Tv lica – živeti kao sav normalan svet
OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost *tv lica* gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo *kao sav normalan svet* može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!
- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu?
- Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako...
- Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani...
- Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je...
- A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije)
- Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla...
- Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek...
- A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak....
- Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa?
- Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica...
- Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina?
- Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?
- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto
KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!
U redu je
Синоним за израз ''смањи доживљај''. Користимо га кад је неко паљевина, или кад се ухвати за неку ствар као пијан плота, а нарочито могу да буду на мети пријемници.
- Бабино, пребаци да гледам Једну песму једну жељу.
- Баба, сад ми почиње Хедбенгерс бол!
- Шта ти је то?
- То је добра музика, баба!
- Море, дај мало да слушамо народно. То народ воли!
- Баба. У реду је.
----------------
Дебели, масни, рошави металац ти се попео на кључну кост. Траје оно пуштање музике пред концерт. Неизвесност кад ће бенд да се појави. Како код стишају, а тако он:
- ЈЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕААААА! СЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЈЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕР! :са све показивањем ђавољих рогова и дизањем руку, тако да можеш да намиришеш ознојанс из најновије серије ''Двадесетчетворочасовна заштита са атомима тешког метала'':
- Еј! У реду је!
----------------
- Шта ми се ти ту нешто курчиш?!? Јуче си се испилио! Шта ти мислиш да си! Требало је на занат да те пошаљем, више би вајде имало од тебе! Ма боље да сам те издркао! Боље мајка да ти не сазна за ово!
- Ћале... У реду је.
Pevati na Rundeka
Znači biti od starijih na koncertu/proslavi/žurci.
Dok mlađi koriste pesmu da odu da se dotoče, stariji padaju u trans i žmureći i iz sveg glasa urlaju na pesmu za koju ih vezuju sećanja na svirke iz vremena kada nisu imali proređenu kosu, pivski stomak i burmu.
Sindikalna proslava Nove godine.
Kaver bend se vratio sa druge pauze i udario po Azri, pa dalje po redu. Mlađi teturaju ka šanku pored znojavih starijih kolega
- A ja sam preeeeestaaaaar za ćeeekaaanjeeeeeee. Od kada tvoje sreo sam oćiiiiii, san ove noćiiiii poćinjeeeeeeeee...
Sa Kosova
Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.
- Пи, брате, каква ти је ово брљчина, отровах се!
- Брате, то ми је стриц донео са Косова, то је из манастира.
- Аааааа... (и фарбани метил се претвара у вековно национално пиће)
- Шта ће ти ова наива на зиду, мајке ти, откад ти то волиш?
- А, платио сам то 500 евра, то је насликала слепа баба Помаранџа...
- Видим да је слепа...
- ...она је са Косова.
- Аха... (и цртеж глава са ногама на нивоу блока бр. 4 се претвара у верну слику духа наших народних сабора кроз векове)
- Еј, ти познајеш ону будалу тамо? Реци му да не ломи чаше и инвентар, позваћу му обезбеђење!
- Немој, брате, он је са Косова!
- А, стварно... (и аутентична сировина са D&G мајицом и позлаћеним ланцем за Ладу Риву 2107 се претвара у напаћеног интерно расељеног потомка Лазара и Милоша који је оставио своје вековно огњиште)
Josif Tatić
Čovek zbog čije je nesmotrenosti poginuo sultan Murat. Najgori radnik obezbeđenja ikad.
Boj na Kosovu. Miloš Obilić probada Murata. Opšta gungula.
Neko iz mase: Zašto mu nisi oduzeo nož!
Josif Tatić: Mislio sam da ima samo koplje.
Domaći überfilm
Јебе кеву и рођен за цитирање. "Експендаблс" не може да буде куљи од њега. Зајебан до сржи.
(Терен за кошарку негде у блоковима. Која и Бјела одмарају, пију пиво. Зајебани обојица.)
Која: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела (зајебано издише дим од цигаре): Бргебрм. Рат.
(Гледају се зајебано, пуни братства и уважавања. Долазе Драган Јовановић, Драган Петровић - Пеле, Жика Тодоровић и Манда са YASSA дресом СФРЈ и Рашица знојницом на челу.)
Манда: Екекеле-кекеле-пичке материне-јајца!
(Сви се смеју.)
ДЈ: Блаблабла, баскет!
Пеле: Курац мој!
ДЈ: Једи говна!
Жика ('оће да бије Пелета): Баболеску хртљике, џиберу!
Манда: Мугурегереге, пичка вам материна! Шк!
(Смире се. Близу њих се зауставља мерцедес са Микијем Манојловићем у Армани оделу који вози две пичке у виду Иване Михић и Ане Софреновић.)
Мики (отвара прозор): Зизуке, деца, ватанабе опудикте, јебете нешто? (Пелету:) Прцокана паре! Петак!
Пеле: Петак, џинџероџерс, кеве ми!
Мики: Вартексвараждин, ти сломим коленца!
(Неочекивано али суверено наилазе Драган Николић и Лаза Ристовски, прилазе Микију, ватају га за нос и уши и кроз прозор извлаче из кола. Ивана Михић незаинтересовано и зајебано жваће жваку.)
ДН: Крке коленца, пичке материне, а? Крке коленца?!
Мики (кука): Ааааа, не, не!
ЛР: Мрш у пичку материну!
(Мики оде, али прстом запрети Пелету. Која и Бјела се гледају са ДН и ЛР зајебано и са пуно уважавања и братства.)
ДМ: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела: Србија гегелоку срање.
ЛР: Е, срање... Дркеђоне ратиште. Е то је срање.
Која: Мангулињо пичке!
(Сви се гледају зајебано. Са прозора се јавља Бата Живојиновић.)
Бата: Фрдике, децо! Гургусиште бобињаре Хитлер... Гургустиште ово срање.
(Сви га гледају зајебано и са уважавањем, сломљени зајебаношћу тренутка.)
Dođe, isere se i ode
Baksuz ekstra klase. Njegova pojava nikome ne prija. K'o dnevnik je. Vesnik loših vesti.
Izađe iz svoje rupe, dođe, sruši sneška, ugazi ga, popiša se po njemu i ode. Kao utvara se stvori, iskenja ti svoje veliko, smrdljivo, pijano govno u ruke, i nestane.
- Đes matori, sto godina! Šta ima?
- Evo brate, upisao sam Fifasegamegasava fakultet za pravo, ekonomiju, menadžment i poljopriveredu! I smuvao sam onu malu Micu. Znaš kako je mala iskusna, ne mož da veruješ!
:dolazi baksuz:
- E de ste momci. Šta ima?
- Ma niš. Evo kažem mu baš kako sam upisao Fifasegamegasavu i pampričio malu Micu.
- Au... Malu Micu? Čuo sam svašta, zakačila je neki hepatitis skoro. A Fifasegamegasava gubi akreditaciju, jer su uvatili dekana kako puši domaru i analno stimuliše tetkicu kuvalom za kafu. Moram žurim, tetki da odnesem lek. Vidimo se...
Sića
Noćna mora pripadnica nežnijeg pola i onih koji se tako osećaju. Sinonim za mali kobas, toliko mali da mu je džaba i da je tehničar ko braća Grbić zajedno. Može da ga ljubi, gnjavi, stišće do ulaska Srbije u Evropsku uniju - **DŽABA**, uvek ga još malo fali. A to malo što fali, to devojci sreću kvari.
**Kasirka** - E nemoj tako molim te. Neću imati da ti vratim. Imaš li siće?
**Sirovina** - Jel ti ličim na nekog ko ima siću, bre! **VIDI GA! GLEDAJ!!!** Gledaj vena kako brekće **KRV TI JEBEM KO BUZDOVAN DA DRŽIM!** Gledaj bre!
........................................................................................................
**Moja Ti** - Sestro slatka, ja ostavi Punišu...
**Sestra Slatka** - E moja ti, a ceo si zivot mogla ko bubreg u loju da živiš. Digla bi sve četri i uživala.
**Moja Ti** - Ma znaaam! I krenula ti ja. I digla sve četri, al njemu samo neka sića ispade. Nema tu sreće lepa moja nek je po sto puta budžovan.
Cigani su pišali po tome
Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!
- Mama, ne tu svesku sa poda, cigani su pišali po tome.
- Sine, kod kuće smo.
Sutra cu uciti ceo dan
Izraz koji svaki student ili ucenik ponavlja kada mu je ostalo svega dva dana do ispita ili testa. Prvi dan ustane ujutru (ako ustane) i odluci da krene sa ucenjem. Naravno odvuce ga Vukajlija ili bilo sta drugo i uporno govori: "Ma za sat vremena cu poceti." Kada se priblizi ponoc, pa osoba shvati da ne moze vise ponavljati ovu recenicu, ista konstatuje: "Ma, malo da prilegnem i sutra cu uciti ceo dan. Obecavam." U devedeset odsto slucajeva se to ne desi.
Evo, odmah cu da krenem, samo da gvirnem ko je na cetu.
(tri sata kasnije)
Uh, malo sam preterao, evo za sat ozbiljno krecem i nema da ustajem.
(cetiri sata kasnije)
E sad cu stvarno da uzmem knjigu u ruke. Samo da veceram.
(posle vecere koja je odugovlacena sto je vise moguce)
O, pa to je vec noc! Ne mogu ovako neispavan da ucim. Obecavam sutra ustajem rano da ucim.
(ustaje se u podne i ponavlja isto od prethodnog dana)
Klabana
Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.
Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.
Али курац.
Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.
Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!
- Где излазиш, прескупа пичко коју мувам?
- Ахахахахахахахаха, идем у кафану "Чамцем пловим сам по Тиси"!
- УМРИ, ПОЈЕЛА ТИ МАЈКА ГОВНО ОД МУФЛОНА МЕСТО ЖИТА ДАБОГДА, ФУКСЕЖДИЈО!
Privatni fakulteti
Рекламирани средином деведесетих година као елитне високообразовне установе, којима може бити пандан само Кембриџ или Оксфорд. У међувремену, ваљда због конкуренције (размилели се као печурке по целој Србији), открила се тужна реалност да су им градиво, а и критеријуми, елитни таман колико се елитним може сматрати човек од 47 година који мастурбира на манга стрип јунакиње, игра се возићима на батерије и јавља се у емисије Оље Бећковић.
Углавном имају неке бомбастичне називе као "менаџмент", "факултет за светско право", "универзитет за дизајн и културу", "турбо ултра факултет", "факултет за посао у јавним предузећима".
Нису дискриминаторски, има их како у Београду тако и у Лапову, свуда где има "студената" вољних да плате 'иљаду евра по години.
- Пријатељу, јел можеш мало да ми помогнеш, ти си то завршио, имам неко Пословно право на овом мом факултету?
- Који бре факултет? Какво право?
- Ма студирам Менаџмент у привреди, у Лапову. Имам тај испит за три дана, ако би могао да дођеш код мене вечерас на неко пиво, да ми мало објасниш те основне ствари око права?
- ШКК?
--------------------------------
- Брате, положио сам шест испита у року!
- Који бре испити, па ти ниси могао да упишеш ни ДИФ у Лепосавићу? Када смо били у основној, мислили смо да си ретардиран, а отац ти је претио професорима у средњој да би ти давали двојке у оној твојој металопосластичарској школи!
- Брате, студирам Мегатренд, изувам, јурим просек!
----------------
- Који је овај дебели у новинама што јури певаљке пијан по дискотекама? Неки нови народњак са Гранда?
- Јок, то ти је ректор Мегатренда.
Rakijska suza
Завршила се још једна радна недеља. Отишао си као и толико пута до сада са другом у кафану на по једну.
Халапљиво наврћеш прву ракију. Ипак је радна недеља готова, ваља се дезинфиковати. Мало ти се проспе и по бради. Док спушташ чашицу и бришеш своју браду, видиш једну малу капљицу ракије како, попут сузе, клизи низ спољну ивицу чашице. Не знајући због чега, загледаш се у ту сузу.
Наврну и прва сећања, ко зна одакле и због чега. Сетиш се слике са букваром и бојицама, док си још маштао да постанеш пилот, другара из основне са којима си одавно изгубио контакт, прве дечије журке на којој си мешао црни и жути сок, све до пријемног испита. Онда средња школа - прво право заљубљивање, батине, прво тешко алкохолисање, експериментисање са разним стварима, први пријатељи за цео живот.
Факултет је био најлепши период твог живота. Студентске журке, зезања, спавање по ко зна чијим кућама, и први укус слободе. Чини ти се да није било мемљивог подрума или ћумеза у ком ниси становао. После извесног времена, када купујеш ствари, више не гледаш шта је најлепше, него шта ћеш лакше пренети даље у свом номадском животу. Осетио си по први пут и шта значи бити гладан. И шта значи радити, када ти је кичма пукла преко студентске задруге, али си имао првих пар зарађених црвендаћа у животу. Сазнање колико се тешко долази до пара те је и натерало да се забарикадираш, оставиш све по страни и завршиш факултет.
Сетио си се и ЊЕ. Ко зна због чега и одакле се сад она појавила. Као дух из прошлости, који ти више апсолутно ништа не значи, чак и не можеш да верујеш да си са ЊОМ икада и био. Али ти је из неког разлога драго сећање на ЊУ. И колико год да их је прошло између ЊЕ и ове садашње, ТВОЈЕ, опет ти је некако драга и помисао на ЊУ, и поред свих непроспаваних ноћи, мука, шетњи по забитим уличицама само да се издуваш, сумњи, страхова, туге... Схваташ да те је и то очврсло, и да си захваљујући и ЊОЈ постао човек. Човек који зна шта хоће, који зна и да пати, да гута, држи у себи, да буде стрпљив, али и да узме оно што жели.
И дође ти тешко кад се сетиш оног малог и неисквареног клинца који се сликао са букваром и који је маштао да постане пилот. Да је знао шта га све чека и какав ће успут да постане, да ли би веровао? И да ли би данас уместо тог клинца плакала ракија кад му дође тешко, или би тај клинац ипак смогао снаге и заплакао да је данас ту, само да је знао шта га све чека и чега све да се сачува успут?
Другар те прене из мисли. Стигла и друга тура, а ти се загледао у прву чашицу.
Журно бришеш сузу са чашице док је неко није приметио, и наздрављаш за крај још једне радне недеље.
Nije to taj smisao za humor
Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).
-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.
Gligovdan
или "идиотски дан". Дешава се с времена на време. Назван вероватно по неком Глигорију из непознатих разлога, можда баш због тог Глигорија.
Устајеш из кревета у понедељак ујутро, сат си снузовао десет пута и касниш. Провизорно одбијеш крмеље, уредно свим укућанима кажеш добро јутро.
- Добро јутро свима.
- Добро јутро, Глигорије.
Ти се не зовеш Глигорије.
- Који Глигорије?
- Па ти, Глигорије.
Излазиш из куће вртећи главом и идеш на посао/у школу/у пичку материну. На улици се људи окрећу за тобом. Чујеш њихов шапат: "Глигорије... Глигорије..." Какав Глигорије који краснодар? У пуном аутобусу ти устају људи да седнеш и бојажљиво те гледају. "Глигорије!" Деца почињу да плачу. Контролор се мршти али не сме да ти каже да изађеш, сам сконташ и изађеш. Успут наилазиш на своју девојку, која те гледа згађено врисне: "Глигорије, фуј!" и побегне. Стижеш на посао одакле те избацују.
- Зашто?!
- Ми смо озбиљна фирма! Не треба нам неки Глигорије!
Седиш у парку као Мита Пантић. Пролазници те гледају, неки сажаљиво, неки забезекнуто. Сви кажу само једно: "Глигорије". Прилази ти неки чикица са шаховском таблом под мишком.
- Јесте ли за партију, Глигорије? Могу ли да Вас зовем "Глишо"?
- Ама какав Глигорије, човече?
- Па ви, младићу.
- А по чему то?!
- Па пише Вам на челу да сте Глигорије.
- МА КАКАВ ГЛИГОРИЈЕ? ШТА ТО ЗНАЧИ ГЛИГОРИЈЕ?!
- Не, стварно Вам пише на челу. Говнетом.
Римовано наравоученије: Пијеш вињак, а гладан - сутрадан је Глиговдан.
Karta do Banjaluke
Пајдо. Кад наркоманчинама зафали кеша, често стартују људе по улици причама да им фали стотинак динара да купе карту за превоз и врате се кући у Бањалуку. Немам појма, ваљда мисле да се свима по Београду срце слама кад чују за Републику Српску.
-Извини, бато, имаш сто динара? Треба ми за карту до Бањалуке.
-А што ти носиш перјану јакну усред лета?