Vrhunski izraz ljubavi i divljenja prema nekom muzičaru ili muzičkoj grupi. To su ljudi za koje bismo fizikalisali, i to besplatno.

Dosta je onih na čiju bismo svirku otišli kada bi nam neko dao kartu za dž. Manje je onih na čiji bismo koncert baš voleli da odemo. Još je manje onih zbog kojih bismo pristali da popušimo čuvaru na ulazu, samo da bismo ih videli i čuli uživo. Ali, samo odabranima bismo nosili pojačala.

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Komšija koji te jedini zapazi kad se vraćaš kući u noćnim satima.

Леп начин да покажате некој особи колико дуго обраћате пажњу на њу и колико вам се она у ствари свиђа.

Obaviti baš veliku nuždu ili, narodski rečeno, israti se, istovariti se, iskenjati se, istroljati se, itd.

Žitarice na sniženju

Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.

Лупетање на латинском је одувек био чин узвишености и боемизма, а овим изразом указује на курцобољу за нечију испразну филозофску расправу или бесмислено паламуђење уопште.

Када ми млади ујутру у 5 излазимо из буса и идемо на кунт, а маторци 40+ улазе у исти тај бус и пале на шљаку.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Истовремени производ или откриће истоветног или веома сличног интелектуалног добра од стране два (или више) аутора, потупно независно један од другог.
Дешава се.
Њутну и Лајбницу се десило да открију инфинитезикурцомални рачун, Горан Бреговић је кармички унакажен по том питању, а овде на сајту настају разноразни афоризми, досетке, типони, бисери мудрости и зен коани барабар са великим умовима света који купе сав кајмак.
Временска дистанца од сто, двеста, пар хиљада година се може приписати пословичном кашњењу Србије за остатком цивилизације.

Бити дете је потпуно исто као и бити пијан - моторика ти у курцу, причаш глупости, не схваташ најосновније ствари и потпуно си неразуман, трипујеш да си много јачи него што јеси, смараш људе око себе, вилениш и на крају само заспиш.

Dan kada će sve biti drugačije. Baš tog dana će se naći vrijeme za druge i konačno će im se posvetiti pažnja koju zaslužuju. Pronaći će se vrijeme i za sebe, uradiće se sve ono što se već duže vrijeme odlaže. Taj dan će sigurno biti bez oblačka, okupan suncem, topao, ali ne previše i ono što se odjene će biti taman dovoljno. Počeće desnom nogom a završiti zagrljajem i biće taman toliko dugačak koliko je potrebno da se obavi sve što još uvijek nije obavljeno.

Drugi dan, za razliku od prvog, će biti savršen dan.

Kurac Dobra! Odlična!

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Onako prividno tiho i mirno, ali sa određenom dozom napetosti koja se oseća u vazduhu. Zastrašujuće. Blagi osećaj jeze koji prolazi kroz kičmu i koji natera po koju kap znoja da se slije niz čelo.
Sablasno može biti neko mesto, može biti neka osoba, a može biti i neki momenat.

Sam izraz izveden je od izraza sablast, što znači duh ili utvara.

Врста имена која мушкарца могу довести до лудила. Дејана, Ивана, Вања, на пример.
Не зато што су ружна, досадна или свакодневна, већ, зато што то одређено име, промењено кроз падеж, не даје јасну слику о ком полу се ради. Мож' буде мушко, мож' буде женско.
У ситуацији када те твоја драга тако лепо, послушно и верно обавести да излази вечерас, и да је не чекаш, а притом има другарицу крштену под неким од горенаведених имена, имате проблем.
'Ел то Дејан, Иван или мушки Вања?

Складно нациљано пљување у око овом свету који је опседнут материјализмом, и јасна жеља да се демонстрирају безвремена дела уметности од таквих гиганта свих епоха као што су Бетовен, Моцарт, Бах, Шопен, Чајковски... Исказивање сопственог ерудитизма и истанчаног музичког укуса, крунски доказ да особа која поставља песму припада интелектуалној и културног елити овог доба.

Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.

Време које нам је преостало пред полазак у школу,посао или на тренинг,након што смо завршили своје обавезе.