(a.k.a. unterciger) je neizostavni odevni predmet na ovim prostorima, prevashodno namenjen muškom delu populacije, mada ga neretko koriste i žene.
Sezone upotrebe varira u zavisnosti od nosioca. Oni najuporniji ih oblače početkom zime a Prvomajski uranak je dogadjaj kada se duge gaće skidaju i svoje mesto ustupaju ležernijoj odeći. Originalne dugačke gaće su se sastojale iz jednog dela sa otvorom otpozadi, dok se moderni modeli prave sa otvorom sa prednje strane i neizbežnom prugastom šarom. Radi boljeg dihtunga nogavice se uvlače u čarape a gornji deo se obavezno malo izbaci iznad pojasa.
Ljudi koji drže do sebe isključivo nose brendirane marke iz Arilja, dok se oni sa tanjim džepom opredeljulju za skromnije turske modele.

Pripadnici romske nacionalne manjine koji skupljaju sekundarne sirovine, i koji su specijalizovani za skupljanje metala. Najčešće se voze u pik-ap kamionima i beogradskim BMW-ovima. Prepoznatljivi su po porukama koje šalju preko svojih razglasa.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Pišati.

Obavljanje više radnji u jednom mahu, gde se usresredimo na primarnu, a sekudnarna, tercijarna, itd, dođu kao bonus.

Osoba koja suviše dopušta da joj se Zemljina rotacija meša u privatni život.

На вересију, лер, образ, на мајке ми, на дођем ти....

Термин датира из времена када су бркови били украс људског лица, који је носиоцима истих давао извесне привилегије у трговини.

Narodna izreka koja poručuje i studentima privatnih fakulteta da se pripaze ako dođe do rata.

Lik koji je kulturan u javnosti kada god ga sretnete. Uvek lepo obučen, doteran, namirisan... Da ga svaka majka poželi za zeta. Mada baš u privatnosti i ne mora da bude idealan.

Немогућност капирања. Радити на другачији, мени непознат и искривљен начин. Имати друге ставове, мени непојмљиве.
Код мене у селу се зна како се коље јагње.
Ја поткивам коња са још двојицом, ти радиш сам? Па не можеш све сам, коњ се опире, биће кусо, ко те учио тако? Мене је тако деда учио а тебе изггледа неки приучени путник намерник.
Жањеш косом? Први пут чујем, ја то радим српом.
Кажеш да косиш српом, брале, нешто си помешао. Видим да нисмо из истог села.

Metodom prekomerne upotrebe sile razložiti ciljani objekat na proste činioce. Fataliti, koji se ne primenjuje na kraju, već tokom čitavog procesa.

Sinonim za osobu sa izrazito niskim koeficijentom inteligencije, ”zatupastim” pogledom, nekada čak i nezgrapnim hodom koji izaziva tektonske poremećaje, uz obavezno drpanje u predelu genitalija. Poređenje individue skromnih intelektualnih mogućnosti sa dobro poznatom i itekako korisnom poljoprivrednom alatkom nikako nije slučajno posebno ako se uzme u obzir ograničenost primene budaka kao alatke.

Највећи смарач у свакој причи.

Својом легендарном провалом страшно духовити варвари Хуни су, према историјском предању, у 4. вијеку почели да до смрти засмијавају припаднике других племена, између осталог и Словенa, па су многи спас од убојитог дејства тог вица потражили управо у овим нашим крајевима.

Lik koji iskoristi masovnu tuču da opauči prvog do sebe a zatim nestane u masi.

Visoka ograda oko psihijatrijske ustanove.

Proleće.

Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju.
Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.

Izum, čija je masovna upotreba omogućila zavisnicima od klađenja, da se u kladionici zaista osećaju kao kod kuće, i obrnuto.

Izraz koji je sa pojavom interneta izgubio snagu i smisao koji je nekada imao. Veličina reči i njenog zvuka ipak su zadržani. Ep je dugi spev, priča o delima koja su slavna, o vremenima koja ni težina vremenske ruke i ljudske sujete nije uspela da izbriše i spere. Srpski narod ima izuzetnu kulturnu baštinu epskih pesama. Ceo jedan kulturni kontinent izdigao se iz blata turskih šuma. Porobljeni i osuđeni da sanjaju o slobodi, nadareni pojedinci krojili su ćilim epike zlatnim koncem od želje vezenim. Tiho uz pucketanje vatre izdigli su se iz pepela veliki junaci i heroji i postali večni. Anonimmni i veliki pesnici poklonili su im svoju dušu i udahnuli život.