Čovekoliki oblik života koji pekarski asortiman posmatra iz svog, pomalo uvrnutog, ugla.

У случају премоштавања "Шта има-Ево блеја" баријере у разговору између две јединке са простатом, прво питање које се поставља, уколико се саговорници нису видели неко време. Ово питање представља заповест у мушким необавезним разговорима, те онај који га поставља, не сме прекршити канон, иако му је остатак разговора унапред познат, као водитељу САТ ПЛУС емисије, пут на релацији Београд - Будва.

У највећем броју случајева одговор је: "Брате, нисам", уз "боли ме баш курац" израз лица и интонацију. Шансе да неко ко себе сматра достојним представником особа мушког пола, призна да је добио педалу, једнака је шансама да Парис Хилтон направи пиџама журку у Приштини, а следећа тема је сигурно зашто - кад - како - ко је кога шутнуо?
Следи процес убеђивања саговорника, да девојка смувана то вече у "Театро бару" док јој је и душа била горка од пелинковца, заправо много смара, још увек је заљубљена у лика са Дорћола, и нема неку сису, а дупе јој је к'о да је три године постила на води и бонжити, тако да је морао да је шутне, а и није му фрка јер има још гомилу комбинација. Саговорник додаје "Тај фазон-тако је брате" дозу подршке, зна да овај лаже к'о сведоци одбране на Петом општинском суду у Београду, али би и он исто поступио, те се између двојице ствара нит међусобног разумевања. Уз "морам да палим" поклич стране која се у конверзацији више сморила, самопрокламовани Распућин враћа цвиџе на вр' носа, тешећи се што га сигурно није оставила јер му је омален к'о у Микеланђеловог Давида, пошто он у недељу и по дана дугој вези, није добио прилику ни да га извади.

Дворска будала, краљина, царина, који лик, луд скроз, легенда. Чини језгро сваке социјалне групе. Без њега се локалне "блеје" претварају у микс атмосфера из издања "Бисера" о сектама, и новогодишње представе чији су актери деца чланова управног одбора "Делте". Џек Блек међу самоувереним зомбијима, који подигнутог носа шпартају црвеним тепихом. Лик, после чијих се реченица парастос претвара у борбу бендова, после ћутања настаје дрека, а чији фазони се у циљу боље прође међу масом, користе на разним местима, међу разним људима.

Окружење га слави к'о богаљ брзу смрт, али он од тога нема ништа, јер заправо он није човек, већ само напредна друштвена машина. Машина којој је задатак да гомилом баљезгарија, искарикираних гласова, цитата из домаћих филмова, или класичних прозивки, закрпи рупе на броду који тоне, унесе делић нечега у оне који су одувек били празни, и мисли смећара преусмери од гована ка цвећу. Онај који нема права да буде тужан, бесан, а понајмање озбиљан. Свака његова реченица која не садржи примесе хумора, означиће се валидном колико и мишљење помоћног магационера о позитивизму Огиста Конта. Није његово да одлучује, његово је да се спрда.

За девојке је обичан део свакодневног ентеријера, касетофон који пушта траку, на коју су снимљене извале из "Индексоваца". Телефон му звони, ако друштво зна да неће доћи жене, али ће бити пивске пене. Оно паметно што би имао да каже остаје неизречено, а вечерима у предграђу одзвања смех екипе, и гомила глупости које лакрдијаш меље, попут маторог сељака који се после ноћи у задрузи дерња у празан бунар.

Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег "Центропроизвода", и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона "за ћалета", а звук "макси, ајде, купи, цео дан" умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.

Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним "ју,ју" узвицима, к'о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.

Сигурно да основу сваког стадиона чине јужна трибина, северна трибина, источна трибина: ПАНТЕЛА, западна трибина: САГАПО па опет источна: ПАНТЕЛА па западна: САГАПО итд. а Пантелу обузме нека много лепа емоција.

Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.

Лепо једно место из времена врсте прошло типа : ја сам ишао, ти си ишао, ишли смо,... Сигурно да та нека ош Драгица Правица VIII2 плава смена "Пантела Пантела капитен на осма два" буди неке лепе меморије.

Stajati na sred raskrsnice sa ključem u rukama i čekati da naiđe kuća.

Može.

Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.

0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.

preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:

sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!

Kad se pokvari slika na TV-u, a mrzi te da ustaneš i pogledaš kabl ili antenu ili da objašnjavaš ćaletu šta je u pitanju, najlakše je da prebaciš krivicu na RTS i Tijanića.

Израз после кога ће неминовно доћи до неког срања.

Место где је све онако како треба да буде, а ништа онако како заправо јесте.

Vrsta kretanja na koje preklopiš kad napustiš spej' šatl i uđeš pijan u kuću, u želji da se nečujno prikradeš do sobe. Nastaje zbog uslova smanjene sile gravitacije.

Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!

Pacijent koji ne zna da treba da ponese poklon doktoru.

To je pitanje koje usledi nakon nekog "superkul" momenta neke osobe, i čime mi aludiramo na našu kvazizanesenost tom pojavom.

To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.

Poznato je kolika averzija se javlja prema ljudima koji na ulici sede i u stvari ne rade ništa, već jednostavno ispruže ruku i prose. Narodu je malo svoje muke i besparice, dinar se zaradjuje u sve gorem znoju i nikome više ne pada sa neba. A prosjaka sve više, i sve je više onih koji prose a da nisu Romi.
Nekima odbrusiš da su zdravi i sposobn da mešaju malter, nekoga oteraš u kurac i kažeš mu da prestane da se drogira i počne nešto da radi od sebe..Na neke uboge starce, ratne invalide i hendikepirane se sažališ pa im i udeliš. Ali sa decom je najgore. Ne možeš ih se otresti, ne možeš ni da ih psuješ, a i ako im nešto daš skupiće se odmah još njih pet..A sve to ide bezočnom debelom Ciganinu koji danju tuče po pivu, a uveče po ženi i deci..