Вербално платежно средство које се користи при "куповини" времена.

Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.

Он не хода - његово тело пулсира у ритму прашњавих, али надреално живих градских ноћи. Он не пије - он се лишава стега поподневне углађености. Уместо зеница, у очима му лебде плоче пионира електро-хауса, обрћући се фреквенцијом поуздане немачке циркуларне брусилице. Он не живи, већ проживљава музички спот, окружен младом женскадијом на халуцогенима, хипностисан продорним ласерима који пуцају са плафона клуба. Он плива кроз море ултраљубичасте прашине, халогених натписа и стробо-светла. Он је клабер. Ти желиш да будеш он, симбол постмодерне позитивне луднице, заштитно лице недосањаног урбанлука. Ал једно заборављаш:

Он је го курац.

Локална лобања исподпросечних амбиција, заробљена у, тако тесној и конвенционалној, породичној кући. Дневна рутина? Јурити незаинтересовану дечурлију и сличну несазрелу масу, продати им причу из првог пасуса, узети име и презиме и симболичну кинту за резервацију. О, клаберу мој, да! Оплеменио си социјалну срж једне младе душе, дао јој шансу да се поистовети са претерано нашминканом верзијом ноћног живота, да испуни душу атмосфером репетитивне електронске прогресије и пријемчивошћу дигиталних синтова. Дао си тој младој јединки, уз крајње ниску надокнаду, шифру ка свету где је славе попут тотема. Да ли си, клабер-промотеру, испунио обећање? Бајато пиво, неатрактивна локација и накарадна армија слепаца штанцаних по истом калупу? Батине од двојице грмаља из обезбеђења, поносних власника пасоша неке од земаља бивше Југославије? Нису то очекивали? Нек пишу жалбу, само не знам коме.

А клабер-промотер задовољно броји парице, спреман да их утроши на квалитетну “60% памук, 40% камена вуна” мајицу са урбаним пастелним принтом, убеђен да је труд исплаћен и да узвишенији и исправнији акт од те куповине не постоји. Мајица није само одевни предмет, она је симбол селинџеровске борбе кроз непрегледност градске џунгле, камен темељац за будуће презентације, и магнетни пол према коме ће оријентисати своју примитивну њушкицу.
Врхунац једне вечери нашег јунака? Звезда у повоју, ранга Ивана Гавриловића деведесет пете, питала га је који је сепаре за њену маленкост намењен. "Свевишњи, узмите ме! Мој циљ је испуњен на овој, сада тако безначајној, планети! Нисам ли ја Александар Македонски који промотерским умећем покорава мноштво домаћих објеката затвореног типа? Нису ли слатки ти папирнати плодови који клијају у џеповима маминих и татиних синова, такозване хиљадарке? Не намеће ли се закључак сам од себе: ја сам неко зајебано мудо."

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.

Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.

Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.

Gejmer svih gejmera, misteriozna faca koja je harala devedesetih godina u svetu 2D igara. Niko zapravo sa sigurnošću ne može da tvrdi kako se zvao i kako je izgledao, niti šta je tačno predstavljalo ono AAA. Kruže razne priče koje vuku u legendu, neki tvrde da je fliperdžijama ostavljao bogatstvo, drugi da je igrao za džabe. Pričalo se da nikada ne spava i da je nenadmašan na pangu, Mustafi, Panišeru, avionima, fudbalu..A onda je nestao. Pojavile su se 3D igre, kompjuteri, plejstejšni, i početkom novog milenijuma gubi mu se svaki trag, u svakoj zemlji. Kažu da se penzionisao, da je sada mator, da je iz bezbednosti promenio nik..Kao i da je umro i postao duh video igara. Nikada nećemo saznati, ali da nedostaje - nedostaje. Umro je zajedno sa fliperima i vašardžijama, i otišao u raj za virtuelne heroje.

Стало на пола и ни да мрдне. Нит да одустајеш, нит да настављаш.

Архаични назив за мајку који се употребљава једино у ситуацији кад је неком јебеш.

Нека фризура, јебем ли га.

Potpuno opravdani strah od nove cene ulja " Iskon" sutradan u rafu.

Neodgovarajuće ili neobično (po ukusu, mirisu, izgledu...), van svakodnevnih standarda, ni tamo ni ovamo, nit' smrdi nit' miriše, nedefinisanog statusa dopadanja.

Ili ti pandan onome "jebi magare dok su mu noge u blatu". Koristi se kad je sagovnik/protivnik u PES-u ili bilo ko sa druge strane nas, toliko počeo da propada i ponire, da mu samo ovaj komentar može prikladno fasovati.

Mnogo zajebano drevno oružje poreklom iz Japana koje je tamošnjim ninđama omogućavalo, nečujno i sa distance, nanošenje velike štete nekom nesrećniku već unesrećenom od velike doze sakea.

Danas su to zajebane kopče na kaiševima koje uglavnom nose neke vrh-zajebane pičoke.

Finalni stepen hvaljenja nečega po "šurenju".

Predosećanje budućeg događaja.

Врло промишљена акција коју предузимају разни министри, председници, посланици и остали курцоглави просипачи гована када се догоди било каква јебана ситуација.Могло би се рећи да је израз излизан, али јебига, ко ће сад да смишља нешто оригинално кад га стварно заболе курац за неку тамо трагедију са којом нема никакве везе...

Есенцијални пример ироније, којом се алудира на ментално здравље саговорника, након изречене констатације која се никако не може подвести под појам "паметно".

U svakodnevnom žargonu lekara skraćenica za exitus letalis (smrtni ishod).

ЕКВ је одлична група.
Њихова музика је изванредна, нешто сасвим другачије и - хм, ајде-де - паметније од онога што се овде конфекцијски производи. Као таква, ЕКВ је зацементирана као мајлстоун у овдашњој музици и верујем да је то став свих који их воле.

Е, курац! То није довољно!
Ви који имате овакав став показујете колики сте медиокритети, мали људи, затворени за Архиестетику, Архихармонију, Архиметафизику и нејасно је како се усуђујете да кажете да "слушате ЕКВ" а да тиме не скрнавите Миланов и Магин Свети Лик!
Ви, људи једни најобичнији, не разумете и никада нећете разумети све валере и нијансе Миланове Поезије! Видите, ЕКВ се не "слуша", ЕКВ се ЖИВИ.
Ако сте то разумели, стоко са најпримарнијим емоцијама, да наставимо даље.

На овом свету не постоји, нити је постојао, нити ће постојати нико - НИКО - ко је паметнији, интелигентнији, начитанији, једноставнији, а опет тако компликованији од Милана, који није био човек, како то ви мислите, него Надбиће.
Ако не разумете зашто је то тако, нема сврхе ни говорити, то знају наше Изабране Душе у које је ушла Светлост. Милан је непогрешиви Пророк, свака Његова Реч одише Мистичном Маглом Нејасноће из које израња Смисао - авај! - тек кад се догађај који предвиђа догоди.
Такође, ако вам се његова музика чини монотоном и досадном, то значи да би требало да се терате у пичку материну и јебо вас Бајага, што ћемо вам гласно добацити у себи.
А ако не разумете ниједну Њихову песму, нема вам места међу Нама, који разумемо чак двадесетину Опуса. Стравично ћемо се намрштити на вас ако кажете да је Милан умро, јер Он НИЈЕ умро, него је једноставно извршио Апотеозу!
Још ако помислите само да се Маги овердозирала, онда ћемо се на најужаснији и најокрутнији начин избечити и преврнути очима јер Ју је заправо Милан позвао!

То што тражимо улицу за Милана је Наше искушење да бисмо дошли чисти пред Његове Очи, то је најмање што Му припада и доћи ће дан када из сваког звучника и са сваког екрана гледати на Нас Његово Свето Дело а ви, стоко несловесна, ћете гледати у Нас - Мудраце и нећете Нас више зајебавати због Наших нескладних лица и због Нашег Девичанства (које чувамо за Милана, а не зато што смо "уображени скрндељи и искомплексирани смарачи")!

U ovoj izvikanoj tvrdnji je sadržano 50% našeg ukupnog znanja o vremenu.

Oko 49% znanja o vremenu je tvrdnja da je to naštrikana nit po kojoj putujemo kroz prostor i “na kojoj” bivstvujemo. Paradoksalno je to što štrikaća time machine istovremeno i štrika i rasparava svoje tkanje, pa je rasparani deo tkanja PROŠLOST a ono što će se tek naštrikati BUDUĆNOST. U svakom slučaju ni jedno ni drugo ne postoji. Budućnost, jasno vam je, ne postoji zato što još nije stigla na red da bude naštrikana, a prošlost ne postoji zato što je to bivša, raštrikana sadašnjost. Postoji samo tanka nit sadašnjeg vremena koja nas sve skupa gura i provlači kroz cevi prostora kao meso u mašini za mlevenje. Teško je shvatljivo, ali bez te vremenske niti na kojoj svi balansiramo bez šanse da se strmeknemo u prošlost ili budućnost ne bi postojao ni prostor. Zastrašujuće deluje pomisao da bi i najmanji kvar na štrikaćoj time muchine doveo do kolapsa svega i svačega u nešto što ni sami ne znamo šta je. Možda singularitet, ali samo možda.

Preostalih 1% našeg znanja o vremenu se svodi na sposobnost da izračunamo kada će naš voz stići iz tačke A u tačku B, ako je rastojanje izmedju tačaka C, a brzina voza V.

Sve u svemu ne znamo puno o vremenu, a živimo "u njemu".