Vrijeme je stalo... pod uslovom da vrijeme posmatramo kao subjektivnu kategoriju, jelte.

Tor sjedi u nekoj ogromnoj stolici i masira čeoni sinus suzdržavajući se da ne zaplače, dok mu dvije Valkire purnjaju rac. Na drugom kraju kosmosa Ares se uhvatio za glavu od šoka i ignoriše na stotine tvitova u kojima je tagovan kako bi mogao iznijeti svoje mišljenje o onom što se upravo desilo.
Buda se ustaje po prvi put još od kad je umro Ipče Ahmedovski i krsti se.
Bodiroga je izgasio mobilni a Kaletu je svečano uručen otkaz.

Svega par trenutaka prije nego što će se sve navedeno desiti planeta zemlja je, da se tako bez lažnog proseravanja izrazim, otišla u kurac. Naime, istu je potresla najveća društvena katastrofa u njenoj istoriji.
Ono od čega se strepilo milenijumima iako se znalo da će kad tad morati da se desi. Ono zbog čega se i razmišljalo da li ljude uopšte treba stvoriti. Desila se kulmunicija postojanja ljudskog društva koje je, malo je reći, otišlo sa stilom.
Došao je čas da se slovenski i germanski narodi obračunaju jednom za sva vremena. Da se zna ko kosi a ko vodu nosi i da se vidi ko je imao veću kurčinu Hitler ili Staljin, pošto se već zna da je Hitler imao samo jedno jajo (*prim. aut: ali vrijedno*)

I evo nas! Diglo se i staro i mlado. Nejač, invalidi, Mujo i Haso, moja baba i tvoja baba i Bata Živojinović. Ma sve živo i mrtvo kreće ka granici između Austrije i JXXSFRJ (Jubilarna Dvadeseta Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).
Svi su spremni za bitku sa posljednjom kraljicom našeg bitisanja kao naroda - Njemačkom i njenim vazalima Austrijom i Švajcarskom dok cijeli svijet gleda na nas u iščekivanju da se desi nešto fantastično.

Di Maria

Ameri neće da šalju mirovne snage jer je ministar odbrane odlučio da obrne roštilj taj dan.
U Japanu je neradni dan a u Nepalu uvode struju jednom selu iz kojeg zbog snijega nijesu mogli doći da gledaju direktan prenos.
U Sjevernoj Koreji uvode televiziju.

Njemci zatvaraju fabrike i vrše genocid nad gastrabajterima. Usput ubijaju i Turke i još 50 miliona jevreja kako prenosi "Glas Jerusalima."
Takođ pale pogranične gradove kako varvari ne bi mogli koristiti njihovu naprednu infrastrukturu u slučaju da ih zauzmu.

Sa druge strane u Moskvi Putin LXIV sjedi u svom kabinetu i grize cigar razmišljajući kako da kaže ovima iz JXXSFRJ da bi najradije da se odloži okršaj tamo neđe do poslije miholjskog ljeta jer kako tradicija kaže, na Rusiju se zimi ne ide.
Reći će im da mora da ide na krštenje neko. To će morati da ispoštuje čak i neokomunistički režim Jugoslavije.
Otključava telefon i kreće tražiti broj druga Radisava ali pali se govorna pošta: "Drug Radisav je otišao da jebe mater Njemačkoj bagri i povali švalerku u Klagenfurtu, ali kako mu je švalerka u 8. mjesecu trudnoće ipak će samo jebati mater Njemcima."
Drug Putin spušta glavu na ruke naslonjene laktovima na krilo i počinje da jeca.
Drug Dimitri ga tapše po ramenu i pita da li treba da mu popuši.
Drug Putin odbija.

Za to vrijeme Blagoje iz Popovih Drača, pukovnik u penziji koji već duže vrijeme ima problema sa alkoholizmom stoji na granici i drži govoranciju o tome kako su Njemci pobili
4 milijarde Jugoslovena u IV svjetskom ratu i kako je došlo vrijeme da pojedu sva govna koja su izasrali.
Poručnik Sinan Polumenta, koji je inače neki pra-pra-pra...-pra unuk Dada Polumente (iako on to ne zna) a koji je stajao najbliže granici u tom trenutku, diže ruke i uzvikuje "Tako'e!"
Ne shvata da je ušao u kazneni prostor desnim laktom... Ustvari shvata...

*Zju!*

...ali kasno.

"Ubiše Sinana!" odjeknu masom. Poručnik Blagoje viče na ljude da se ne uzrujavaju nego da počnu sa primjenom plana B (koji je u suštini bio isti kao plan A, samo je razlika bila u tome da se sačeka da Njemci prvi udare).
Masa se zalijeće preko granice. Ima momentum. Njemačke trupe situirane u Austriji padaju kao pokošene pred najezdom ove horde.
Grad po grad pada u ruke Jugoslovenskih trupa. Prave se pauze od po 15 minuta da ljudi ukradu po kojeg lava sa kapije kao suvenir... Niko nema pojma da Albanci zauzeše pola teritorije JXXSFRJ za to vrijeme. Ni Albanci nemaju pojma da Grci zauzeše Albaniju, a Grci nemaju pojma da Turci zuazueše Grčku...

Austrija je na koljenima... Isto i sa Poljskom jer su se njemci sjetili da je napad najbolja odbrana.

Južni sloveni kreću da čiste pogranične gradove u Njemačkoj. Njemci stižu na 20 kilometara od Moskve... Snijeg ovog puta neće pasti...

Putin zove Dimitrija da ovaj Zovne Sergeja pa da on zovne onog malog što radi sa onim bombama i da mu kaže da lansira pola na Berlin a pola na Ameriku i da prije nego bombarduju Ameriku pošalju njihovom predsjedniku poruku u kojoj piše da im se seru u usta kapitalistička.

Par minuta kasnije Njemci su na 10 kilometara od Moskve.
Američki predsjednik odgovara sa ženinog telefona: "Važi. Ovo mi je ženin broj, nemoj da je cimaš slučajno." i priprema kontranapad.

Na bliskom istoku su protesti jer ne učestvuju u ratu. Izbija građanski rat u kojem umire 10 jevreja i pola miliona Arapa. U Bijelu Kuću stiže izvještaj da je poginulo 5 milijardi jevreja i dvadeset hiljada Arapa. Amere boli kurac.

Ovima iz Kine isto dosadanu pa odlučuju da bombarduju Afriku jer njih niko neće a onda da unište i sami sebe... Prije toga na državnoj televiziji puštaju Valtera po posljednji put.

Francuska proglašava kapitulaciju i...

**Bum!**

Fast-forward par sati kasnije...

Savjet božanskih bića donosi odluka da je potrebno promijeniti pristup društvenom inžinjeringu i da su dinosaurusi zapravo bili najbolje riješenje i da je sve poslije njih bila čista komercijala.

Nedugo zatim, negdje u Kaliforniji, jedan krokodil se uspio zavući u rušvine dvospratne kuće koju je već počinjao smatrati svojom. Našao je nečiju ruku i krenuo se sa njom u čeljustima probijati kroz nered koji mu je blokirao put do dnevne sobe u kojoj je nanjušio ostatak svog obroka.

Taman kada se spremao ući u pomenutu, čuo je nešto što nikada ne bi očekivao u ovakvoj situaciji.
Čuo je kucanje na vratima a nedugo zatim i riječi koje su odzvanjale kroz cijelu kuću: "Došli smo da porazgovaramo o spasitelju."

...

Врхунац конспиративности. Маска испод које се бориш за своје идеале, за своје ставове на бескрајном пространству светске глобалне мреже.

Мислим, наравно да нећеш ставити своје право име! Шта треба, да те нађе сутра БИА, ЦИА, Ватикан? Ванземаљци? А ти си бре од пресудне важности за ову планету и нови светски поредак! А исто не би било згодно ни да Sara_97_nusnkwpvksnamb сазна да се заправо дописује са оним чудаком са 6. спрата, мислим да би 20 година разлике могло да се испречи вашој необузданој љубави. Нити би било лепо да било ко сконта да волиш Елтон Џона... Не разумеју они ту уметнос', посумњаће нешто бре!

Fraza kojom se dostojanstveno i implicitno, na fin način nekome kaže: sagni mi se, popuši mi kurac itd.

Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".

Natprosečno inteligentan čovek. Čovek koji je savršeno svestan u kakvom vremenu živi, i koliko su ljudi generalno podli, kao i spremni da gaze sve pred sobom zarad nekog sićušnog cilja.
Biti mizantrop - to je vrlina.

Из угла узвишене господе, која се настанила у ужи и шири центар Београда:
Линије београдског ГСП-а које саобраћају до приградских насеља, у којима је и бог рекао лаку ноћ, а нема намеру да пожели "Добро јутро." (читај Сремчица или Рушањ). Означени су различитим комбинацијама од три броја, а варијације у слагању цифара, могу се истражити, приликом запослења у фирми, чије је седиште у Угриновцима.

Из угла обичних смртника, једино средство које их може одвести до жељене дестинације. Светло спаса приликом хладне ноћи, у којој се смрзаваш к'о циганче на ветру. Уколико се четири године возиш линијом, чија је почетна станица код кафане "Мало Кијево" на Видиковцу, а последња шпедиционо предузеће "Бора Кечић", аутобусе локалце, можеш да обожаваш или презиреш. Неки од популарних "Сељобуса" су редовни и повезују центар града са приградским насељима, док су други локални, служе као једина нит која повезује Сјебаниште са Окогузиштем, а на исте се чека и по сат времена.

Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Odjebavanje vanredno osetljive osobe koja se nervira kad malo jače dune vetar. Način da joj se preterivanjem stavi do znanja da preteruje. Podvrsta drmanja kaveza.

Ono što je za Gospodara Prstenova Silmarilion, za Vukajliju je to Vukajlijon iliti za one nedovoljno upućene u epsku književnost, epski istorijat ratova i stvaranja Vukajlije. Nažalost autor ovog dela ne poseduje kompletan istorijat Vukajlije, samo u osnovi legende i priče, pa ako je nešto netačno slobodno me dopunite...
Takođe neke pojomove sam pozajmio od autora drugih definicija...

Neka kažu da sam izelica, i da su mi usta crna rupa, ali ima da ubijem i ovaj ražnjić, makar puk'o. 'Bem mu prajci, jednom se živi. Š'a - holesterol, visok krvni pritisak? A, manijakalni vozači autobusa? A, komete, meteori, cunami i Nataša Kandić - to ništa? Samo je ovaj ćevap, debeli, reš ćevap sa lukom (banjalučki, ej!) - samo je on problem? Volem, bre, da poje'm dobro, makar crk'o na mestu. Eto!

Umrlice na paklama cigareta da se pišu ćirilicom, da Albanci i stranci pocrkaju iz neznanja.

Zajebantski naziv za jogurt koji se koristi kada si onako baš lepo raspoložen, sve ti je potaman i jedva čekaš tako veseo da sprašiš jedan od pola litre, u kombinaciji sa punomasnim burekom.

мулуца кад оде на село.

Ili kako ispaliti dosadnog čoveka i nezanimljivu situaciju.
To jest: "Apsolutno me boli kurac za sve, imam bolja posla"...

P.S. Prvi izrekao Paja Vujisić...

Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.

Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.

Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.

Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...

Подјебавачка порука комарцима да се неће напити крви са вашег извора.

Ako ne trepne duže od 5 sekundi, il će da te kara il će da te bije.

Ljubitelj prolaska kroz crveno.

Tužna konstatacija žene ili devojke kada joj dođe iz dupeta u glavu, i kad prepozna da pređašnji dobrodušni otirač za noge, kakvim vas je smatrala, jeste u suštini muškarac, koji ima svoje ja, i petlju da se bori kroz život. Tu padnu reči tipa "Bila sam mlada, bila sam luda".. uz kobajagi nevino trepkanje očima uz bambijevski pogled širokih zenica, dok se suzica u kraj oka nazire, prebacujući muškarcu krivnju, igrajući veoma podlo na kartu slabijeg pola. Čisto da ne poverujete sebi da je to neko ko vam je ostavio ranu na srcu veličine budžetskog deficita Portugala. Al' zajebi!