E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! И сад одемо ми то вече у неки бићклу алтернативне приче да забодемо скићви два. А унутра екипа хаос, сиротиња нека наш који бљак. Рибе фазон носе Старке и џемпере од сирогојна. То ти онај тип људи што кад уђе у радњу купује хлеб колорита полубели. И ја се ту нешто милово по трбушњаку кад прилази ми нека бицури са спиком: Ал би га блајвала! и ја ту употребим датив у виду питања коме? чему? а она: Пантели! Ал искулиро Пантела данкешн-битешн. Зајеби ти то да издобијам неку полну и ништа мање венеричну болест. Спортски поздрав!

- Širim ljubav i proizvodnju... Rekli su da sam nadrealizam. Rekli ljudi...Zeleno.

Препознао сам је са велике удаљености, док сам водио најстаријег сина на тренинг. Неки тип је ноншалантно држао руку преко њеног рамена, не толико срдачно да покаже колико су присни, али опет довољно да стави до знања да она сада припада њему. Нисам га познавао, али је било очигледно да он мене зна. Нисам га третирао.
Чуо сам да је трудна, и коначно видех како све то изгледа. Толико сам желео да је видим у том издању. Приближавали смо се једно другом, обоје презаузети гледањем голих крошњи и неком неповезаном назови-причом са сапутником. Како је дошло време да се мимоиђемо, необуздано сам приковао поглед на њено лице и овлаш украо њен збуњени поглед. Климнуо сам главом без речи. Одклимнула је у знак поздрава. Нисам се окретао.

Звучи банално, али прво чега сам сетио је био крпељ којег је вадила из мојих тестиса, а којег сам пазарио на ливади надомак града, имајући секс са њом. Вадиш ми крпеља из јаја, јеботе! И климаш...

Син је био јако узбуђен због утакмице у суботу.

-Vidi matori što sam sklopio tiket, uzimam kintu sigurica, a?
-Uzimaš ti kitu lastinu na te nebuloze što si nabacao na tiket...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ćale učio sam kao sumanut zadnja tri dana. Završavam ovu godinu bez popravnog!
-Završavaš ti kitu lastinu, jašiš taj kompjuter danima, jebo ga onaj ko ti ga i kupio...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Deda jes' čuo da će nam povećati pemzije? Kažu bre na Nevniku...
Povećaće nam kitu lastinu, bud' sretna ako nam i ovo malo ne ukinu...

-Доћи ће дан, када ћеш сам...нанана нана...Јеботе, замисли ја на испиту, и пита ме професор "Шта слушате колега", кажем Ритам Нереда, и он "Свака част колега, и ја исто, ево десетка", до јаја....

-Или замисли, позвони му телефон, он направи ону укисељену фацу, брзо се окрене ка нама и пита "Колико је играо Раднички јуче?", ја ко из топа 1:1, и он "Ух колега, спасили сте ме, ево шестица"

-Најбоље би било, да пита "за кога навијате колега?", а оно на столу грб и Звезде и Партизана, ја кажем, онако стручњачки, ноншалантно "Не пратим домаћу лигу", и он се ту одушеви, упаднемо у спику..

Сутрадан:

-Колега, жао ми је друго и треће не знате, видимо се у априлу.
-Али слушам Ритам Нереда и не пратим домаћу лигу.
-ШКК?

I tako odete vi kod zubara naterni mukom koji proizvodi šestica gore desno da bi vam gosn. Mengele pažlivo promatrajući vaš slučaj i istovremeno sređujući svoju sado-mazo aparaturu rekao da je neophodno umrtviti problematični zub, dakle izvaditi živac iz istog.
A čika zuba to radi sa nekim turpijicama kojih ima pun kurac raznih boja i veličina, i on se onda zagleda u tu gomilicu i birka onako sa sve sve smeškom radosan zbog bogatstva izbora koji je pred njim i onda izabere jednu, pa se ti obraduješ jer je izabrao najmanju, a kasnije saznaš da su bol i veličina turpijice obrnuto proporcionalne veličine, i onda priđe i počne da struže i struže, i posle sat vremena radosno kaže: "super, završili smo", a ti kroz zakrvavljena usta kažeš: "zar već?", a on kaže: "da,da ostala su nam samo još dva živca u tom zubu" i ti onda uzmeš iglu za anesteziju i zabodeš mu u oko i tako......

Било је ту лепих здања током каријере за време које сам сигурно исписо неке од најлепших фудбалских страница за фудбалске уџбенике. Типа на Караискакију против Атромитоса код трећег гола пролазим једног, другог, трећег урадим пируетом такође и бициклицом и фазон застанем коју секунду наместим чапу да скапира аудиторијум шта сам урадио прођем још једног методом лако и између мене и гола само гоша, фатам је пуном плански право у пречку - лопта се враћа примам на груди наш који пријем туткало и разантним ударцем у доњи леви матирам, брзо трчим до корнер заставице ту ме чека Станкела и кренемо да ђускамо скромна једна забавица поводом еврогола кад дотрчава Жигара као и он да ђуска с нама и почо пева: То, идемо, трпај - самба деђанде тана нана на на на а ја и Станкела гледамо кадар невера. Кажем му ја: Дечкић, ај одеш поиграш се с речима методом укрштања, имаш Супер Сканди на клупи, случајно поно. А сутрадан сам се у различитим новинскиm ступцима обрео у виду субјекта између придева магични и глагола прекаљено матиро. Имам ту неку свеску Пигна Натуре и у њу лепим те текстуалне посластице.
Љубац ко Русија!

Начи које сам шале радио типа оних што ти изазову салву смеха.
Фазон на физичком каже профа: Пантелићу донеси лопту за фудбал! а ја донесем рукометну а врста кома! ил на геосу пита учитељица: јел зна неко где се налази Португал? а ја цибанишем следећи лајн: на четвртом месту три бода мање од Словачке а Станкела кроз кому: то, то јебем их уста шатирана па на музичком: јел зна неко химну Србије е то Пантела много лепо отпево без шале то нам много значи та химна да знамо своје корење!!! Е а зипај ово пита српкиња: Пантелићу оћеш једну читанку? а ја: види је ова, па и да ти кажем у који ћу ти угао шутирам бићеш матирана, кучко! И тако било је ту још такорећи фора но пише Пантела с мобилног а оде му батерија типа литијум-јонска. Љуб!

Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera)
Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča.
I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono.
A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek.
Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!

E a pazi ovu fabulu, igro ja za Lausanne-Sports (also referred to as LS) is a Swiss sports club based in Lausanne, Switzerland i tu ja dam het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera, a kaže meni Žulijen : Tomba, a? a ja fazon vičem: GOOOOOOOOL. Drugi gol fatam makazicu s ivice golmanskog prostora i leva stativa-desna stativa-leva stativa-go, nači mnogo lep evrogo dao Pantela. Treći sam dao u vidu najstrože kazne s penaltika, i dolazi mi posle njihov golman u fazonu: Pantela što baš tri?, a ja: Kacam rasan!
I izorganizovali ja i Stankela posle meča sigurno jednu lepu zabavicu revijalnog karaktera i pičimo neku žvaku standardica da sam dao het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera... Kad zaustavi me kumara fazon: MALA LEĐA, BRZO! Okrećem se ja, obuvam Najku papuču, brzo skupljam kosu i bacam osmeh razurožoravajući mislim saće neka riba bombon 505 scrtom. A ono nevera, na Marakani muk. Prilazi mi Snežana Samardžić Marković sa spikom : Pantela prefantastično si terao balon kod prve ubacivke. A Stankela koma!

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

- Au mala, alal ti vera, bolji seks u životu nisam imo! Pušiš kao da imaš Slobodin usisivač u grlu a mešaš kao da u dupetu imaš motor od mešalice! Gde nauči sve to?

- Ma rasla sam sa petоricom braće na farmi u Arkanzasu, ne pitaj ništa.

- Госпођо, малог вам прегазили ђубретари.
- Ах, дјеца ко дјеца. Мало, мало, па под точкове.

Anandi: (*šokirana*)
Baba: (*vata se za glavu*)
Jagdiš: (*zinuo ka' tele*)
Anandi: (*počinje da plače i klima glavom lijevo desno*)
Baba: (*zinula i podiže pogled naviše*)
Jagdiš: (*zinuo još više*)
Anandi: (*vata se za glavu i počinje da vrišti*)
Baba: (*spušta glavu i kreće da plače*)
Jagdiš: (*sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze*)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.

Е, кево, Марија и ја завршили са јебачином па сад идемо да сунемо шину дса и неку флајку Међеђе крви.

- Океј, само обуци ту дебелу јакну, хладно је, и немој више да си ми доводио у кућу овакве раштимоване љанчестерке, да ти не бих почупала сва она говна око компјутера и скотрљала их у Раковицу.

Важи, ако будеш ишла до Максија купи ми онај пикант сенф, знаш да само у њега умачем виршлу. Ћао!

- Ћао пиле мајкино!

*ZVRRRRRRR*
-halooo
-BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU
-novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata
-AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!

-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."

-"Pa jebi ga, sve je za dž..."

-Ček, ček, pišem... dakle:

Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.

Aj dalje."

-"Biće ekipa brate, zajebancija."

-"Ok, polako, da nastavim.

Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.

Dalje buraz?"

-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."

-"Ok...

Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."

-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."

-"Hahaha aj...

Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.

Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"

-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."

Boban: E Ratko si gledo sinoć RTS?
Ratko: Ne, jebo sam.