Uvod u problematičnu stvarnost birokratije.

Suptilni naziv za seljačinu. Lika koji uporno transfer blamiše okolinu. Pljuje k'o Siniša, psuje k'o magistar. Klasičan redondo.

Prva rečenica kojom rodbina i komšije opisuju ubice, kriminalce, psihopate ili nesrećno nastradale, njima barem iz viđenja poznate osobe.

Kućni posao koji može da nagovesti određenu buduću radnju ili stanje u zavisnosti od toga ko taj posao obavlja.

Ustaljeno mišljenje koje vlada o nekome ili nečemu. Generalno gledano jako nepoželjno ali objektivno gledano veoma tačno.

Hetero znači voleti suprotni pol. Što je sasvim u redu.

Neotesan i glup. Uglavnom krupniji muškarac velikih šaka. Preterano jak. Nepogodan za kačiti se sa.

Ретко ко ово није изговорио. Каже се при великој изнервираности и неверици, јер се дотична радња/стање/збивање не одвија по законима физике, или се одвија дословно по Марфијевим законима. Важи и за ситуације када нешто не функицонише, а по здравом разуму би морало.

Најгоре време у историји српског народа. Тад су пропадале фабрике, СПС је био на власти, министри су крали, председник је сваки дан био у дневнику који је почињао тачкицама, турбо фолк је владао музичком сценом, одвајао се део по део државе, запад нас је малтретирао и све је поскупљивало. Срећа па су прошле...

Ako je religija tu da objasni zašto, a matematika tu da objasni kako - onda je filozofija tu da nam objasni kako je "kako" u stvari "zašto", "zašto" je u stvari krokodil, a krokodil je u stvari samo jedan veliki vrtlog patnje, svetlosti i vatre, a svemir se nastavlja i nastavlja zauvek, dok ne dođeš do kraja gde džinovski gorila baca buriće na tebe.

Kada dete počne da priča o jednoj stvari a nastavi o sasvim trećoj a treći je onaj što kad daju medalje stoji najniže i tako je sad bila neka trka i tu je primao medalju jedan crnac Lamin koji se zove slično kao onaj Milan iz I2 koji mi se sviđao sve dok nije rekao da je Mašina šnala lepša od moje a ona ju je kupila kod Kineza a Kinezi su mnogo smešni kad ih pitaš kolko nešto košta oni ne kažu trideset dinara nego tlideset dinala.

Упутство за очувавање унутрашњих органа на рок концерту. Пре свега, шутка је зајебанција, а не битка на Неретви. Због људи који ово не схватају, ствари знају да се искомпликују.

Када кренеш на концерт, гледај да не обучеш љубичанствену "Слатке године" мајицу. Није да ћеш попити батине, као да си на "Блејвоч" сплав ушао са "Чилдрен оф Бодом" мајицом, али опет навући ћеш бар двадесет одсто више мартаја на себе. Иако не носиш мартинке свакодневно, немој мислити да си позер ако их назујеш за концерт. Биће пун курац усијаних глава, које ће исте позајмити од брата/ортака који није имао за карту/стрица који је служио армију у касарни у Требињу, све у циљу да неком оставе печат на цеваници.

Када крене шутка, прве редове остави клинцима, којима је то вероватно први концерт. Пусти да њима неко веже кичму у чвор, свако има своје ватрено крштење. Поготово приликом зида смрти (то је оно када се сви поделе у два табора, па нагрну фронтално једни ка другима, као на Косову пољу 1389те), пусти наложену децу да стану напред, ти стани одмах иза. Још ако је концерт неког популарног бенда, просек година у сали биће као на снимању емисије "Музички тобоган" Миње Суботе. У сваком случају, немој, али немој, да пијан стајеш у средину, и свима показујеш средњи прст. Када крене бржи звук, према теби ће кренути две масивне групе људи, и почистити те као баба Сера усрани чучавац.

Врло је вероватно, да ћеш налетети на пун курац маторих, дебелих скињара(ако је концерт Ортодокс Келтса, сигурно хоћеш). Е па, они трипују да су у Немци у Стаљинграду, а да су сви око њих совјетски војници. Терај их у курац, воле да млате рукама, а руке су им теже од кранова словеначких грађевинских фирми. Уколико налетиш на лика коме се поломљене наочаре, веруј ми склони се. Неко му је сјебо италијанске оквире, и он више није разумно биће. Када те неко поклопи по чонтари, или ти зарије ципелштину у колено, џаба га тражиш. Вероватноћа да ћеш га на великом концерту пронаћи и препознати, једнака је шанси да те риба на коју си се ложио у средњој школи, позове на блеју у Кошутњак. Када те неко од зентара које нису ушле у шутку, залије пивом, не глуми Кнелета, не хватај га из залета за гушу, него залиј и ти њега. Њему је сигурно криво више него теби, што ће на путу до куће воњати на вопс.

Немој да хедбенгујеш(млатиш главом) у шутци, сјебаћеш јебени врат. Окресаћеш са неким аркаду о аркаду, нос ће ти од ударца попримити облик друге кривине на Хунгарорингу, или ћеш забости чело о теме неког шиљоглавог клинца.

Уколико налетиш на неке стренџере(овде посебно мислим на Британце, јер они целој планети иду на курац), убиј бога у њима, небитно у којег верују. Не зато што си конзервативни хомофобични геџа, или зато што су нас, маму им јебем, бомбардовали, него зато што ће ионако да причају да смо шабани и да су јебали наше жене. Мартајом о говна! Са друге стране буди џентлмен. Немој да поливаш пивом, пењеш се на кичму, дивљачки шутираш девојке које су 30 кила лакше и десет пута слабије од тебе. Немој да радиш ништа, што им раде остали шабани. Ма колико биле зиљаве/фуксетине/позерке, ма колико ти желео да их јебеш, а мислиш да ти никад неће дати, имај обзира. То су нечије сестре, а сутра ће бити нечије мајке. Гледај да станеш испред њих и заштитиш их, руља ће те одузети од живота, али исплативо је. Никад не знаш, када ћеш да сретнеш ту исту рибу, приликом уплаћивања допуне на трафици. У том случају, твој паламар ће ти бити захвалан. Ако има дебелих, сисатих готичарки, штипни онако каобајаги стидљиво, по коју брадају. Гужва је, не зна се ко је, а и риба се неће љутити, још ће и брадаја да јој се стврдне.

Ultimativno roditeljsko pitanje kad izlazite iz kuće stvoreno da ti ubije volju za životom, izlaskom, druženjem, seksom, hranom, pivom.

Naizgled normalna situacija, spremaš se za napolje, ne tražiš im lovu (malo smo porasli, kao, pa se 'určimo), večerao si, flašica vode u rancu da se trezniš na putu do kuće, labelo, lampa, otvarač za pivo, kondomi za daj bože, izlizano-ispresovana karta za prevoz za ne daj bože, duks ili džemper, kišobran na rasklapanje (pa april je, daebeoca!) i sva ostala prateća oprema je tu, ''E, odoh ja!''.

''Dobro, aj...''

U tom trenutku u kuću kroz zid ulazi nosorog sa žaokom stršeljena, ubada kevu u sedalni predeo i ona iskače trostrukim akselom iz fotelje: ''Kad se vraćaš?''

Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok to isto telo ne shvati da lebdi u vazduhu.

Српска народна песма, уједно и песма о вероватно најкуљем од свих хајдука икада.

Након девет година живота у страху да ће му Радоица пререзати гркљан на спавању, ага Бећир-ага ухватио Радоицу и сместио га у тамницу са још двадесет хајдука. Они кад су га видели, моментално су пали у бедак, јер им је он отприлике био једина нада за избављење, но, он им рече да искулирају, пошто има план, рече - ''Направићу се мртвим, па ће ме Турци изнети из тамнице и сахранити, а ја ћу се већ искобељати из земље као Ума Турман у Кил Билу 2!''. Ујутру 20 хајдука позва тамничаре, те им рекоше да избаце леш, да им не би ту смрдео кад почне да се дезинтегрише. Ага Бећир-ага је био приглуп човек, па се ладно примио и наложио слугама да га закопају, но, жена му, Бећир-агиница беше паметнија и провали да Радоица глуми, па рече слугама да подложе ватру на љубавном тепиху му и тако му ураде фрај депилациони третман. Подложише они ватру, а он, наравно, писнуо није. Јунак. Не прими се ни на то Бећир-агиница, јер за разлику од свога мужа она није била пријемник, те рече слугама да донесу змију присојкињу и да му је туре у ногавицу, не би ли се он уплашио. Змија присојкиња, кад му је кренула уз ногавицу, не да се Радоица није уплашио, већ се змија усрала од страха кад је видела питона и побегла главом без обзира. Но, Бећир-агиница се ни тад није примила, те наложи слугама да му ураде маникир и набију по ексер испод сваког нокта. Ураде они тако, наравно, Радоица опет не писну. Ни то агиници не беше довољно, па се досети та је Радоица трситељ, да би лево мудо дао за добру рибу, те доведе преда њ двадесет најлепших Туркиња и међу њима прелепу Хајкуну. Кажу да је Хајкуна тако добра риба била, да је и сам Бог помишљао да сиђе с неба и испроба своје чедо. Заигра Хајкуна пред Радоицом, а њему се насмеши јуначки брк кад је онако једру угледа крајичком ока. Наравно, и Радоица је био баја, па се и Хакуна наложила на њега и бацила свилену мараму преко њега, да га не провале. Ово је, у ствари, била велика Бећир-агиничина грешка. Да је Малом Радоици скинула панталоне, па тек онда извела лепу Хајкуну да заигра пред њ, десиле би се две ствари: Мали Радоица би најеб'о и био проваљен, а сви би се питали зашто ли га кој' курац зову Мали. Докурчи Бећир-агиници, те рече слугама да Радоицу баце у море и нахране њиме рибе. Баце они њега у море, а он кад заплива - ма, и Фелпс и Чавић би пали на дупе. Исплива он тако на неку плажу и тамо повади ексере из ноктију, те их метне у џеп, решен да истог дана неком јебе кеву. Врати се он у Задар град и пришуња се двору аге Бећир-аге, те види агу и агиницу како се спремају за неко тршење (напокон, пошто мисле да више нема Радоице да дође и истрси их заједно). Улети јунак Радоица у собу и у једном потезу отфикари аги главу, те рече агиници: ''Јебем ли ти маму, да ти јебем! Знаш ли, курво, како боли кад ти неко набије ексер под нокат! Ту су јебени нервни завршеци!'' Узе Радоица оне ексере, те јој наби пола ексера под нокат, а ова испусти душу. Радоица онда нађе Хајкуну лепотицу, она му даде кључеве од тамнице, те он ослободи своје хајдуке, као и кључеве од ризнице, те он подели дукате с њима, а Хајкуну одведе у Србију, прекрсти је у Анђелију, узе је за жену и направи буљук ситне деце, време губио није.

То је била прича о Малом Радоици, најкуљем од свих хајдука икада.

Stvar dosta slična penisu.

Zajednička briga je kad dvoje ljudi brine o istoj osobi.
Ona o njemu, a on o sebi.

Jezik kojim stariji ljudi poližu prst da bi obezbedili bolje prijanjanje istog sa stranicom knjige koju žele da okrenu.