Mlađahni Laza i ovog petka u društvu svog oca Bože ide u kafanu Volan. Po tradiciji svraćaju do komšije Smradoja i brata mu Bazdoja. Sledi obredno pričešće mučenicom, a zatim se nastavlja do željene destinacije. Ture belog i kisele se smenjuju kao na traci. Tri piksle su već razbijene, pa je gazda kafane dao dozvolu cenjenim gostima da pljuge gase na podu. Atmosfera se usijava, više nema ni razgovora, samo nasumična razmena reči, tipa:"Ćale pocep'o si novi sako jebo sako ne znam ni koji će mi moj vako dobar sako jedino da me sarane u njemu e neće me majci u tebi saranjivati dajde upaljač da zapalim govno..." Kući se dolazi oko frtalj posle četiri. Časni otac pokušava da se teatralno strovali u krevet pored žene mu, ali maši postelju za po metra, ruši stonu lampu i posle par sekundi zahrče na patosu. Žena je, naravno, sve čula, ali odlučuje da se pravi da nije, nema se vremena za pravljenje scene, valja rano ustati. Mali Laza je uspeo da se uvuče u krevet koji je već posle par minuta zapovraćao k'o komodo zmaj. Buđenje je popodne, Laza se praćen monstruoznim mamurlukom izvlači iz kreveta i ide u potragu za mamicom. - Mamaaa, je l' može jedna gorča, živ ti ja? - Das terate u četr pičke materine i ti i tvoj ludi otac!!! Ček samo dok se probudi, da mu ja ispostavim račun za živce što mi je pojeo i krv što mi popio!
Jedu govna. Ti ljudi koji "pričaju", ti ljudi jedu govna. Ne bukvalno, ali kao da je tako. Nema čaršija šta da radi, pa se naslađuje izmišljotinama. Zaludna bulumenta, neostvarena i zavidna: lakše joj je da drugoga opanjkava umesto da se umije.
- E, a da vidiš samo šta je obukla, pa joj se to zgužvalo na bulji, a onu čašu drži kao princeza neka, a fuksa, bre, fuksa obična, jel da? - Ne znam, u ljude se ne razumem.
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo. - Trema. - Pa kako to. - Pa ne znam. - Miodraže pa šta to bi. - Protivnik je bio bolji. - Pa kako Miodraže. - Pa eto lakše je sone strane ekrana. - Miodraže jel vas bar malo sramota. - Jeste malo ćerkica supruga. - Pa kako Miodraže. - Pa ne znam. - Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo. - U Danskoj? - Crni Miodraže. - Sve najlepše protivniku. - Trema? - Miodraže sasvim moguće pa kako to. - Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si. - Koja Ivana, ne, Miodrag sam. - A vi ste Miodraže pa šta se to desilo. - Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka end;
- Uzmite papuče. - Ah ne toplo je. - Dakle. - Pa ja posao. - Ipak obujte papuče. - Malo treme. - Pa šta se desilo. - Posao deca prehranim. - Neka kafa. - Dobru imam cirkulaciju ne treba. - Doviđenja. - Doviđenja. - Nisam se bio ni izuo ustvari. - Pa šta se desilo.
Normalno. Blagosloveno što bi stariji rekli. Božanstveni predmet ili jelo, apsolutno je svejedno, zaslužuje poštovanje, što zbog svoje krasote i autentičnosti, što zbog odanosti i funkcije koju vrši.
- Kakva ti je ovo gumenjara od salame, imaš li ti nešto kršteno za doručak, slaninicu neku, jaja, ima to kod vas u gradu, je l da? - Hmm. Ček da proverim.. E! Ima viršli! - Vodiću ja tebe na selo, vidim ja! Kako si krenuo, bojim se, završićeš u nekoj sekti.
- E, aj mi nađi neki kršteni šrafciger, al' da ovaj put bude krstasti, zapravke. Sovim ni vampira ne bi' ubio!
Varijabilni vremenski interval kojim se garantuje trajanje statusa quo, potencirajući pritom egocentričnost i navodnu sopstvenu bitnost. Najčešće se koristi kao garant bezbednosti ili uvod u pretnju i negaciju najradikalnijeg oblika, pri čemu je mogućnost skorije promene identična brzom oporavku jednog sajta slenga.
- Ali Radovane, pustimo decu nek' se... - Kuš, more! Dok sam ja živ, neće se moja ćerka vući s Ciganima! ----------------------------------------------------------------------------------------------- - Sigurno ti to nije cim? - Opušteno! Dok sam ja živ, niko neće reketirati mog burazera!
Garantovani trenutak bedaka u nezabilježenoj istoriji opijanja. Ta sekunda ili minut kad ti sve splasne i sve lađe naglo potonu bez obzira na atmosferu koja te okružuje. Trenutak kad se leluja i ćuti, pobije, plače ili šalje "ona" poruka, u zavisnosti kako se ko s time nosi. I to, ko za inat, kad je najbolje dođe da ti usere i dan i mesec i godinu.
A ja sam negde rujno vino pio ... - E Maki šta ti je? - Šta? - Pa odjednom si se ućutao nešto. Ajde tebra da nazdravimo. - Ajde, živeli. Ma jok. Nešto se zamislio onako, bez veze. - Cepaj role, šta imaš da misliš. ... a ti, a ti, ti si me čekala!
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
