Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.
Prilazak u gradu
Drugovi koji glume konje: "De ste male, š'a ima ovo, mis'im kako 'e, a? Vidim da ste uzgorele, kopalo se uoči Petrovdana, a?" Devojke se zgledaju, zgroženo, dok ti smoothy u stilu Mračnog Viteza prilaziš... Ti: "Ajmo, momci bežanija, dosta je bilo smaranja ovih lepih, divnih devojaka!"... Dramska pauza, menjaš glas i lagano podižeš pogled, pogled koji govori "da, ja sam taj, romantični ratnik vitez, za kojeg ne znaš da sam isti kao i ona trojica konja koji su ti prišli" ... i počinješ priču: "Izvinite, ali ja sam stvarno izblamiran, znate ja budem u Luksemburgu, na ovo stvarno nisam naučio, pa čak ni u Njujorku ovo nisam viđao..." Podižeš obrvu, nastupa presudni trenutak, pauza od 3 sekunde... : "Nego, dame piju Mohito?" Poentiraš!
Prilazak u selu
Ti glumiš konja: "De si mala, nisam te ranije viđ'o, a takva lepot'ca k'o Seka Aleksić posle drugog albuma za Grand Produkciju..." Čačkalica ti je u ustima, drpaš se za kurac... "Uh, al' sam izudar'o neke gradske mangupčiće, skoro da sam razjeb'o tetovažu kokarde na bicepsu, lebgajebo"! Napinješ biceps da može da šatro da vidi, a u svrhu da se ona napali. "A ove gradske pičke, ovo fini momci se prepali dok sam sam onu šestoricu džibera Boš motorkom po kukuruzu ganj'o"! Pokazuješ na drugare koje glume, fine, kulturne momke, tj. pičke u očima seljančice dok simultano rokaš šlajmaru na pod seoske diskoteke Monako. Seljančica: "UF, AL' SI LEP - GLOOOVAAA ME ZABOL'LA, MEŠČINI MOOOALI DA SI TI IZ ZVEZDA GRANDA, A?" Ti: "Ma, nisam ja - Boban Rajović mi brat od tetke, ako 'oš idemo nekad na koncerat, a?" Poentiraš!
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.
Kako je bilo pre Himalaja?
Pre Himalaja celokupna strategija četvoronožnog pradeke je bila prilazak “straga” četvoronožnoj prabaki i uz malo natezanja, htela ona ili ne, jebanje je bilo neizbežno a produžetka srećnog niza obezbeđen.
Kako je bilo posle Himalaja?
Posle nastanka Himalaja dvonožni pradeka je morao da dvonožnu prabaku nekao privoli na seks raznim strategijama i manevrima. Ne, nikako nije smeo da bere i poklonja joj cveće jer od jebanja onda ne bi bilo ništa. Prabaka bi jednostavno pojela cveće ... i to je to. Umesto toga strategija pradeke je bila da prabaku dovede na livadu i POKAŽE joj cveće. Sva srećna i oduševljena ona bi se onda naguzila da ubere cveće a pradeka bi to iskoristio i naguzio prabaku, produžio srećni niz i dodao još jednu grančicu porodičnom stablu.
A kakve veze imaju Himalaji?
Imaju i to velike. Pre Himalaja Afrika (pradekin i prabakin dom) je bila prekrivena kišnim prašumama možda i bujnijim od onih amazonskih. Najbrže i najbezbednije “transportno sredstvo” u ovim uslovima je bilo skakanje sa grane na granu, a za to su pradekama i prabakama bile potrebne četiri ruke ili četiri noge, svejedno je, ali to je ono što je funkcionisalo. I tako bi ostalo do dana današnjeg da se ....
... ostrvo Indija nije “zakucalo” u Aziju. Silno je potisnulo i naboralo zemljinu koru i konačno uzdiglo Himalaje koji su kao nepremostivi bedem poremetili dolazak kišnih oblaka nad Afrikom. Kišne šume u Africi su prestale da budu kišne i na kraju su prestale da uopšte budu šume. Teren je postao travnata savana ...
... a u savani su pradeke i prabake morale da “siđu sa grane” jer nije bilo više ni grana ni drveća. Samo trava u ravnici. Tada se pokazalo da je vrlo pametno i zdravo uspraviti se i razgledati okolinu jer u travi je vrebalo svašta. To je bio trenutak kada su prabake sakrile pičku a pradeke počele da se češu po glavi od silnih problema, mada su muški “ukrasi” i dalje landarali i ljuljali se na povetarcu kao i pre Himalaja.
Kad danas vidim sve one neustrašive momke kako osvajaju smrtonosne gudure Himalaja pomislim kako je Bog stvorio ove planine samo da bi muškarcima zakomplikovao život i nametnuo im večitu igru osvajanja i Himalaja i žena.
Optimističniji zaključak bi glasio da su Himalaji zaista zakomplikovali život muškarcima ali su ga sasvim sigurno učinili bogatijim i inetresantnijim. Ali ne samo muškarcima.
Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.
Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom. - Ne, ne, sine. Gost presipa sadržaj nove čašice u staru. - Žene i čaše, ne valja mijenjati.
Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava. - Ahahah, čekaj da ispijem, polako... - Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš. - Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.
Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.
Termin koji distancira fuksu koja je dala oglas u rubrici nega lica i tela od ostalih smrtnica koje za iste pare gnječe klijentelu čuku vremena i moraju imati nadlakticu u rangu vozača FAP-a iz 76-e.
Poziv iskusnog
- „Halo?“ - „Dobar dan. Pročitao sam vaš oglas za masažu.“ - „Da, izvolite?“ - „Kolko je pušenje?“ - „Sa završnicom u kondom 15 evra, u usta 20 evra, a sa završnicom na uramljenu sliku Alije Izetbegovića 25 evra.“ - „El može Alija za dvajes?“
Poziv naivnog
- „Halo?“ - „Dobar dan. Pročitao sam Vaš oglas za masažu.“ - „Da, izvolite?“ - „Pa muče me krsta već mesec dana, pa bih da to malo razdrmate. Da živnem bre i ja malo!“ - „Aman čoveče, nemam ti ja pametnija posla nego tebe da masiram. Nemo me uznemiravaš više, zlo te jahalo!“
- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se! - Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira. - Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)
- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš? - A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža... - Vidim da je slepa... - ...ona je sa Kosova. - Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)
- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje! - Nemoj, brate, on je sa Kosova! - A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)
Generacija koju je nemoguće opisati ili definisati već pripadnici te generacije jedino mogu sami sebe identifikovati uz pomoć sledećih pretpostavki:
-Znate šta je i kakvog je ukusa klaker -Znate šta su "Čunga Lunga" i "Žvazbuka" -Gledali ste "Nedeljni Zabavnik" i "Poletarac" -Igrali ste klikere i znate pravila -Na zidu iznad table u učionici nisu bili Vuk Karadžić ili Dositej Obradović već jedan drugi čika u uniformi -Kompjuter sa 60 MHz i 4 MB RAM ste smatrali zverinom od mašine -Video igre ste snimali sa 10 flopi disketa i bar jedna nije radila -Znali ste maksimalno 3 osobe koje imaju kompjuter i to Commodore 64 ili Atari -"Dajte mi jedan žeton" ne povezujete sa stonim fudbalom već sa nečim drugim -Išli ste na more bez pasoša ili nekog drugog dokumenta -Znate šta znači "Ideš kod Kljuza" -Već 20 godina znate za Šahbaza, ali i dalje nemate pojma ko je on u stvari -Surfovanje po Internetu vam je u jednom periodu ličilo na naučnu fantastiku -Znate kako zvuči muzika puštena sa gramofona -Kao mali imali ste bar jednu audio kasetu grupe "Rokeri S Moravu" -Znate ko je smestio Zeki Rodžeru -Učiteljicu ste oslovljavali sa "drugarice učiteljice" -Deda i baba su vam pričali kako su se makljali sa Švabama -Igrali ste se partizana i Nemaca -Znate bar jednu partizansku pesmu, makar prvu strofu -Omiljene video igre su vam bile "Skate Or Die" i "Gianna Sisters" -Kao mali voleli ste Lepu Brenu bez obzira koju muziku slušate danas
Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.
Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.
Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".
Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?" Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!" Tišina... Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece. E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.
- Tango je tužna misao koja se pleše. - Kolo je vesela igra koja sise trese.
Žena koja je studirala ili studira, nije važno šta i da li je to isto i završila. Koja je bar jedanput primila minimalno dva u isto vreme. Koja se ne seća bar tri snošaja. Koja je bila bar jedanput sa neznancem. Ona koja je imala bar jedan abortus. Ona koja je zakačila bar jednu polno prenosivu bolest. Koja ima bar tri haljine čije su cene, pojedinačno, bar dva puta veće od prosečne plate u Srbiji. Ona koja ne želi i neće da vidi kolica za bebe do svoje 35. godine. Ona koja ne vidi(selektivno propustljivo čulo vida) one kojima je mesečni dohodak manji od 25 hiljada ili one čije su ruke tvrde i ledja široka od poštenog rada.
Koliko god konkretno ili očigledno bilo, zbog potrebe da objasni, kritičar apstraktne umetnosti će neko delo proglasiti sasvim apstraktnim. Ako je to jedna linija, o njoj može pričati satima, a ako je ne daj bože trougao ili kvadrat, o tome će kenjati danima, ili napisati knjigu, tri dela.
Kada se pojave na TV-u, redovno poželite da ih gađate klompom.
- Milice, šta misliš o ovom ulju na platnu? Prilično mi apstraktno deluje, mada nisam sigurna da baš u potpunosti razumem poruku slike... - A? Poruka? Maro, na slici je samo konj koji pase travu. Gladan konj, Maro. Jede. - Da, ali njegov položaj u odnosu na posmatrača i ovaj koloritet... - Maro, konj. - Sigurno ima neku poruku, pogledaj i odnos nogu i ovog drveta iza... - Konj.
