Peting sa studentkinjom muzičke akademije.

Čovek kome je dozvoljeno da psuje po raznoraznim srpskim serverima, samo zato što program za cenzuru ne učitava neku vranjsku tipičnu psovku, za psovku...jer: ili je totalno loše gramatički napisana, ili je totalno nepoznata iznad reke Rasine.
Inače ovo je savršeni Monitor Šou za nekog ko gleda Vranjanca kanteraša kako igra tu istu igru. Jebi ga, volimo da smo seljaci.

*umesto Vranjanac, može i južnjak...

Milozvuk iz usta gospodične lišen onih riječi na ***P***, a pogotovo one riječi na ***K***. Sve je tu - i izbor riječi, i dikcija, i odgovarajući ton. Govor učen odmalena, pod budnim okom majke koja nije žalila šolde za najbolje učitelje kako bi ovladavanjem dobrim manirima poskupila (ovde ide ona riječ na ***P***) *čednost* mlade dame. Kroz odrastanje, ambiciozna majka se javlja kao glavni korektivni faktor vraćajući kćerku na kolosjek posle svakog i najmanjeg verbalnog ispada. Rezultat takvog odgoja je nadmena gospođica koja nosom kao leđnim perajem morskog psa para oblake i izuzetno teško ju je deflorisati. Al' zato govori ***k'o da golub guče***.

Broj seksualnih partnerki Radeta Jorovića.

Čuveni fudbalski klub iz Škotske četvrte lige, koji je postao poznat široj svetskoj javnosti, ne zbog slavne prošlosti, lepršave igre u sadašnjosti, niti zbog toga što će imati svetlu budućnost, već zbog toga što je to klub koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u nekoliko kategorija kao što su, najviše crvenih kartona u jednoj sezoni, najviše polomljenih kostiju protivniku ikada i najviše faulova na jednoj utakmici.

Klub je nastao 1921. godine, kada je nekoliko gorštaka drvoseča sa krajnjeg severa Škotske, gde se grad Dalilud i nalazi, odlučilo da umesto tradicionalnog sporta "Gađanje stenama" proba sa novim sportom u kom bi smrtnost učesnika bila daleko manja.

Ideja se ubrzo pretvorila u fudbalski klub, koji i dan danas neguje igru kakva se forsirala i na samom nastanku istog, a to je, čvrsta igra, sa obiljem grubih faulova, izrazito defanzivna bez neke preterane želje da se ugrozi protivnički gol, sa glavnim osloncem na visoke, jake i mentalno vrlo nestabilne igrače.

Najpoznatiji fudbaler i jedini stranac koji je ikada nosio crne boje Dalilud Sitija je čuveni Žilimi Jaja koji je pred sam kraj karijere i definitivni oproštaj od travnatih terena, odigrao polusezonu za ovaj klub dobivši šest crvenih kartona čime je zaslužio da mu večno stoji zastava na ogradi "Daliludskih Sadista" još čuvenijih navijača tog kluba.

Fraza koja se koristi kada nešto dugo čekaš.

Stvorenje koje na pobedničkom postolju iritantnosti stoji na trećem stepeniku ispod Roma na semaforu i šalteruše u glavnoj pošti.No iako bronza ne sija kao zlato ipak je u pitanju gadna sorta...Obično je to ziljava pička iz 70-ih koja je otišla da vidi drugaricu koja je uspela na radnom mestu.Svojom guzicom blokira ceo pult i upravo onda kada vi trebate da kupite orbit i kartu za prevoz jer ste videli autobus niz ulicu,ona priča drugarici kako joj je odbijeno od plate u Maksiju to što je krala rinfuz bananice i kako je Mikica pravila svom malom ispraćaj u vojsku.

Grupacija grlatih ljudi koji pevaju o povratku u rodno selo kod stare majke, a mole Boga da se nikada tamo ne vrate.

Izraz koji se koristi kada nešto ne uradiš kako treba ili kako se još slično kaže, kada napraviš sranje.
Često dolazi kao posledica brzanja, nemarnosti, gluposti ili kada se trtiš tamo gde ti nije mesto.

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Две установе које веже једна парадоксална чињеница. У кафићу имагинарно вежбаш док се хвалиш ортацима како си кренуо, а кад кренеш, у теретани радиш све осим да вежбаш.

Vrlo popularna stvar za razbijanje monotonije dosadnih sedeljki i neuspelih pokušaja žurki. Takođe u očima muškaraca predstavlja ključ ka otvaranju vrata zvanih „napijemo ribe, skinemo i jebemo“. Šanse za to su kao da Zvezda i Partizan igraju finale Lige šampiona, a da Mesi da pobedonosni gol, ali u tom trenutku se čini kao sasvim realna opcija.

A o čemu se radi, fora je da se ekipi prezentuje neka zajebana igra sa kartama, kod koje je poenta da se pije posle određenih poteza. Pravila se izmišljaju u hodu i sklona su promenama.

Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.

Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.

Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.

Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.

A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.

Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.

Jednog dana...

Kaže se nekome ko nosi u ruci rečnik.

Jeftini domaćini! Prilika da za 200-250 eura letujete kao carevi!

Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu.
Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.

Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS.
Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!"
U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.

Vrsta koja nikada nece izumreti! Steta sto se u njihovo drustvo uvlace alkoholicari i narkomani, ali to ga ima i kod fensera u mnogo vecem broju... zbog tako nekih stvari misli se svasta o njima...

1. Двојица младих момака, реше да своје знање од пет акорда примене у масовне сврхе и освоје планету. Нађу још двојицу, најчешће певача и бубњара и почну да тандркају обраде Мејдена, Металике, Ејси Дисија, Вајтснејка, Дип Парпла и остлаих легенди.
2. Након годину дана масовног дрндања по подрумима, организују свирку у некој биртији, или у најбољем случају у школској сали. Тамо се допадну свим ортацима и девојкама и први пут окусе славу.
3. На њихову другу свирку, која се често организује у КСТ, СКЦ и сличним реномираним местима, нико не дође зато што је радни дан или једноставно нико неће да слуша поново једно те исто.
4. Ортак их препоручи да свирају на фестивалу Радија 202. Тада први пут оду на свирку где други за њих намештају појачала и бубњеве, а они као праве фаце само утакну гитаре и почну да тамбурају.
5. Ту се Влада Џет смилује и позове их на турнеју по Банатским селима, односно по сеоским славама да свирају по локалним домовима културе пред двадесетак младих људи из сваког села.
6. Након овог грандиозног успеха, тур-баса, Владе Џета и Олге, они су дотакли и остварили све своје жеље. Али то није крај! Влада Џет им нуди да сниме демо албум, који ће он објавити у 50 примерака! Они напишу пар песама, које су обично на енглеском језику и звуче поприлично смешно за српско тржиште које је навикло на српскојезични рокенрол.
7. У међувремену један од чланова се обавезно смори и оде да свира са другим бендом, зато што је овај постао превише комерцијалан. Нађу другог басисту, који уопште није басиста, већ је свирао ксилофон у музичкој школи, али некако убоде тих пет нота.
8. Свирају као предгрупа Дивљих Јагода у СКЦ-у и лично се упознају са својим идолима!
9. Бубњар каже да му је риба трудна и да мора да се жени, што значи да под хитно тражи посао. Одлази да свира са неким тезга-народњачким бендом, зато што му је то једини начин да заради неку кинту са стране. Обећава им да ће свирати када буде имао времена.
10. Остали се сморе, схвате да су прошли слично као и Дорси, само што срећом нико није умро. Певач добије понуду да ради као келнер на броду у Јужној Америци што свакако прихвата. Гитариста и полубасиста остају сами и договарају се о благовременом прекиду сарадње са уверењем да су заиста оставили вечити траг на српску, ма какви српску, на светску рок сцену својим демо материјалом који тако никада није ни видео светлост дана, зато што се Влада Џет залудео неким новим клинцима.

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"