(Атена, 390. пне)
Диоген сапуња мачора насред Агоре
Корина: Ју, та шта радиш то, манијаче!
Диоген: Ех, кад бих могао погладити свој стомак и бити сит!
Корина: Јамачно, добро запажање.
Клистен: Доиста, никад нисам контемплирао о животу на тај начин.
Корина: Јамачно, поштовани мој Клистене.
Хигин: Поштовани Диогене, запажање вредно богова.
Лисандер: Доиста, стомак је тако импресивна ствар.
Нике: Опскрбио си ме новим мислима, добри Диогене.
Олимподор: Никад нисам схватао везу између онаније и глади досад!
Имхотеп: Е јебеш ми све и оног ко ме посла у ову Атину да купујем маслинке.

(околина Новог, тачан датум непознат)
Храстивој: Господару, стигло Вам је писмо!
Твртко: Је л' од Марка?
Храстивој: Јесте, господару, ево видите, има и трагова ајвара на њему.
Твртко: Читај.
Храстивој: Шта то рече, о курво малена?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ја бејах ђаком најбољијем
ђаком Хреље, змаја од Пазара?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да препадах Лазу од Мораве,
да имадем преко три стотине,
три стотине јуначкијех глава,
у бурету од храста сувога?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ја знадем војеват 'ајдучки,
да ја бијем топузом најбоље,
понајбоље од све грчке земље?
За мене си, курво омалена,
за мене си ништа него мета.
Топузом ће те Марко брисати,
прецизношћу какву вид'о ниси.
Памти, курво, ову књигу добро.
А мислиш ли да ћеш се извући
после слања оваквога писма
по голубу, писмоноши верном?
Док ти ову ситну књигу пишем,
разговарам са мрежом шпијуна,
штоно шећу широм бившег царства,
те се добро спреми за олују.
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ја могу вазда бити свуда,
да ја могу свуда бити вазда,
да ја могу тебе урнисати,
на седамсто и седам начина,
и то само својом левом руком?
И не само да знадем ударат,
но ја имам свих седам кључева
штоно држе врата седмострука
арсенала Зап. Македоније?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ћу сваки буздован узети,
да обришем твоје јадно дупе
са земљице мајчице Србије?
Да си знао, говедо шарено,
каква ти се освета сад спрема,
за "паметне" твоје коментаре,
можда б' ћут'о, ко паметан човек.
Али ниси, о, ђубре, могао,
а ниси ни хтео, кано курва;
сад ћеш платит' цену, имбециле.
Исраћу свој бес по главуџи ти,
а ти ћеш се угушит' у њему.
Јебено си мртав, идиоте.
Влатко Вуковић: Хаха, шта си му послао да те овако нагрди?
Твртко: Да ми надува јајо, да сам ја једини легитимни краљ Србије, и да не постоји бурек са сиром, већ само сирница.
Влатко Вуковић: Хаха, па што га ложиш, знаш и сам каква је паљевина.
Твртко: Може ми се.
(исти дан, Прилеп)
Марко: Жентше, додај дер ми буздован и кило бурека.
Јелена: Са месом?
Марко: БУРЕК ЈЕ САМО САСРОМ!!!11!

TV: Špica za seriju: MI amoooooooooor oooooooooooooooo joooooooooo te amooooooooooo mi amoooooooooooor!
Baba: Čekaj! Ne počinji! Nisam pojačala!

TV: Romario ulazi u sobu, Hose Migel de La Korunja stoji iza zavese čeka ga nožem.
Baba: Pazi Romario! Čeka te nožom! Okreni se! Joo, kuku ostade Miranda udovica!

TV: Rombrerija: "Ali ja ga volim majko, svi srcem, svom dušom, nije greh ako sam mu se podala"!
Baba: Vara te bre gusko jedna s' onom profuknjačom Esprantiosom! O ćurko!

TV: Dobro veče poštovani gledaoci ja sam Nataša Jeremić, a vi gledati drugi dnevnik RTS-a.
Baba: Dobro veče.

-Ајде сине, морамо да кренемо.
-Али мама види куче како је слаткоо, хоћу да останемо још!
-Па добро, само ти остани, одосмо ми.
(У глави) : "Тооо!"
--------------------------------------------------------
(5-10 секунди касније)
"А чекај, како ћу ја знати куда они иду? Како ћу сам?! Шта ако..."
-**МАМААА! Чекајте ме, стижем!**

- *Deste ljudi*.
- Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević.
- Gospodin Integralni.
- Đole Filgud.
- *E aj ne serite vas trojica*.
- Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate?
- *Ma svratio malo, da vidim šta radite*.
- Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno.
- Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš.
- A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu.
- *E ovo je greška bila. Odo' ja*.
- Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo.
- Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš.
- *A jebiga. Zasrao sam*.
- Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine.
- *Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu*.
- Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha
- jebote šta se tebi desilo, nevera.
- I sada bi opet na staro da se vratiš?
- *Da*.
- Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje.
- *Pucaj*.
- Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju?
- *E sisaj kurac, idem ja*.
- Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti.
- *Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate*?
- Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio.
- Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića.
- *Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim?*
- Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije.
- Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško.
- Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti.
- *Dobro*.
- Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još.
- Kad se naduvamo ponovo.
- Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač.
- Pena ti ne treba.
- Afteršejv eventualno.
- *Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje*.
- Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet.
- *Uf bre*.
- Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski.
- I diskovi Sergeja Ćetkovića.
- *Nemam Sergejeve diskove*.
- Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale.
- *Imam. Baciću ih*.
- Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru.
- Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala.
- Možeš da se tušneš ponekad.
- Ali ne dva puta dnevno.
- Vrati meso u ishranu.
- Alkohol je dobar za živce.
- Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad.
- Prodaj Smarta i kupi auto.
- Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi.
- Stoj dok pišaš.
- *Ali oduvek sam stajao dok pišam*.
- Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo.
- *Jeste*.
- Patike za fudbal moraju crne da budu.
- U radnju se ide u pamučnoj trenerci.
- Čivava nije pas.
- *Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim*.
- U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega.
- Dobro, smislićemo nešto tu već.
- Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom.
- Tribal nije tetovaža.
- Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo.
- Isčlani se iz svih NVO organizacija.
- Prestani da čupaš obrve.
- Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to.
- Izbriši brojeve telefona svih solarijuma.
- *U jebote ljudi koliko toga ima*.
- Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu.
- *Je l' idemo u pekaru?*
- Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.

Deki (istrčava iz WCa): Stevo, dođi brzo! Divi govno što sam iskenj'o, reci da nije ista Josipa Lisac?!
Steva: Šta bre lupetaš?....Ahahahahaha....Ne verujem, reci, ista!
Deki: To ti pričam...E i'am ideju, idem ja po fon da snimim, a ti uzmi zabodi četkicu da bude ko mikrofon i pusti vrelu vodu u kadi.
Steva: OK.
Deki: Evo ga don'o sam, čekaj da se još samo malo zamagli kupatilo, pa ću ja da počnem da snimam šolju i da zapevam nešto, a ti me prati..
Steva: Aj.
Deki: Pa da počnemo *Magla svuda, magla oko nas, iz daljine jedva čuj..*

Joca (upada u WC): Šta radite to?...Mentoli jedni! (pušta vodu) Znate da nije moja gajba!..
Steva: Koji si smarač, što moraš uvek da budeš Svetlana Bojković?

Добардан, изволите уђите.
- Добар дан, гђа Христић? Ја сам Милан из магазина "Моћ Жене", поводом оног интервјуа...
Ахам, тако је Христић, јесте. Жалузина Христић, али сви ме зову Зина. Да пређемо у дневни боравак? Право кроз фоаје, ево мене за секунд само да пресвучем болеро, поткачила сам га малопре о наткасну.

Као што вероватно већ знате, овај стан припадао је мом оцу, Алексеју Христићу Фонтанели, чувеном предратном дечијем хирургу.
Ево његове слике, мало слабије видим на близину, ал ништа страшно читам новине и све без наочарија. Мислим да ту има 26 година и је л' да да имамо исте очи?
- Извините, али ово је омот од Ноблица?
А је ли? Реците како су само укусне... Ја и моја унука уживамо да слушамо ту рекламу, загрлимо се и певамо: "Ноблице ноблице и слаткасте столице, хајде Радо доме мому да љубимо младог мому".
- Баааабаааа, брзо!
Ево то је моја унука, злато бакино, много ми је паметна и бистра. Кажи срећо моја?
- Бабааа, изашла ми је астма на колену!!
Не лупетај, то ти је кануо качкаваљ. И то није колено већ надлактица.
Скоро јој је био рођендан и она је скроз сама, принцеза бакина, везала пертлице на лакованим ципелицама, обукла прелепу розе хаљиницу и ставила машницу у косу. Само да сте је видели, али нема везе, дођите следеће године када буде славила 27.

Пустите ову плочу молим вас, плоча, изволте, даће фину позадину даљој причи.
Еee дааа, биле су то прелепе године проведене у подпарижју, наиме у конзерваторију се баш у време мог студирања појавио Регтајм а са њим и Фокстрот. Како је само Шарл де Гол знао играти уз Регтајм, аххх. Каждую ночь мы танцевали, мой дорогой Шарльушка.
И дан данас знам сваки корак. Билисте погледали? Билисте?
- Па оно, било је и ствари које сам више желео...
Сјајно. Само пре него почнем замолила бих вас да померите овај табл. Тако, ставите га визави рагастола, и пазите на порцуланског жреца, е тако, отлично.

Један два три четир, па иде окрет, три три два један,
два два три, тааааако, четир четир па двосекла полупипета,
један један два четир, Хеј!, два три три три и окрееееет,
три три један један, саад један Лебјатников, ииии окреет,
па брзо, једанједандватридватридвадваједантри ииии
доскок. Хух.
Уморих се.

Ја ћу ускоро морати да кренем, може неко пиће? Кабеза, беванда, коњак? Пошто имам партију са другарицама из јахачког клуба, ја ћу коњачић један, два. Данас идемо први пут да играмо ону игру, кажу да је као тенис, а ја сам као девојка добила на поклон ракету и лоптицу од Сузан Леглен и играла, играла, јао колико сам волела. А овај сквош сличан је, кажу чак и лакши.
- Лепо кажу. Лагана једна игра, мисаона.
Па да пођемо?
- Да пођемо.

Mića: Baba, odo ja da se tušnem pa šibam napolje.

Baba: Ajd, samo nemoj prat kosu, vidi koji je kijamet napolju, preladićeš krsta.

Mića: Oket. Nemo kvasiš kosu, nemo kvasiš kosu,...(:ulazak u tuš kabinu:)...Nemo kvasiš kosu......(:Puštanje vode:)....Dok sam noću plakalaaaa vrtelo se sve u krug, ništa nije znao oooon bijo mi jeeee dobaaaaaar druug...pa kaže...Dok sam noću plak..Ček, ček, šta sam ono trebo da ne uradim?...A jesam debil..

atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis

Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...

Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....

- Бресква се у свету производи у 1048012 тона годишње, од чега 2,3123% у Француској.
- Просечан човек поједе 0,0003124 свиње дневно, од тога просечан Француз 0,032% (Французи хришћани и атеисти више од Француза муслимана и јевреја, прим. аут.)
- Највећи извозник окамењеног птичјег измета је Науру. Француска је на 15. месту, и прети да их ускоро престигне.
- Ухо региструје тонове од 20- 20000 Hz, ухо просечног Француза 21-20003.
- Алпи су највеће планине у Европи. Алпи у Француској су највиши део тог планинског венца.

Utreht, Holandija:
1. Stvarno nije bilo namerno, gospodine. Tja, izgleda da mi kočnice ne valjaju, ali to nije vaša briga. Evo 200 evra da kupite novu garderobu, ova vam se iscepala.

Beograd, Srbija:
1. Mamu ti jebem ćoravu, gde gledaš?
2. Na kurac te nabijem, je l ti ovo staza?
1.i 2. trš-trš!!!

Mogadiš, Somalija:
17 poginulih, 247 povređenih i preko 2 hiljade nestalih.

1. sprat = prizemlje
prizemlje = suteren
suteren = atomsko sklonište ( super je ako bude bombardovanje )
novogradnja = građen neposredno posle 2. svetskog rata
stan je malo stariji, ali očuvan = Obrenovići još vladali
stan je osvetljen = ima jedan prozor sa severne strane
stan nije zagušljiv = krepavaju pacovi
stan nema vlagu = buđ, mahovina i lišajevi
stan je komforan = prčvarnik
dvosoban = jednosoban
jednosoban = garsonjera
garsonjera = ne postoji reč za ovo, deminutiv prčvarnika
centar grada = 2 km od centra
periferija = selo
kod Vuka = kod Đerma
kod Đerma = kod Cvetka
kod Cvetka = kraj Ustaničke
kraj Ustaničke = Kaluđerica ( eventualno Mali mokri lug )
dobra pokrivenost linijama GSP-a = ima jedan autobus koji ide na pola sata
komšije su divni ljudi = neizlečeni pajdoman, ratni profiter i puštač narodnjaka u 7 ujutru
kupatilo je kompletno opremljeno = bojler i slavine cure, vodokotlić visi
veš mašina = kurac d'izbiješ oči
televizor = crno beli, EI Niš sa 9 programa, uključuje se na stabilizator, nema daljinski
klima = ventilator
telefon = dvojnik
kablovska = vidi pod "veš mašina"
internet = bežični, na divljaka, 2 dana ga imaš, 3 dana nemaš, poželećeš dial-up
cena po dogovoru = kako gazda kaže
računi i kirija se plaćaju od 1-10 u mesecu = plaćaju se isključivo 1-og
ako nešto crkne samo od sebe, plaća gazda = plaćaš ti. Ne sviđa ti se? Traži drugi stan.
200 evra = 250 evra
depozit = depozit ( e da, ovo se ne razlikuje )

* Autor ovog rečnika se zahvaljuje svim stanodavcima ( njih 9 ) i svim potencijalnim stanodavcima ( preko 20 ) u poslednjih 7 godina. Bez njihove nesebične pomoći, ovaj rečnik nikad ne bi video svetlo dana.

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.