Čovek koji jednom kašikom hrani celu porodicu.

-Diploma
-Uverenje o državljanstvu
-Potvrda iz suda da niste kažnjavani

Naizgled jednostavan pokret "iz kičme" koji čak i najpovijenijoj grbači pridaje dojam dostojanstva. No ipak analitički gledano "podvig" za koji će Srbiji trebati eoni.

Усклик марве никад задовољне животним стандардом.
Преведено на људски језик, значило би "Имамо 'леба, али немамо за немачки ауто не старији од пет година, нов ајфон, таблет са екраном величине телевизора нишке Електронске индустрије, летовање на Малдивима и секс са Станијом. Имамо више него већина људи у свету, али опет недовољно. 'Оћемо бољи стандард од Шваба и Амера заједно, они ће нас да бомбардују мајку им јебем крваву пичку мало ја њима, Ноле до победе!"
Тај неки фазон.

Jezivi program za decu koji nema ni smisla, a ni poente. Totalni je rebus i plaši me.

Radnja koja polako pokazuje tendenciju da preraste u religiju. Ozbiljno.

Među najčešće vršioce ove radnje spadaju žene starosne dobi optimalne za pohađanje srednje škole. Prvi razred srednje je prekretnica u životu te dame, jer od tad ona sebe drukčije posmatra. Ona tad otkriva postojanje Merlinke, i kupuje sebi crveni ruž. Nije bitno što se zamaže od vrata do obrva, neka ga. Ona nikad neće prežaliti što nije rođena u Parizu šezdesetih. Tu bi mogla galopirati džadom sa šeširom na glavi, muštiklom u ruci i dimom cigarete koji se vijori iza nje, halterom koji iskusno viri ispod suknje, monoklom uštekanim u torbu koja krije za nju dovoljne količine koke, jer, daj molim te, samo se sirotinja ne drogira kvalitetno. Sanjari o suživotu sa džentlmenom, koji je na visokoj funkciji u bankarskom sektoru grada na obali mora. Nikad nije učila da kuha, jednostavno je osjećala da će imati tu mogućnost da bira šta će da jede u svom restoranu. Smara je sve ono što je novo, jer retro nije samo stil, retro je način života, još kad se ukombinuje sa njenom damskom pojavom, ima da plijeni. Ali.

Dugotrajni proces koji žene prenose jedna na drugu s kolena na koleno, sa ciljem da se od muškarca napravi neka polu-žena kojoj su obrisane glavne muške karakteristike i odlike jačeg pola. Još uvek nije jasno šta time dobijaju, osim biljku koja kada dođe s posla vegetira gajbi gledajući ***Očajne Domaćice*** sa svojom lepšom polovinom, ali neke žene prosto imaju neverovatnu želju da to urade svom muškarcu.

Trenutak kada shvate da su pogrešile i da je bolje da muškarac bude i ostane muškarac koji se ponekad zapije, napravi sranje, prdne i gleda fudbal, dolazi suviše kasno za obrtanje procesa, jer muška jedinka koja je uspešno kastrirana više skoro da nema drugara, navike su mu promenjene, pa ne posećuje kafane, ne gleda fudbal i jednostavno samo smrdi gajbi žaleći što je sebi dozvolio da od onog nekadašnjeg šmekera, postane kućni moljac koga ni žena više ne voli, jer i ona se u njega zaljubila baš zato što je bio muško.

Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.

Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.

Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.

Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.

Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.

Не синко, није ти то исто као сиромаштво. Сиромаштво је само финансијско стање које може бити проузроковано разним факторима на које човјек не може утицати. Чист дефицит новца, без кога у данашње вријеме не можеш. Нешто из чега се можеш извући радом, упорним трудом и јаком вољом. Не мораш се никада потпуно извући али битно је да се бориш, и свеједно ћеш га побиједити.

Биједа, то ти је нешто друго. То ти је оно хронично одсуство духа, полетности и менталне снаге које обузима човјека. То ти је порок, баш као и ова ракија. Једном када ти се увуче у кости и потекне крвотоком, готово га је немоће избацити. Паразит који се храни твојом енергијом и твојом душом, болно је унакажава. Знам, људи га мјешају са сиромаштвом јер најчешће долазе под руку, па те заједно, онако неимуног схрвају и униште.

На биједу се једноставно навикнеш. Предаш се ништавилу око себе, допустиш животу да се игра рингишпила са тобом, никада не улазећи у отворену борбу са својим демонима. Повучеш се без отпора, кривиш зле људе и гору судбини, кривиш живот. Тада те обхрва и сиромаштво, туга, несрећа.Тако синко, само уништиш најфиније дјелове себе, претвориш се у оног вјечитог незадовољника кога си до скора презирао. Дође старост, а ти јаднији него икад, са вагоном неиспуњених снова. Наравно да онда сви желе да се врате у прошлост, да живот скрену другим током. Али мало морген, онда то није живот већ научна фантастика...

Зато синко, устани сада и полети у живот, бори се до последње капи дамра и не дозволи да те обузме биједа. Никада не устукни ни пред чим, обухвати живот објема рукама и научи да побјеђујеш сам себе...

Vrlo kratak seksualni performans neiskusne muške jedinke, koji se uglavnom dešava kada se prvi put u životu dokopa čavke, pa uspe eventualno da strpa kacigu unutra, pre nego što počne da prskači na sve strane.

Jedna ili više visoko-gabaritnih osoba ženskog pola, koje imaju običaj da se "šlepuju" uz dobre ribe.

Ponašaju se zaštitnički prema svojim lepim drugaricama.

Tu su da nas mrze.

Tu su da im kazu - "Previše si popila, pokušava da te iskoristi, hajmo kući."

Tu su da nam sjebu koncepciju u svakom smislu.

Својеврсни обувни оксиморон. Дакле, отприлике исте оне вонаби трендсетерке које зими носе гумене шарене чизме, дизајнд бај Роко Бароко/производи Тигар, сада своја стопала и значајан део потколенице убацују у кожну варијанту са ситним рупицама, упркос температури од 30+ степени. Остатак аутфита оскудева у материјалу, а ту су наравно и наочаре за сунце дијагонале омањег таблета. А доле: чизме. Ко рибе у "Хи-Мен и господари свемира".

Можда се женама стопала не зноје толико, нисам проверио на довољно великом узорку да бих поуздано тврдио, али знам да би аутор ових редова после кратког боравка у тако профилисаној обући лети, емитовао базд раван зрачењу твора ексхумираног на четр'ес' дана.

Devojka koja izgleda kao porno diva(stavila je sve silikone koje je mogla sebi da priušti), oblači se kao prostitutka, da ne kažem Grand pevačica(obavezno na sebi ima nešto sa animal printom, malo joj vire grudi, a malo zadnjica) i po načinu komunikacije podseća na okorelog kamiondžiju(mislili ste da niko ne može da bude toliko vulgaran, ali prevarili ste se).Njen se posao sastoji u tome da zadržava najpijanije mušterije što duže, na bilo koji način i da obuči mlade momke šta se sve očekuje od iskusne devojke.

Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.

Poznati pevač plačipičkastih pesama, bugarskog porekla na kog žene i metorseksualci puštaju vlagu.

Odlikuje ga vrlo lep i melodičan glas, mrvicu hrapav taman toliko da bi se razlikovao od neke pevačice, jer kada bi se slušale samo reči pesme, prosečan čovek bi došao do zaključka da pesmu peva neka lezbejka.

Poseban fetiš su mu spotovi koje obično radi Dejan Milićević, a podeljeni su na dva segmenta, crno beli, gde plače na nekoj steni, poljani, parkiću ili u svom fensi stanu i kolor gde đuska zavodljivo i anđeoski se smeši.

Tematika je uvek ista, riba ga je ostavila jer je bio đubre, mada i dalje mi nije jasno šta je on tako pičkast mogao da uradi loše, osim ako nije možda propustio da usisa kuću ili izbaci smeće, zato što je hteo da pogleda ko je prošao dalje u "Ja imam talenat". Dobro, možda se okretao i za suknjama, al' u Škotskoj ili tako nešto slično.

Inače poznat je i po tome da ne jebe, već vodi ljubav na laticama ruža, nikad ne penetrirajući skroz, nikada ne traži da joj oskrnavi dvojku i nikada to ne ide bez njegove muzike u pozadini ili muzike nekog Željka.

Inače, u svim anketama za najpoželjnijeg geja pobeđuje uvek za dva koplja ispred svih, a na bilo kakvo pitanje vezano za bilo šta, on će odgovoriti kako ga motiviše ljubav.

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Totalno suprotni ljudi od flafičastih šljapkaroša po guzici sa raznih betonskih i travnatih fudbalskih borilišta.

Ljudine, Srbi, Monarhisti. Ne liče uopšte na fudbalere sa malih ekrana koji se ljubakaju u obraz, tapšu po guzama, manekenišu i grle, a jedino što ih vezuje je to što igraju isti sport. Doduše, za razliku od ovih profesionalaca i onih koji glume profesionalce po betonu, igraju za džabaka i samo iz ljubavi.

Gelovi, kreme i losioni su kod njih zabranjeni, a postoji i određeni kodeks pri odabiru dreseva u kojima će nastupiti. Znači ne može Barsa, ne može Arsenal, nikako Palermo, nikako Fiorentina i ne sme dres kluba koji su kupili neki Arapi.

Poželjno je da se nosi Partizanov, Zvezdin ili dres Srbije, a ako je baš taj prljav do neprepoznatljivosti, oblače se dresevi grčke braće Olimpijakosa i Paoka ili dres nekog gotivnog stranog kluba kao što je Vest Hem, Napoli, Lacio ili tako neki zvučni incidentni klub. Posebno se cene dresevi srpskih niželigaša ili svih ostalih prvoligaša, ali ne Vojvodine i Novog Pazara. Postoji mogućnost ako se nema dres, da se obuče neka majica, navijačka naravno ili majica nekog lokalnog mesnog prerađivača.

Patike ne smeju da budu drečave, posebno ne roze, a najbolje je uzeti crne ili odnedavno čak i bele, a bilo koje druge boje povlače namerno udaranje kako od strane protivnika, tako i od strane svojih saigrača.

Kada neka ekipa postigne gol proslavlja ili tako što se krsti tri puta ili tako što imitira pokrete i zvuke pucanja i bacanja bombi, a ekipa koja primi gol, koristi motivacione govore Vojvode Šešelja da se psihički povrati i uradi hitar kontra udar na protivnika.

Posle utakmice se pije pivo ili rakija koja se nosi u bočicama akva vive da bi se odavao utisak sportista i sarkastično prozivali ljudi koji u tim flašicama nose vodu.

Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.

Mala, zipovana, midžet ganferka, koja se nosi u rancu i služi da u momentima kada ti je odmah potrebna sreća ili kada si siguran da ubrzo sledi neka nesreća, hitro može da se izvadi iz ranca i natakne na kurac zarad dobijanja sedam dana sreće.

Naravno, pošto je skraćena verzija, ne važi ono pravilo za sedam godina, ali u principu pošto je teško kvarljiva, osim ako se ne iživljavate, može dugo da traje, te ste pokriveni.

ime reality show-a koji bih ja organizovao i producirao "da nisam klosar", sto bi rekao Braca iz filma "Kad porastem bicu kengur", odnosno da imam para za jos nesto osim za djevrek.

ovaj dosad nevidjeni oblik televizijske forme bi se sastojao u sledecem:

1. Izabrao bih 10 takmicara koji bi se takmicili za nagradu (neke pare npr., nebitno...)

2. svako od njih bi na pijacama belog roblja (koje i dan danas postoje po zabacenim krajevima Sandzaka, Bosne, i majke im Turske) kupio po jednu Romkinju (u daljem tekstu Ciganka), za sto manju kolicinu novca, sto dalje implicira da "predmet" kupovine i nije u bas nekom ocuvanom i cednom stanju.

3. zatim bi svakom takmicaru bio dodeljen ne bas raskosan budzet, koji im stoji na raspolaganju pri "pimpovanju" njihove Ciganke.

4. e tada, svaka Ciganka, vodjena takmicarem koji ju je kupio, prolazi kroz niz ulepsavajucih, i podmladjivajucih procesa.

5. znamo da reality show ne bi bio to sto jeste, da nema celebrity zirija, koji ocenjuje trud takmicara. Clanovi mog zirija bili bi:
- Miki Panjkovic (zaduzen za frizure Ciganki, ali i njegovi cenjeni modni saveti vezani i za druge delove tela se uvek uzimaju u obzir);
- dr Robert Rey (onaj gej satirani plasticni hirurg sa E! televizije, koji ce biti zaduzen za estetske zahvate na oronulim i iskoriscenim telima takmicarki);
- dr Feelgood (naravno da nisam mogao da ispustim ovog maga zdrave ishrane i pionirskog zacetnika nutricionizma na ovim prostorima);
- Darko Kostic (on bi bio zaduzen da svojim modnim znanjem obogacuje umove takmicara koji ce birati garderobu za svoje takmicarke);
- Ognjen Amidzic (mora da ima i neko ko ce da se pravi budala sve vreme);

6. posle dugog procesa obradjivanja svojih takmicarki, sto ce reci: pravljenje frizura takmicarkama (ili pravljenje prigodnih perika onima koje su bez kose), niz plasticnih operacija kojima bi se one dovele u kako-tako podnosljivo stanje za pogledati, posle mukotrpnih treninga vodjenih fitness masterom dr Feelgood-om, i posle biranja odgovarajuce garderobe na osnovu saveta neprikosnovenog doajena modnog sveta Darka Kostica, pristupa se ocenjivanju preobrazenih takmicarki, kao i, naravno, SMS-glasanju, bez koga to ne bi bilo to (a i neki dinar da se zaradi);

7. pobednika, takmicara koji je najbolje napimpovao svoju Ciganku, na osnovu glasova zirija i publike koja glasa SMS-om, u novogodisnjoj noci 20??. godine, proglasava Jelena Karleusa, naravno ukoliko nije vec medju takmicarkama.

8. po proglasenju, pobednik dobija novcanu nagradu, i pravo da po jednom osamari svakog clana zirija, sto samo po sebi ima vecu vrednost od svih para ovog sveta, ili cestitki Dzej Kej.