Svaka država ima neko svoje alternativno ime koje valjda treba da izleči kompleks njenih stanovnika, da ojača njihov super-ego ili da im objasni kako će se provesti ako tamo slučajno žive. Tako je Amerika "Zemlja snova, redneka, huda, pucanja na sve iz svih vrsta oružja, i Mekčikena", Hrvatska je "Lijepa naša i samo naša, ah ćujte", Japan je "Zemlja izlazećeg Sunca, jezika koji para uši, filmova koje niko ne razume, zarotiranih očiju, i cunamija, jebiga", Brazil je zemlja "Orgija i sambe sa tim što lečenje side i picajzli ne ulazi u garanciju", itd...
Srbija je teritorijalno i moralno atrofirajuća Zemlja medikamentoznih lopata, kosmičkog inata i koloidnih odlivajućih cerebruma.
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Dešava se da u razgovoru različiti ljudi različito ocenjuju lepotu drugih ljudi, stvari, pojava. Kada ustanove da se ne slažu u oceni, slože se da se ne mogu složiti jer je, kako kažu, lepota relativna a sto ljudi ima sto ćudi.
Da li se nekom nešto sviđa, ili ne, je relativno i mnogo zavisi od njega samoga (njegovih iskustava, interesovanja, verovanja, ubeđenja i sl.) i njegove procene. Kada je reč o dopadljivosti i sviđanju, kod ljudi, prva asocijacija se obično tiče spoljašnje lepote i onoga što se obično zove fizičkom privlačnošću a u bliskoj vezi je sa seksipilom, tj. jebozovnošću. Pošto se zasniva na slobodnoj proceni, reč je o subjektivnom doživljaju pa se može reći da je subjektivan osećaj lepote (tj. dopadljivost) relativan. Shodno tome, ima ljudi koji tvrde da lepota nije relativna. Oni spekulišu da je lepota apsolutna i merljiva. Nose se mišlju da je u osnovi lepote ljudi simetrija i odnos tzv. zlatnog preseka te da se savršene proporcije ljudskog tela mogu proračunati.
Zlatni presek je u vezi sa Fibonačijevim nizom i sa odnosom susednih Fibonačijevih brojeva. Fibonačijeve brojeve odlikuje to što je posle drugog u nizu svaki sledeći jednak zbiru prethodna dva (1, 1, 2, 3, 5, 8, 13...). Njihovi odnosi (1/1 = 1, 2/1 = 2, 3/2 = 1.5, ... 89/55 = 1.6181...) teže ka broju 1.6180... Zlatnim presekom se smatra presecanje nečega na takav način da se dobiju delovi u srazmeri 1:1.6180. I pored toga što se ova proporcija može sresti u prirodi (npr. rastojanje od poda do pupka prema visini čoveka, širina nosa prema širini usana itd.), i po nekima stoji u osnovi onoga što doživljavamo lepim, nije reč o zakonitosti niti se odstupanja koja su česta smatraju lošim ili nepoželjnim. Kada bi se sve oko nas uklapalo u neke kalupe i kada bismo svi bili jednoobrazni svet bi verovatno bio prilično dosadno i jednolično mesto.
Lepe žene su najčešće svima lepe, ali se svima svaka od njih ne dopada. Nekome se dopadne neka a nekom drugom neka druga. S druge strane, kod muškaraca preovladava mišljenje da su ženama dopadljiviji oni sa dubljim džepom (a odnos dubine i širine džepa ne mora da korespondira zlatnom preseku - poželjno je kao i štošta nešto da bude što veći). U skladu s tim mnogi su skloni da stvari pojednostave i svedu na to da je ženama bitna veličina a muškarcima odnos (i zlatni presek), ali kao i skoro sve ostalo i to je relativno... Jer ne vole svi muškarci zlatokose.
- Jesi gled`o sinoć onu emisiju o lepoti? - Nisam, što? - Pa, nije bilo loše. Vodio je jedan od Montipajtonovaca. Bilo je zanimljivo. Pričali su o shvatanju lepote... - I? - I kaže neki Amer, plastični hirurg, kao, napravio je neku masku, sve nešto u trouglovima. Kao, čije lice se u to uklapa, uklapa se u ideal lepote. Kao, nešto, tipa, zlatni presek... - Zlatni prosek, batice. Zlatna sredina. `Naš ono, umerenost. Trte, mrte... - Da, tako nešto. Uglavnom, kaže, on na osnovu te maske ulepšava ljude... Kao poredi sliku... I onda operiše... - `Naš kako se kaže... Lepota je relativna. - Otprilike. - Otprilike? - Subjektivni osećaj lepote je relativan... - Apsolutno. Zato kažu da su sve žene u proseku iste. - Hehe... Samo nemoj to da kažeš pred nekom ženom... - Što? Pa i mi smo za njih svi isti...
Ljudi koji su smešteni u magacine čovečanstva i prodaju se po nabavnoj ceni, po najnižem kursu poštovanja. Proizvedeni pomoću kalupa, sa niskom tačkom topljenja, velikim mogućnostima naknadnog oblikovanja i količinama konformizma. Usled nepažnje, vrlo krti i lomljivi. Čuvaju se na mračnim i hladnim mestima zbog svoje prirode da se pokvare na jačem svetlu i u prirodnijim uslovima. Slabi su provodnici uspeha, a vrlo dobro se rastvaraju u iluzijama. U reakciji sa udarcima sudbine daju depresiju. Zbog prirodnog staništa imaju tendenciju da se ubuđaju i da ta buđ bude jedini oblik života u njima.
Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.
Nekoliko saveta za dobar rezultat u gostima: - na prvom mestu mera predostrožnosti: pre polaska u goste preispitajte vašu savest: "Da li Vam se zaista ne kenja?!" - u gostima izbegavajte kafu! pogotovu kafu s mlekom! - ali kada vrag odnese šalu i krene kolobocija po stomaku (jbte šta sam to jeo!), pažljivo snimajte situaciju. - procenite koliko vam je vremena još ostalo i svu svoju energiju usmerite na misaoni proces - neka um savladava telo dokle je moguće. - hladan znoj prekriva čelo i reže stomak - setite se reči Gospodnjih "Bdite i molite se! Duh je srčan, ali je telo slabo" - probajte da se setite da li je neko već išao u wc, jer ako nije, ići će; i snimite da li se još nekome ide u wc i dajte mu prednost. - skenirajte prostor okom predatora: gde je wc! (obično zatvorena vrata, od ostave se razlikuje po velikom plastičnom kvadratu za prekidače za bojler, grejalicu i napokon svetlo!) - izračunajte najkraći put do wc-a ali i ukalkulišite prepreke na putu, preskakanje stolica nonšalantnim hodom - i odzvonilo vam je! pre nego što ustanete pitajte domaćina gde je wc, iako ste već snimili gde je, fora je u tome da ne pomisli da vam se toliko mnooogooo ide. - lagano ustajte, bez naglih poteza, ali pazite da sve to ne izgleda kao "robo dance" i odšetajte do klonje u Napoleonovom stilu! - ulaskom u kazneni prostor ubrzajte sve telesne aktivnosti! spustite dasku, odkopčajte kaiš, šlic, jednim potezom svucite sve slojeve odeće, sputite dasku! - gubitak krvi u glavi, mrak pred očima, tunel sa svetlošću i lagana drhtavica u prvom trenutku sladostrašća, kada strano telo napusti organizam. - sledeći trenutak je već comeback to the real life! ne, niste u mrtvačnici kafilerije, pustite vodu odmah i to ponavljajte koliko puta je neophodno, samo pazite, domaćini su navikli da prepoznaju zvuke svoje wc šolje. - izvedite sve u što kraćem mogućem - jbte papir! gde je?! gde su novine? gde su mi jebene papirne maramice?! - Allahu Ekber imaju bide!!! sada samo još snimite neki umazani peškir ili korpu sa umazanim vešom da ne bi morali baš da izlazite sa mokrom guzicom. - dišite duboko kako bi što pre reciklirali sav vazduh iz wc-a. - kad se vratite za sto ne palite odmah cigaretu, bićete provaljeni, a i kaplice za oči je dobro nositi sa sobom.
Zamočaj me! Malo grublja verzija izraza hoćeš li i muzičku želju? Logično, upućuje se osobi oko koje obigravaš kao francuska sobarica i što ti više obigravaš, prohtevi dotičnog ili dotične sve više rastu.
- Jesi li kupio sve? - Evo proveri, trebalo bi da je sve tu. - A gde su lovorov list i majoran? - Ufff, ajde otići ću ponovo do prodavnice. - Svrati i do parfimerije, potrošila sam ovu noćnu kremu. I uzmi mi nekoliko brijača za noge. - Važi. - Eeee, čekaj, mogao bi i da odneseš mikrotalasnu na popravku. - Pa kako ću? - Idi autom. - Ženo božija, auto je u kvaru već dve nedelje! - Pa uzmi bicikl, ajde šta ti fali. - Ajde, do mojega, nekako ću se snaći. - I kupi dve lubenice kad već ponovo ideš u prodavnicu. - E ženo, ajde još uzmi pa me jebi! I tako ja tebe više ne mogu.
Momak koji ne jebe, ali je sposoban da obezbedi stan, hranu, auto i plaćene račune. Izraz koji današnje devojke vrlo često upotrebljavaju.
Da, sa Coom je sex bio savršen, izgleda fenomenalno, lude žurke... Ali stalno smo se svađali... i dojadilo mi je bre, da mu ja plaćam pijanstva i da mu kupujem garderobu. Ma prosto, nije bio materijal za vezu. A moj Medić mi je fantastičan! Njegov tata me je odmah zaposlio. A4 kao da je pravljen za mene. A i u seksu funkcionišemo i pored njegove kilaže. Ma, zaljubila sam se na prvi pogled.
1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.
2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.
3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.
4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.
5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.
6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...
7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.
8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.
9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!
Ja sam većinu ovih tipova imao u svakom odeljenju u kojem sam bio, a verujem da ste i vi. Ako želite, slobodno komentarišite, recite u koji tip vi spadate, koje tipove najviše i najmanje volite i zbog čega, dodajte neki novi tip ili dopunite ove koje sam naveo...Ako vam se ovo bude svidelo možda ću napisati još ovakvih tekstova.
- Ćao Marija, znam da si me odjebala k`o poslednje govno i otišla sa onim klincem što je stao da nas pita koliko je sati. Znam da si me varala kad god si stigla. Sećam se da si mi rekla da si bila sa mnom samo zato što ti je bilo dosadno. Znam da me olajavaš gde god stigneš, ali ja hoću da se pomirimo. Molim te... - Mršte od mene i ne javljaj mi se više! Šonjo!
Sutradan: - Marija, ono što sam ti rekao one večeri se ne važi. Bio sam u emotivnom rastrojstvu. - Jeste, rastrojili te vinjak i vodka. Šonjo!
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.
Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.
U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.
Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.
Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.
I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?
