрзо постати интересантне, колико и извале Шурдиног ујака, након двеста четрдесет седмог праћења серије "Врућ ветар". Временом ће се удаљавати, јер им је на самом старту недостајао основни елемент. Када је он приликом само једног њеног погледа, срећан као циганче кад се попне на трактор, када схвати суштину песме "Отров" Алиса Купера, и када се након узимања њеног броја, први пут плаши да пет година стар, деформисан телефон, не падне на земљу и изгуби меморију, е то је јебена жишка.

To je kad danas imaš na fejsbuku sliku Tome Zdravkovića sa natpisom: vrati mi jetru. Ili ako objaviš poster sa Tominim likom i tekstom: vrati mi jetru. Ili kad negde čuješ Tominu pesmu i vikneš: vrati mi jetru.

Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.

U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.

Nick je ono što ti misliš o sebi, dok je nadimak ono što obično jesi, sviđalo se to tebi ili ne.

Ono sto mi nije bilo cisto kad sam devojci rekao da sam izasao sa jednom bivsom (koju ona gotivi), a izasao sam sa drugom bivsom, koju ne podnosi, i pri tom, sedeci u parku, gledao trecu bivsu kako se presvlaci pored prozora.

E, nećeš ga majci, reče mladi jenki i uništi taj gnusni i komplikovani sistem u samom zametku! Šta? Zar ja da se petljam sa nekim tamo zaokruženim brojevima, suviše jednostavnim za pamćenje? Ne! Kategoričko ne! Hik!

U levom uglu, neprikosnoveni peznt, vlasnik stolice na ljuljanje i ovećeg arsenala oružja. Mogućnost da mu usadiš neko novo znanje je manja od one da Goca Tržan kaže koju pametnu na televiziji, sa koje je, iskreno, ne mož’ oterati legalnim putem. On, pristalica krilatice „ako nemaš para, pravi se da si pijan“. Verovatnoća da će prihvatiti metrički sistem je jednaka onoj da će ti u vojsci komandir poverovati da furaš hitlerske brkove jer je tako bilo lakše disati pod gas-maskom u to vreme (izjava samog Adolfa u to doba).

U desnom uglu, redom: hektar (100 x 100 metara kvadratnih)
deset kilograma (10 x 1 kilogram)
sto (najobičniji broj).

Kada ti i poslije mjesec dana radi propagandni upaljač.