Kmet u epohi prosvetiteljstva i kapitalističkom društvu u Vojvodini, sve do pojave partizana '45. Čovek koji traži od veleposednika dozvolu da se nastani na njegov salaš i da mu obavlja sve poslove, od brige za stoku na imanju, preko održavanja čistoće istog pa do, naravno poljoprivrednih radova (oranje, taniranje, setva, žetva...)
Za svoj rad dobija stan, jednu baštu koje može da obrađuje kako želi, 2 svinje godišnje, dozvolu da gaji kokoši ili drugu perad na svom delu salaša, ugovoreni deo kukuruza ili pšenice šta god se skidalo sa njive, dve litre mleka dnevno ako gazda ima krave, ogrev...

Sa salaša može da ode kad god poželi, ali već tri porodice čekaju da se ubace na njegovo mesto. Radno vreme je 24 časa, a mogućnost nepotizma, tj. nasleđivanja radnog mesta sa oca na sina je nešto što dolazi kao nagrada, recimo poput penzije.

Partizani su taj vid radnog odnosa zabranili nazvavši ga robovlasničko iskorištavanje. Danas više ne postoji. Danas imamo dužničko ropstvo.

Izraz se koristi i danas za sve najamne radnike u toku sezonskih poslova u poljoprivredi.

Небеска појава која је одвајкада распаљивала машту оних који машту имају. Покушавајући да протумаче поруку белог трага на бескрајном своду, разне културе су га различито читале. Данас је преовладало материјалистичко тумачење, па ће самодовољни Западњак, видевши звезду репатицу (комету, падалицу), грамзиво помислити или рећи: "Make a wish!". Пожели нешто ново из категорије "Must have", да буде само твоје, да утолиш ту неутољиву глад за поседовањем бар до следећег "Must have" огласа.
А Србин? Србин ће рећи нешто што дводимензионалним умовима, уроњеним у материју, звучи као неразумљив склоп речи. Казаће: "За грм, брале!". Какав сад брале, за који грм? Без бриге, зна ко треба да зна: онај који је рекао, онај на кога се односи и Бог, коме су те речи миле.
Јер Србин вековима и поколењима верује да звезда репатица оглашава да је управо тог тренутка, негде на свету, неки неправедно заточени сужањ утекао из тамнице. Па, не могући да му конкретније помогне (јер не зна ни ко је бегунац, ни где се бекство дешава), он му, озареног лица, мисаоно упућује савет: "За грм, брале!". Ил'за трн, ил' за грм, склони се пред потером.

06:30 Кец пали из прве.
06:45 Стигао сам на посао 15 минута раније. Сачекала ме кафа на столу. Сунце греје, а 4. је новембар. Николић је председник Србије. Америка је пред банкротом.
08:00 Неко куца. Улази прва странка за данас.
- Добар дан, господине. - пружа ми кесу са 200 грама кафе и једном чоколадом.
- Добар дан и Вама господине. Не могу да примим Ваш поклон, у супротности је са мојим моралним кодексом. То је мито.
- Ај не зезајте! Мито бекријо! - смеје се он. - Данас ми је леп дан, нисам чекао испред Ваших врата, па реко` да частим.
- Лепо од Вас, али нема потребе, нема гужве јер наши грађани сада све завршавају путем мејла.
- И ја бих, али тек што сам купио нови Делов лаптоп, па док ми инсталирају све што треба.
- Нека, нека, у здравље да користите. Којим послом Ви код мене?
- Треба да укњижим ову парцелу на своје име. То ми је од покојног оца остало. - Пружа папире.
- Изволите, седите. Да погледамо... Ахам... ахам... Вила од 500 квадрата?
- Јес`, мој је отац био гастарбајтер, зидо је из љубави.
- И базен од 100 метaра.
- Воло да плива.
- Екстра... Мераклија. Добро... Ево овако... Да би сте ово укњижили на себе, потребно је да платите таксу од...
Прекиде ме човек: - Ево, уплатио сам - пружа уплатницу.
- Добро. То је један корак. Очева умрлица је доказ да је он заиста умро. Њу ћете извадити код... - опет ме прекиде:
- Ево умрлица. - пружа документ. Већ га гледам мало чудније.
- А... Ваша мајка, односно његова супруга је наследник у случају смрти супруга. Јел она жива?
- Није, она је умрела пре десетину година.
- ``Ту сам те чекао`` - мислим се у себи. - Моје саучешће. Ипак и за њу нам треба умрлица, како не би било... - маше папиром испред мене.
- Еве мајкина умрелица.
- Доооброоо - сад већ озбиљно сумњам да ме неко од колега зајебава са скривеном камером.
- Господине, можда ћу бити индискретан, али откуд знате шта сте све требали да донесете од докумената?
- Па, прочитао сам на огласној табли.
- Где?
- Па овдена, испред канцеларије.
- Баш баш овде?
- Баш!
- Зезате Ви мене!
- Не бих ја, очију ми, ту сам прочитао.
И даље сам у неверици. Јбт, овај има 3 од 4 поготка. До овог нивоа још нико није дошао. Али, као у Донки конгу, Краљицу игрице још нико није прешао.
- Добро... лепо је све ово што сте скупили, него, последње питање и докторирали сте на мојој катедри - имате ли брата или сестру, односно још неког наследника овог лепог богатства?
- Имам 2 брата и сестру, `вала Богу!
- То је добро, али уједно и лоше... - Преплављује ме онај чудан осећај када се осећам лепо што ћу некоме да саопштим нешто ружно, иако знам да сам ђубре, али јаче је од мене... године рада су убиле оно мало човека што је било у мени.
- Како то мислите лоше? Шта је ту лоше?
- Како да Вам кажем... И они су законити наследници имовине, па све ово морате да поделите на 4 дела. То значи године суђења, процеси, онда деоба једне WC шоље на 4 једнака дела, свакоме по 25 метери базена, снајке ће се хватати за косе, зетови ће ломити руке и ноге... једном речју - гром и пакао!
Човек ме гледа са смешком на лицу.
- Тој се неће деси! - гура ми папир под нос.
- Шта је ово?
- Сагласност осталих наследника да се одричу имовине у моју корист.
- Зезаш.
- Јок ја.
Загледам папир.
- А где је печат? - осмехујем се.
- На другој страни. - попиша ме.
- Оно јес... - загледам га. - А јел прави?
- Најправији који постоји.
И даље загледам печат. Узмима лупу... Ма мени ово смрди...
- Оверено у суду?
- Да!
- ЗАЈЕБАВАШ!!!
- Не, бре, све по пропису.
Окрећем се нервозно на столици.
- Миловане!!! Миловане!!! (тај ради у канцеларији до моје, један дркаџија геометар који не може да потрефи ни врата колико је пијан рано зором, а камо ли да премери терен како треба)- дерем се као магарац. - Што ме зајебавате? Па није први април, није ми ни рођендан...
- Ко те зајебава? - Зачуђено ће човек.
- Реци роде ко те је наговорио на ово?
- Ники бре, дошо сам да завршим посо ко сви људи.
- Ко је Ники? Никола? Јао пиздооооооооо! (Никола је мастиљара правник од преко пута, иначе велики зајебант)- Дерем се и даље. - Никола, доста спрдње! Па људи чиме сам ово заслужио! Ајде, ајде изађите!
- Куј да изађе господине?
- Па ови твоји што терају шегу са мном. Само да још искочи и Карамела са оним педерским качкетом па да вас све побијем.
- Ја не знам о чему Ви причате, али ако може, ја бих да ми ово обавимо па да ја идем мојим послом.
Трго сам пола чаше вискија што ми ономад донео гастоз Мајкл Јовановић када је вадио документа за свој аеродром у сред села без струје.
- Ја не могу да верујем... Јел Ви сигурно нисте из екипе што ради скривену камеру? - питам у неверици.
- Аман, па нисам, човече, дошао сам само да укњижим ово.
Лупам му печате, као у сну, као у магновењу. Na ovome svetu mogu da kazem sto se desava, to nije istina.. mislim na ovome svetu sto bi naglasio da propaganda sto vecina kazu da o ovome, nije istina. Губим се.
Човек узима своје папире и креће ка вратима.
- Чекајте! - вриштим успаничено.
- Да?
- Чекај роде, има још нешто.
- Које?
- Фали ти један папир.
- Који папир сад, кад сам све донео?
- Ево овај - вадим из ормара најскупљи висики из своје колекције донација митоманских странака које су хтеле преко реда и преко закона да им се среди пола метра јебене њиве или неки усрани камен међаш око кога се мрзе и кољу са родбином и комшијама већ вековима. Флашу увијам у шарени папир и пружам је човеку.
- Хвала, нисте требали. - љубазно ће он.
- Не, Ви нисте требали... да долазите. Нико ми неће веровати у ову причу. Јел могу да Вас замолим за једну заједничку слику, да је урамим?
- Наравно!
- Птичица!

Узвик охрабрења које углавном старији бебопазитељи упућују малом детету које је управо оверило бетон или сличну тврду подлогу, а све у циљу инстант одагнавања страха, скретања пажње и превенције епске дерњаве. "Није ти ништа, добар си", у амбалажи звонке похвале.

Sistem koji razvija mužjak prateći mesečni ciklus svoje ženke, u cilju provere jebljivosti iste.

Најлакши дио посла у изградњи одрасле особе.

Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.

Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.

Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.

Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.

Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.

Ona koja pristaje na sve što tražiš.

Preći sa majčine domaće supe na ženinu iz kesice.

Jebem ti mater, da ti jebem, u pičku.

Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.

I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.

Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.

Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.

3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...

2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.

Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.

Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.

Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.

Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.

Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.

1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

podmićivanje

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

Deo Londona koji svaki turista iz Srbije prvo hoće da vidi.

Duplo zlo. Katastrofalna kombinacija. Izbegavaj ovo kako znaš i umeš. Mešavina naravi šalteruše pre popijene jutarnje kafe i ispušene četiri pljuge i psihičkog stanja Pavla Vujisića kada Čkalja bulazni. Kod ove pojave ne važi onaj nastavak izreke da ima vode pa će noge da budu oprane jer moraš da bežiš da ih ne bi posrao. Bićeš posran od strane dotičnog, samo gledaj da izbalansiraš pa da sranje ne padne na glavu.

Namćor će te sačekati u busu dok ideš na faks ili posao, sa propratnim opojnim mirisom belog luka, i u 7h drviti kako je omladina bezobrazna jer on stoji, oboriće te na usmenom u oktobru dva jer mu je aparat za kafu pojeo deset dinara, piseće ti kaznu za prljave tablice po danu u kojem samo što govna nisu padala sa neba i ako si bio vezan i poštovao sva saobraćajna pravila itd.

Sažet opis genetski modifikovanog voća i povrća, koje se, već uveliko uz blagoslov države prodaje na pijacama i po marketima. Od onog plastičnog, koje se pre više godina koristilo za ukrašavanje, se razlikuje samo po tome što je svarljivo. Da ne dužim, ko hoće da poživiš još koju i uživa u ukusima koje je priroda propisala, neka na pijaci potraži smežuranu babu sa kvrgavim jabukama. Ako se zaplačeš na tezgi ne brini, nisu to emocije, to je crni luk u koji je ugrađen ukus majčice nam Srbije.