Imaš 18 godina i stari ćaletov jugo (sada tvoj) je jedino mesto na kom možeš da se osamiš sa devojkom. Nakon sexa treba obrisati, zna se šta, ali je problem sa čim. I nekako ti se pod rukom nadje plišani zeko, koji tu stoji, jer je sladak i simpatičan devojkama. Nadje se on pri ruci ne jednom, nego više puta..i vrlo brzo postaje sve manje i manje sladak. Konačno shvatiš da ćeš morati da ga baciš, jer ne možeš odneti kući plišanog zeca da ga keva pere, a sam ga sigurno nećeš prati. I tako, odvezeš se izvan grada, otvoriš prozor i baciš ga u prašinu..na trenutak se okreneš, setiš se šta je sve prošao s tobom i pomisliš "jadan mali plišani zako"... On te sada proganja u snovima i verovatno te nikad neće ostaviti na miru, ali i treba tako, zaslužio si.
Dzankee
Isto kao zaljubljivanje u zadatu osobu: na silu, nemaštovito i nerado.
I epilog je redovno loš.
Misao koja ovjekovječi kraj. Bezuspješan pokušaj. Fejl, rekli bi klinci. Nekad se izgovori naglas. Zvuči kao pravdanje. Kome? Sebi, vjerovatno. Zašto imaš potrebu da se pravdaš sebi? Misliš da se savjest opterećuje tvojim bezuspješnim pokušajima? Misliš da ju je briga da li si dao sve od sebe? Kome se pravdaš stari? Ne ide.
Probao sam. Ne ide.
Želio sam. Ne ide.
Tražio sam. Ne ide.
Pisao sam. Ne ide.
Živio sam. Ne ide.
Idi.
Gdje?
Ne ide mi. Ne ide mi se.
Nekim ljudima će epitaf biti ''ne ide''. Kad bi slova imala dušu, ''ne ide'' bi vrištalo očaj. Dvije riječi koje ubijaju snove. Pet slova koja te predaju jadu. Ravna linija, koja slijedi nakon pokušaja. Ne znam i ne mogu imaju nade. Saznaćeš, moći ćeš. ''Ne ide'' zakiva poslednju čiviju u kovčeg nadanja. ''Ne ide'' ide na kraju. Neće ni krenuti. Viša sila. Dao si sve od sebe.
Jebi ga.
Ne ide draga moja. Ne ide.
Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.
- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića?
- Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da...
- A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš?
- Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.
Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.
Obično se upotrebljava u razgovoru između dva, ili više pripadnika muškog roda, kada spaze primerak lepe, odnosno izrazito lepe devojke.
- I tako ti ja matori prolazim pore....
- Ček, ček, gle onu malu tamo što je dobra!
- Uuuu... Jeste matori, dobro si je spazio. Dete bih joj prizn'o!
Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!
- Mama, ne tu svesku sa poda, cigani su pišali po tome.
- Sine, kod kuće smo.
Nastavnica iz čijeg predmeta imaš manje od 3 :)
Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.
Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.
Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.
U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.
Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!
Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"
Ako želite da radite sve ove stvari koje sam opisao, samo kažete jednu magičnu rečenicu: "Idem u Školsko!"
Vanesa, prvo vrati kamili glavu pa da razgovaramo. A, tvoja je? Gore je nego što sam mislio.
Prvo, ružna si. Znam da nije greh biti ružan, jbg, nisam ni ja lepotan al ti sabijaš jebemumater... Daj malo vidi okreni profil ali onako skoro da je teme ili da, teme okreni, da, to je to. Sad mogu da pričam a da mi se ne grči levo oko, ostaće mi trajno tako a *nisu moje oči krive*.
To tvoja pesma, a? Znam, pizda ti materina, samo tu i znam pa teram šegu. Sedam albuma si bre izdala a jebeni MC Stojan ima više poznatijih pesama od tebe. Sram te bilo. Šta kažeš koja je još pesma tvoja? Haha, ne laži davždvenjaku jedan to peva Mira Škorić malopre sam video, hteo sam prvo nju da priupitam nešto al zauzeta je, krenule lubenice a dnevnica 1300 dinara.
Odakle ti uopšte na televiziji? Pa hajlajt u biografiji(koju je teže neći nego zdrav zub u ciganmali) ti je da si se posvađala sa Mikijem Panjkovićem. Leba mi... Što ste se svađali uopšte? Hteo da ti naplati po kvadratu? Pa dobro, bolje i tako nego da pogodite na dnevnicu pa 2 dana da te mrcvari, ima tu posla, nije da nema.
Poklope se tako neke stvari...tata drži restoran i plaća neke muzičare da sviraju i oni slučajno ostanu bez vrsne pevačice(Extra Nena brateu) jedan vikend i slučajno neko tebe predloži da otpevaš koju pesmu i tu se slučajno zalomi muzički producent koji u tatinom restoranu slučajno jede i pije godinama i to, naravno slučajno, za džabe. I on ti slučajno predvidi blistavu karijeru i slučajno ti nadene nadimak-hahaha stani sekund jebote, svaki put mi je sve smešnije-Plavi Haos! Plavi jebeni Haos!! Pa ja ništa gluplje nisam čuo još od Lučeta iz Kasidola...
I koji si ti kurčev VIP? Bar da si proneverila neke humanitarne pare, udala se za nekog harmonikaša ili kompozitora, snimila neki pornić ili...ne skidaj se, glupačo, kasno ti je sada a i ja imam neku granicu jebiga, što je mnogo-mnogo je...ovako, treba da ti imponuje što sam te opljuvao.
Definicija je napisana za Mizantrophy II.
Lik koji pokupi autostoperke sa Kaćke petlje u Novom Sadu ili sa Plavog mosta u Beogradu a ne zna znanje.
Ona :"Jebime povezao?"
On :"Aj upadaj, dokle ideš?"
Epohalno otkriće do koga su došli domaći sportski reporteri i njime objasnili 90 % pojava u fudbalu. Zamisli bokte, lopta okrugla!
Otkriće je nastalo vjerovatno pod uticajem saznanja da bi baratanje fudbalera nečim kockastim igru učinilo znatno manje zanimljivom što je, opet, i naš najznačajniji doprinos civilizaciji posle ajvara, Tesle i činjenice da smo dali ime onim spodobama što navodno vole srkati krv tako što ljudima zaprcaju zube u vrat, a da se pritom se uopšte ne interesuju za krvnu grupu žtve.
- Sinoć me opet sjeba jedan par za 140 maraka.
- Hehe, pa jebi ga, znaš kako kažu "lopta je..."
- Znam. Pao sam na hokeju, majstore.
Ne pokušavaj da vratiš nešto kao što je bilo. NE MOŽE!
Si nekad probao da podgreješ krompir? E, to je to. Bljak, fuj. Izgleda kao krompir, miriše kao krompir, ima ukus kao bilo šta drugo samo ne krompir.
Moš probati knedle da praviš od njega, ali to krompir više nikad biti neće.
- Jesam ja to dobro čuo da ste ti i Maja opet zajedno?
- Aha. Ipak, bili smo zajedno 3 godine.
- BILI. Prošlo vreme. Brate, što podgrevaš krompir?
- A?
- Ništa, kažem, javi se nekad, kad ti dođe iz dupeta u glavu.
